Допингаш

“Помени мало Синера допингаша на условној слободи! Помени га мало. Онако, уз кафу. Док листаш новине у којима се поштено труде да се никоме не замере. Нарочито спонзорима и власти. Нема Боже дерикоже али нас одраше.

Није ред, бре, да прође ћутке. Победник Вимблдона, момак с кичмом као клемпави парадајз, санкционисан за допинг – али „условно“.

Како, бре, условно? Условна победа? Условно фер-плеј? Или условно ћутање?, пише брат Луле са висинских припрема дурмиторских.

Јаник Синер, тај анђелчић са укоченим осмехом  победио је освојио Вимблдон и то баш када му је изашла пресуда о… шта оно?

А да, о допингу.

Али без бриге. Није то онај “српски” допинг од ког ти каријера нестане као пасош Ђоковићу у Аустралији. Ово је елегантни, западни, условни допинг. Онај који лепо мирише, и који не квари естетику спорта. Једноставно, допинг са педигреом.

Условна казна?! То ти је као кад судија ухвати лопова с пола банке у торби, али каже: „Ајде, ако више не крадеш пред камерама, можеш кући.“

А у женској конкуренцији, мишко хормони!

Па то је већ права фармаколошка бајка. Имају више тестостерона него рудари Ресавице. Имају браду, вене као каблове . Само још фали да им испадну тестиси!

Замисли! А кад неком од наших нађу витаминску кесицу у торби добије две године суспензије и још га воде као „морално проблематичног“.

И онда гледаш енглеске коментаторе како се растргну од фер-плеј поезије:

– „Овај Вимблдон је победа карактера, истрајности и правих вредности,“ рекоше!

Ваистину, брате Луле. Али победа снаге у таблети или ињекцији.

Све што је Новаку било забрањено — другима је дијагноза. И све то по „правилима“, наравно. Њиховим.

А кад се сете старих победника, скидају им медаље, бришу им имена, као да нису ни постојали. Јер ето били су на допингу. Наравно то правило важи за тенисере из Источне Европе, без ПР агента из Оксфорда.

И док се ми питамо шта се све налази у допинг тесту, Кејхил нам открива шта се налази у души младог Синера.

„Рекао ми је да не бринем због критика људи које ни не желим да слушам…“ — преноси његов тренер, са сузом у оку.

Јесте. Баш тако. Момак на убрзаном третману стабилности и анђеоске зрелости.

 „Питам се да ли он стварно има 23 године“ — наставља Кејхил, као да прича о монаху са Тибета пошто за Свету Гору није ни чуо.

А ми се питамо: има ли тестисе за ту количину тестостерона? Али нећемо сад о медицинским детаљима, то ремети духовни склад.

Снажан је. Стабилан. И што је најважније изузетно миран кад се појаве критике. Зашто? Па зато што му је казна условна, а победа безусловна.