Достојан!

4 године ‎ ИН4С

Владика Методије, фото: Сара Крговић

Пише: о. Дарко Ристов Ђого

Свако ко се икада спремао за падобрански скок, још прије њега, сусрео је основну антиномију падобранства: од вас се тражи да донесете потврду да сте душом и тијелом здрави и прави, али први љекар коме се обратите кроз смијех ће вам дати потврду и примједбу на ваш план да скачете: „ко сасвим нормалан скаче из исправног авиона?“

Јер земља је сигурност. Чак је и под авиона сигурност, спрам бездана испод вас. Све је сигурност у односу на помисао да треба да скочиш. У том скоку надвладаваш ужасавајући страх. Страха мора бити. Кузма и Мрав, људи са хиљадама скокова су нам рекли тог дана, првог дана обуке на Лисичјем Јарку: „мора бити страха. Када престанете да се бојите, немојте да скачете. Знаћете да заиста нисте нормални“.

Али скачеш. Тачно је да на небесима висиш о конопцу и комаду свиле, али је тачно и да чврсто вјерујеш човјеку који те је обучавао, показивао ти шта све може да се деси и како то да отклониш. Чврсто вјерујеш човјеку који је запаковао падобран. Чврсто вјерујеш инструктору коме си дужан да се осмјехнеш (то је стандардна процедура, знак да је све у реду – ни знак храбрости, ни лудила!) да би се пустио у амбис.

То само за људе. А вјерујеш најприје Светом Архангелу под чијим је крилом сабор Кузминих летача и Господу над војскама чији је Архангел официр.
Вјера мора да надјача и страх кога мора бити али и оно „лудило“. Она постаје способност да занемариш сигурност земље и авиона и да се отиснеш, никада заиста сам.
А одозго, када гледаш свијет, само је важно да упамтиш оријентире: да знаш гдје си и куда желиш да слетиш.
Да предвидиш вјетрове који се никада не могу предвидјети.

Да осјетиш слободу коју само вјера даје. Слободу када више нема земље под ногама.
Владику Методија познајем још од заједничких студентских дана. Он је био старији од нас, али је, пазећи патријарха Павла, продужио студије, да би научио више од нас. Познајемо се по заједничким данима, али за пут којим се ових дана упућује биће му потребно све што је поред великих Отаца, Павла и Амфилохија, сазнао о небесима. Биће му потребно све што је научио од Кузме.

Биће му потребно много вјере у Господа над војскама, у Архангела, у људе. Знам да их има.
Зато „Достојан!“ На многаꙗ и благаꙗ лѣта, драгом пријатељу и владици Методију.