• Насловна
• Поглед

ДПС и њихови привесци траже одговоре од градоначелника и комуналних служби „чија је Бока“: Одговор им је дао краљ Никола 1878. године

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Сликар Иван Жмирић (1842-1929) 1881. године на Цетињe је донио слику ,,Вјенчање Црне Горе са морем''

Патријарх Порфирије је синоћ стигао у Херцег Нови, гдје га је дочекао бројни вјерни народ, уз транспаренте добродошлице и подршке српском патријарху.

Ипак, иако овог пута нијесу палили гуме, и стварали комуналне проблеме, такозване „патриотске суверенистичке странке“, су негодовале због натписа „српска Бока“, те позвали у саопштењима да се комуналне службе и градоначелници огласе, „чија је Бока“.

Да своју историју не знају, јасно је у последњих 20 так година, па смо дужни да још једном обновимо градиво.

„Вјенчавам те српско море, са слободом Црне Горе“, су ријечи књаза Николе Петровића Његоша након ослобођења Бара у јануару 1878. године.

ДПС пита чија је Бока

Поводом доласка патријарха СПЦ Порфирија у Херцег Нови у истом граду свједочимо грубим провокацијама и одобравању таквог понашања од стране првог човјека тога града из редова Демократа, саопштили су из ДПС-а Котор.

Наиме, како наводе, транспаренти који су постављени, са или без дозволе (готово је ирелевантно), више су него у супротности с оним што би требало да буду партијске вриједности Демократа, чија је крилатица „Побједе, а не подјеле“ још једном остала као фраза.

– Потпуно су погажене све вриједности које Бокељи вјековима баштине потенцирајући да је Бока само једног народа, при чему је то апсолутна неистина – истичу у саопштењу.

Драга господо из Демократа, Бока није српска, нити ће икад бити. Оваквим чињењем само продубљујете јаз који сте направили посљедњи неколико година у жељи да се докопате власти, јер грађани никад нијесу били подијељенији. Не противимо се посјети патријарха, али сматрамо да су они који га дочекују то одушевљење могли исказати на други начин, додају из ДПС-а.

Такође, општинска служба, како кажу је требала да реагује јер Херцег Нови је црногорска општина и нема мјеста национализму и сепаратизму.

Питамо се само да ли и наш предсједник Општине Котор Јокић дијели овакав став његовог колеге из Херцег Новог и да ли је ово званични став њихове партије, а Бокешком форуму желимо све најбоље у сарадњи с оваквом влашћу у Тивту јер очигледно не виде чему све ово води, закључују из Општинског одбора ДПС Котор.

Краљ Никола о српском мору

„Вјенчавам те српско море, са слободом Црне Горе“, су ријечи књаза Николе Петровића Његоша након ослобођења Бара у јануару 1878. године.

Такође, познато је да је академски сликар из Задра Иван Жмирић (1842-1929) још 1881. године на Цетиње донио слику „Вјенчање Црне Горе са морем“ гдје су је на Двору видјели Књаз и високе званице, док је за грађане Цетиња била изложена у „ондашњој великој гостионици Локанда“.

Сликар је направио двије истовјетне слике, различитим техникама.

Прва верзија рађена уљаним бојама на платну коју је доносио на Цетиње, а коју Књаз није успио да откупи чувала се до 1922 год. у стану сликара.

Друга верзија на папиру залијепљеном на платну рађена у жутосмеђом крејону, чува се у Поморском музеју Црне Горе Котор.

Поморски музеј Црне Горе Котор оригинал једне верзије слике купио је 7. септембра 1954. године која и данас изложена у музеју казао је кустос Илија Млинаревић.

На слици је представљено свечано окићени једрењак на коме се виоре црногорске тробојке док испловљава из Бара, са мноштвом свијета на обали који брод одушевљено поздрављају. На прамцу је маркантна фигура Књаза Николе у пози са подигнутом десном руком у којој је прстен за бацање у море. Поред њега сједи књагиња Милена са пријестолонасљедником Данилом. На самом прамцу, у сједећем положају, нагнута преко ограде једрењака је принцеза Зорка.

Остале личности на броду су познати црногорски јунаци Божо Петровић, Петар Вукотић, Машо Врбица, Илија Пламенац, Пеко Павловић, Марко Миљанов и др. По бочној страни брода висе вијенци цвијећа, на тракама тробојкама испреплијетаним са вијенцем ловора исписана су имена мјеста гдје су се водиле побједничке битке, Вучји до, Никшић, Фундина, Бар.

Слику Књаз Никола није успио купити, па је аутор враћа за Задар. За вријеме боравка на Цетињу слика је фотографисана и ретуширана па је 1922 год.

Прва верзија рађена уљаним бојама на платну чувала се до 1922. године у стану сликара. Сликар је преминуо 1929. године, а судбина слике до данас није позната.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: