• Насловна

ДПС полтрони извлачењем из контекста покушали да умање кредибилитет будуће министарке: Текст Братићеве позив на љубав и заштиту људских права

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Међу првима који су се огласили су и Социјалдемократе Ивана Брајовића које су се обрушиле на лидере побједничке већине а нису заобишли ни да помењу поштовану проф. Братић.

Весна Братић, андидаткиња за министра просвјете, науке, културе и спорта

Предлог мадатара нове Владе Здравка Кривокапића и предложених имена за министре, изазвао је различите коментаре у различитим политичким и друшвеним круговима.

Једна од кандидаткиња је и проф. Весна Братић која је предложена за министра културе, просвјете и науке против које је покренута хајка од стране ДПС-а и сателита, као и Ђукановићевих медија.

Оно због чега је највише критикују јесте што је јавно казала да је српске националности, те се њене изјаве извлаче из контекста и покушавају представити као фашизам и томе слична одређења.

Међу првима који су се огласили су и Социјалдемократе Ивана Брајовића које су се обрушиле на лидере побједничке већине а нису заобишли ни да помењу поштовану проф. Братић.

Наиме, како тврде, јавности је „с правом најзанимљивија потенцијална супер-министарка четири важна и велика ресора, „угурана“ у један – Весна Братић. Могућа министарка просвјете, науке, културе, спорта и – чега год још треба није проблем – поручује поносно: „Јесам, ја сам националиста. Српски. Не НО ћу белгијски“. И кад јој се опрости ово „НО“, јер вјероватно каткад од националног пркоса затрепери више него што би требало, поставља се питање зна ли жена која ће фактички да води трећину владе шта је „национализам“.

По дефиницији, како сматрају, то је стављање интереса своје нације изнад других.

„Како је мало вјероватно да она, као доктор наука то не зна, значи да особа која ће одлучивати о будућности дјеце, културе, спорта и науке, засиједа на ту позицију са јасном поруком да су јој у грађанској држави интереси једне нације испред свих других„, наводи се у саопштењу СД-а.

Они су додали да је Братићева узета „само као илустрација Владе у којој, како нам без пардона поручују Абазовић и Кривокапић, неће бројати никоме крвна зрнца. Којом алхемијом из ње испарише сви они са државотворним зрнцима, свима је јасно. Једино је УРА и даље „изненађена и мало увређена“.

Међутим, овакво профилисање од стране доказане скупине Ђукановићевих полтрона, огрезле у корупцији и бројним малверзацијама – може бити једино комплимент.

Али, зарад јавности, дијелимо текст проф. Братић који је објављен у фебруару ове године док је трајала незапамћена тортура и гажење основних људских права грађана Црне Горе:

Рече ми један чоек: Ти си српски националиста, као да је то
увреда.  Јесам. Ја јесам националиста. Српски. Не но ћу белгијски. То само значи да волим свој народ. Престаните да читате само једну књигу као неки „млади“ (далеко се казало чији). Али – или управо зато – бих животом бранила једну (Ес)Минку као и једну Милицу. Кућа нам га даје, што би овдје
рекли.

Ја сам унука Миленкова. Ко га је познавао, зна да не лажем, ако и кап његове крви имам. И ово нису метафоре за двије вјере/нације, него реалне особе. Обје су биле на сахрани моје баке. Минка је плакала јер ју је знала, можда неких годину дана. За „нашом баком“. Дошла је у Билећу, иако су јој
неки рекли да тамо живе „четници“ – исти овакви који мене зову националистом. Била су смутна времена, јесу, али су за нама и нека остану.

И зато не једите што се не једе, не завађајте народ, ви који бисте, не само да задржите што сте покрали, (не)просто вам било, него да и од св Василија крадете. Од Бога да крадете. Мало сте се залећели. Неће да може.

Са мном су јуче били пријатељи који се пишу као Црногорци и чули дивно шта је Ђед рекао. Чули само поруке љубави и позив у цркву свима. Мене лично је највише дирнуо говор једног епископа (горњокарловачки, мислим да је). Сузе су ми кренуле (и не само мени) кад је рекао да су прије 400 година кренули из „наше Црмнице“ за Перој у Истри, а и он је све вријеме био на ивици да заплаче. Толико од српског националисте (без знака навода) коме срце заигра на „ој јунаштва свијетла зоро“ јер…поновићу се по стоти пут (и ДНК се понавља у разним варијантама), љубав који су ми у дјетињству и цио живот пружали моја баба Килибардуша и мој ђед Јарамаз, Никшићани, везала се за Црну Гору и не може се расплести, раздвојити, нестати. Срби воле Црну Гору, клептократе. Зато и шетају, да ви, слијепи код очију, не навучете проклетство Божје и на своју и на њихову дјецу. И то се види. Та вам прича (више) не пролази.

БТW, дођите на литије да се увјерите. Позив стоји. Као и позив на литургију, свакога јутра у подгоричком Храму Христовог Васкрсења. У 8 почиње. Можете и закаснит. И ја често закасним. Али дођем.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: