Данас је први дан окупације.
Јуче је, на Цетињу, извршен прави државни удар.
Јуче су, на Цетињу, у згради Зетске бановине, окупацију потписали домаћи окупатори.
На сцени тврђаве Зетске бановине били су они који имају једини дар да све издају, и све покраду.
Прије седамдесет шест година, на Петровдан, на Цетињу, уз стражу фашистичких бајонета, проглашена је независна Црна Гора. Јуче, на истом мјесту, и истом оловком, овјерена је иста независна Црна Гора.
Јуче је на Цетињу био дух проклетог Секуле Дрљевића. Јуче су издајници утолили жеђ.
Снове светаца и снове мученика, све што је стицала кроз вијекове, сву славу и ловоре од Петрограда до Цетиња, до Призрена и Пећке патријаршије, до стоног Бијограда, од Граховца до Мојковца, јуче су на Цетињу издале кукавице, предале – продале бјелосвјетским убицама.
Јуче су, на Цетињу, потписали окупацију они чији су очеви срушили симбол Црне Горе – Његошеву капелу. Јуче је поезија побјегла са Ловћена.
Јуче је, на Цетињу, заокружена косовска издаја.
Од данас, поред лажне државе Косово, постоји и лажна држава Црна Гора.
Јуче су, умјесто мастила, пера домаћих окупатора била напуњена невином крвљу жртава НАТО убица.
Они који се лажно заклињу да је вјечна Црна Гора, јуче су јој потписали смртну пресуду, и намакли омчу на врат. Од јуче, Црна Гора је са црним повезом преко очију. Од јуче је само Црна. Онај други дио, остао је утек за слободне.
Приступницу Црне Горе у НАТО пакт, потписали су и они који се боре за велику Албанију.
Од јуче, црногорац се пиша малим словом ц, и то латиницом, од јуче, црногорац се уписао у јањичаре 21. вијека.
Јуче је, неко рече, умрла – цетињска Црна Гора.
Свети Петре, има још оних који нијесу издали своју Црну Гору.
Нека буде што бити не може.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Samo Srbin je malo!
Како коме 🙂
Драги Коларићу,
Желео бих да ти се обратим са једном молбом; унапред се извињавам за узнемирење.
Како си ти члан Одбора за приређивање “Југословенске изложбе кроз векове” у Паризу (од 2. марта до 17. марта 1971. године), молио бих те да на првој идућој седници Одбора прочиташ ово моје писмо.
Као што сам и писмено обавештен од Одбора, учествујем на поменутој изложби са сликом “Сумрак Ловћена”, датирана 1970. године, а у саставу који шаље СР Србија (што је и била моја изричита жеља). Међутим како не знам ко шаље податке о аутору који ће изаћи у каталогу (а знајући да се у том обимном послу може подкрасти грешка), решио сам да пошаљем следеће и једине тачне биографске податке о мени. То су: Петар Лубарда, рођен 1907. године, Љуботињ; Србин; живи у Београду, Иличићева бр. 1.
Молим да се ови подаци најхитније (телеграфски) доставе другу који уређује каталог да би могао направити евентуалне исправке.
Што се тиче аранжирања саме изложбе, ја ћу бити слободан да замолим следеће: уколико се изложба аранжира по републикама, односно по националном кључу, да као што је разумљиво – будем у саставу другова-колега СР Србије.
Све сам ово саопштио у телефонском разговору са другом Матвејевићем, као и са проф. др Стеље, такође и са тобом, али желим да то потврдим и писмено, да не би било забуне и нових компликација.
Још једном захваљујем теби као и друговима из Одбора на труду и желим много успеха.
Срдачно те поздрављам,
Петар Лубарда,
… Ima ig!
Niđe pošli nijesu iz najljepše Planine!
Računjaju.
… Kako da braću odbrane od sebe!
Svakome je da im pomogne u računu. U suprotnom dobro biti neće.
Nikom dobro biti neće!
Јес,оно кад се право наљуте,оно кад се поглед скотрља низ провалију,свијест ђе мркне,тад ће браћа са најљепше српске планине,конобари и шанкерице(није грешка), да забубуљају НАТО .
Него како.
🙂
Срби свога посла!
Нека браћо што непоименике Црногорце те потписаше НАТО окупацију у књиге има да учимо,него што не знамо,нити ћемо,оне Црногорџе који ће устат противу ње и помињат се у све слободарске пасове до краја свијета.
Нема иг?
Остало по пјесамах ђе су се Турад заскакивала по козија путева док им се ситна стока пљачкала?
Ђе су оне љуцке виле мајко света,стра да те увати кад их поглеаш.Сваки од по два метра,рука и нога мимо остатка,а величине главе јуначке да те Бог сачува.
Куд се ђедоше хајдуци и четовође те им мушка прса набрецаху опијена погледом са најљепше српске планине,ђе им сваком шћаше ватра и дим проз ноздрве наизван ударат.
Што се ово кумим ве капицом деси са најбољима међу нама?
Срби свога посла!
Е, док нам је оваквијех савјетника малога слова…
+…“Quo vadis ?
Ђе ћеш?
-на Западу. Данас. Немачка, малопре
https://www.rt.com/news/386418-germany-full-face-veil-ban/?utm_source=browser&utm_medium=aplication_chrome&utm_campaign=chrome
+Lavrov on “Pussy Riot” | С.Лавров о “Пусси райот”
https://www.youtube.com/watch?v=EfL_bErhJ0w
+правни аспект нашег стања, на македонски случај, исто вреди укруг
…”тражила од председника македонске државе да мандат за састав нове владе преда Зорану Заеву, јер како је том приликом истакла, „демократска правила предвиђају поштовање воље већине и позивамо председника Ђорђа Иванова да преиспита своју одлуку о додељивању мандата за формирање владе”.3) Своју политички храбру одлуку Ђорђе Иванов је у најкраћем образложио тиме што мандат за састав владе не може да уручи коалицији која је окупљена око једног противуставног програмског документа, тзв. Тиранске платформе.4) Ово је сасвим у складу са начелом владавине права, које се пре свега изражава кроз принцип апсолутне суперматије (превласти) закона над самовољом појединца. У државама које имају устав, каква је и Македонија, слобода законодавца (парламента) је ограничена уставним нормама као lex superior. Једном речју, начела законитости и уставности су средства која по речима, Ханса Келзена, „самоограничавају демократију да ова саму себе не би разорила”.5) Позивајући се на овог класика западне правне мисли, Ђ. Иванов је морао да подсети Могеринијеву да у условима владавине права воља парламентарне већине не може да буде старија од устава.
Међутим, када је у питању примена западних вредности на Балкану, од онога што је Иванов рекао, много је битније оно што је Могеринијева прећутала. Њен став да у парламентарним системима, какав постоји и у Македонији, важи „демократско правило” да мандат за састав владе добија странка или коалиција која обезбеди већину у парламенту само је делимично и условно тачан.
Како је В. Британија колевка парламентаризма, онда при утврђивању „демократских правила” која важе у овом систему власти треба поћи од британске теорије и праксе као својеврсног еталона. У најкраћем, парламентарни режим је такав облик власти у коме је парламент центар политичког живота, па влада, као орган извршне власти, мора да ради не само у складу са законима, већ и у складу са вољом парламентарне већине. Сходно томе, владу саставља странка или коалиција која има парламентарну већину, а председник владе и министри остају на положајима док уживају подршку парламентарне већине. Иако је жижа политичког живота и носилац законодавне власти, парламент нема оригинерну власт, већ је он, сходно теорији народне суверености, носилац делегиране власти коју путем слободних избора народ, као носилац оригинерне власти, преноси на парламент.
Парламентарна пракса је показала да влада, односно партија која има парламентарну већину, често долази у искушење да води другачију политику од оне која је кандидована на изборима и којој су бирачи дали већинску подршку. Уколико би се то дозволило била би изиграна воља народа, као јединог изворног носиоца целокупне (суверене) власти, па би тако добили власт са фингираним легитимитетом. Да би отколнили овај недостатак парламентарног система Енглези уводе још у 19. веку тзв. теорију мандата, која данас у британском политичком систему има својство уставног обичаја.6) А оно што има снагу неприкосновеног принципа у колевци парламентаризма, требало би да важи и у државама које су преузеле енглески парламентарни модел организације власти. У најкраћем теорија мандата означава следеће: „Једна влада нема права да – она сама или користећи своју позицију у Парламенту – донесе неку значајнију одлуку за чије доношење јој бирачко тело на изборима није дало мандат. Узима се, у начелу, да су политичке партије дужне да у својим изборним програмима најаве све значајније мере које, ако добију већину на изборима, имају намеру да спроведу; у супротном, оне злоупотребљавају поверење бирачког тела. Бирачко тело ни једној партији не даје carte blanche за управљање земљом, него своје поверење ограничава постављањем одређених услова. Оно, дакле, хоће да зна како ће се земљом владати”….
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/janusovo-lice-evropskih-standarda-na-primeru-makedonije/
+”Слобода је тешка а ропство лако”, Мило Ломпар, цитира речи Николаја Берђајева на трагу анализе Достојевског
+Мило Ломпар: О слободи, политици и српском становишту!
https://www.youtube.com/watch?v=b3dmNBPVZrs
@ g.Živko Peković
… Znam da im nije jasno!
Od Crne Gore, znaju samo za Budvu i Nečastivog iz Katunske!???
Toliko im je znanje!???
… Hvala na razumevanju i podršci.
Čudne rezone imate vi srbi , sve se kunete u demokratiju , a ovamo kad od naroda izabrana većina , na izborima izabrana , donese neku odluku koja nije u skladu sa vašim pogledima , to je okupacija , izdaja …
Zato niđe nisakim ne možete , svuda ste “ugroženi” he , he …
Mi ćemo u NATO i EU , a i vi ćete sa nama jer ste manjina , a većina biti nikad nećete dok gledate kako da srušite nezavisnost Crne Gore !
Izdaja i okupacija je kada jedan politički subjekt uz pomoć elemenata inostranosti želi nasilnim putem i terorizmom da preuzme vlast sa 20% podrške kod naroda .
Ua nato uaaaaaaaaaa…ubiceeeeeeeeee !!!!!!!!
“Izdaja i okupacija je kada jedan politički subjekt uz pomoć elemenata inostranosti želi nasilnim putem i terorizmom da preuzme vlast sa 20% podrške kod naroda” .
То се управо десило 27. априла 2017. године у Зетском дому!
То је демократско право исказивања мишљења. А како ти то другачије замишљаш демократију? Да народ умукне? То је увијек лош знак.
+Мика Антић је говорио да “сваки је тренутак истина, само што понеки има лажног човека”…
ВЛАЈКО
Увек кад се играмо,
мени кажу: бићеш коњ,
и ја — шта ћу: морам.
И још неки буду коњи,
а остали седну нам на леђа,
па се тако тркамо.
Ми, који смо коњи,
док трчимо до циља,
у коње се претворимо, мајке ми.
И срце нам коњско.
И мозак нам коњски.
И очи нам коњске.
И могу вам рећи: кад сам коњ,
уопште ми није важно да стигнем баш — први.
То је важно само оном што ме јаше, мајке ми.
+мир мученим душама
Мирослав Мика Антић, Споменик (1967.)
https://www.youtube.com/watch?v=vuFtmT8ZD-U
Рушење капеле на Ловћену, Крсто Шканата
https://www.youtube.com/watch?v=outDDWU4TcU
Мирослав Мика Антић, Влајко
https://www.youtube.com/watch?v=9p4JQXk9Mns
Sve vam potpisujem, dvije stvari nikad!
Prvo, nije ovo srpska Crna Gora, koja je jedina Crna Gora, druge nema, niti će je biti – već je ovo kvislinški i izdajnički Montenegro!!!… Onaj isti, u koga onomad nagrnuše svileni fašisti, ziljavi talijanci!
Drugo, Srbi u srpskoj Crnoj Gori, Crnogorci, nikad se nijesu, niti će se pisati malijem slovom!
… Neka je vječno milo nam srpstvo!
ALI TAKO, ALI NIKAKO!!!
Ово што сте навели, на жалост, деценијама није јасно појединим паметним главама и истакнутим српским интелектуалцима. Како у Црној Гори, тако и у Србији.
Те наопаке и контрадикторне тезе стварају велику штету и пометњу.
Црна Гора није само Спарта Српска, каква је одувек била и каква ће јопет бити, Црна Гора је, најпрво, Заветна Србија, Олтар за саборно служење Небесне Литурђије, у вечности и кроз Слово, а Косово је Престо Часни, Јагњета жртвеник Српски…Ми, који који у броду Српске Православне Цркве, Светосавске и Његошеве, и они у припрати, стојимо или коленопреклонимо у молитви, у памћењу, у истини, Олтар и Жртвеник да нам је вавек зеница очиња и Луча срцезарна, док ђавољи пир изрода свеколиког, оболео од ” црвене куге ” и онепричешћен ” црном мисом “, те раскршћен атеистичким нихилизмом, народ Српски са свих земаља српских, у гробницу к’о стог сена садене…И Божју песму запева, и Завет Лазарев васкрсне у заклетви, и Његошев стих исповеди…Бог ће дати, да буде тако, мој добри Ђикане!
Bolji si ti, u svemu bolji od mene, brate Zorane!
…”Ми видимо, како се Европска унија распада, остаје само германска Европа јаких, са којом ми Кипрани нећемо имати никакве везе. Нажалост, као народ смо се кладили на погрешног коња…
…Молитва може померити планине. Уз помоћ Божију, могуће је избећи одређене догађаје или умањити последице зла. Бог је испуњен љубављу. Стога он и попушта да се све то деси, јер ми сами идемо директним путем у ад, уз тај лажни свет који смо изградили, вођени неверјем и грамзивошћу…” поручује нам владика Неофит
http://www.pravoslavie.ru/srpska/103054.htm
Кратко, јасно, добронамјерноме довољно.нека буде што бити не може… Дотле је дошло.