Ако одлучи да наметне одлуку о буџету БиХ, Кристијан Шмит, који се лажно представља као високи представник међународне заједнице у БиХ показаће да она није суверена држава. Све што су странци, било да се ради о Шмиту или представницима амбасада у Сарајеву, до сада радили, само је потврђивало да БиХ нема суверенитет.
Овако политиколог Бојан Шолаја из бањалучког Центра за међународне и безбедносне студије оцењује намеру Кристијана Шмита да наметне одлуку о буџету БиХ.
Заједничке институције у БиХ још немају буџет за 2025, иако је предлог већ неко време у фази усвајања. Са друге стране, све су гласније приче да би такозвани високи представник међународне заједнице Кристијан Шмит буџет могао да наметне, што би, судећи по порукама из Републике Српске, био још један удар на суверенитет БиХ.
Према речима председавајуће Председништва БиХ Жељке Цвијановић, Шмитово наметање буџета значило би да немачки држављанин преузима улогу и Савета министара и Председништва и Парламентарне скупштине, а то би даље сугерисало да ове институције уопште нису ни потребне.
У међувремену, Шмит је наметнуо две одлуке – да се одштета словеначкој фирми „Вијадукт“ исплати од новца који припада Републици Српској и да нове технологије које ће се користити у изборном процесу финансирају из средстава Централне банке БиХ.
У последњих неколико година, ни један буџет заједничких институција у БиХ није усвојен на време – законом је дефинисано да буџет за наредну годину треба да буде усвојен до краја текуће године. Међутим, од 2019. увек се каснило са усвајањем, а ове године на снази је привремено финансирање заједничких органа.
Босна нема ни унутрашњи ни спољни суверенитет
Буџет не може да буде усвојен зато што се политичким факторима из ентитета Федерација БиХ не свиђају партнери из Републике Српске и већ неколико пута из различитих разлога одбијају да дају сагласност на предлог закона о буџету, чиме свесно блокирају БиХ, објашњава Шолаја.
Према његовим речима, у БиХ странци управљају свим процесима, па чак и на међународном нивоу у интеграционим процесима у којима БиХ учествује.
„А унутрашњег суверенитета нема јер, ако живите у друштву у коме појединац који нема никакав легитимитет и легалитет доноси одлуке којима регулише ствари у оквиру законодавства, као што је то било последњих неколико година, како можемо говорити о суверенитету“, пита се он.
БиХ није суверена држава док год у Сарајеву седи високи представник – оног момента када њега не буде било, као ни страних дипломата који се директно мешају у политичке односе и када БиХ буде самостално доносила политичке одлуке на основу договора два ентитета и три конститутивна народа, БиХ ће постати суверена, додаје он.
„Једина која је успела да се отргне од тога је Република Српска, која апсолутно поштује Дејтон и у складу са тим је поступала како је поступала последњих година. Јер, не можемо дозволити да нам неко са стране, ко нема никакво утемељење, доноси одлуке које су од значаја за будућност државе у којој ми живимо“, истиче Шолаја.
Шмит не сме да буде будућност БиХ
Оно што даје наду да би БиХ у једном тренутку могла да се осамостали је став Вашингтона. Шолаја подсећа на речи заменика америчког државног секретара Кристофера Ландауа изречене пре неколико месеци на обележавању годишњице потписивања Дејтонског споразума.
Ландау је тада најавио другачији приступ америчке администрације с нагласком да консензус и компромис мора бити крајњи циљ. САД, рекао је он, желе да помогну, али не и да се мешају и намећу одлуке. Ако су тачна говоркања да је управо Вашингтон спречио наметање одлуке о буџету, то значи да је нова америчка политика почела да се спроводи, сматра Шолаја.
„На крају крајева, и савет безбедности УН-а позвао је на дијалог. Значи, сви су за то да се у БиХ ствари постижу договором, осим Шмита и неколико политичара у Федерацији БиХ, који се ослањају на то да неко други решава њихов проблем“, наглашава он.
Већ тридесет година страно мешање наноси директну штету БиХ, усађујући правне норме којима ту није место; са друге стране, како која одлука бива наметана, БиХ прави корак назад – уместо да се креће путем достизања демокртаских стандарда, БиХ стагнира, додаје наш саговорник.
Ослањање сарајевске политичке чаршије на страну подршку сужава простор за унутрашњи дијалог и договор. Људи попут Кристијана Шмита не смеју бити будућност БиХ – она мора да има апсолутни капацитет за доношење одлука онако како је записано у Дејтонском слоразуму. Било који странац који себи узме за право да се меша у унутрашње ствари БиХ само ствара проблеме, закључује Шолаја.
Спутњик
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
