Документ из МИП-а доказује гушење слободе медија уочи референдума: Влаховић уплео своје прсте

Документација Министарства иностраних послова Црне Горе из 2005. године, потписана од стране тадашње шефице кабинета Иване Пајевић, а у вријеме када је министар био нико други до Миодраг Влаховић, најпластичније открива дубину политичке манипулације у режији самопроглашених демократа. Такозвана „анализа медијске сцене“ уочи референдума 2006. није ништа друго до приручник за подмуклу контролу јавног мњења, у духу најмрачнијих традиција једнопартијског система.

Документ се налази на овом линку: Analiza medijske scene u Crnoj Gori

Из документа је јасно да Влаховићев МИП није тежио слободним и професионалним медијима, већ сервилним каналима за промоцију „идеје независности“, у ствари – политичке доминације уско повезаног круга људи око власти. Беспоговорна лојалност, агитпроп, елиминација неистомишљеника из јавног простора – све је то експлицитно наведено, и све то у режији човјека који данас продаје себе као дипломатског џентлмена и академског моралисту.

Документ отворено критикује РТВЦГ што није довољно антидржавна и што не промовише независност „на прави начин“. Пљује се по свим медијима који су се дрзнули да третирају и другу страну стварности. Свака медијска кућа која није служила као гласноговорник Влаховићевог клана, била је окарактерисана као проблем. Замислите – чак и спортски новинари су били непријатељи ако су говорили о успјесима „наших“ репрезентација у заједничкој држави са Србијом!

“У томе им свесрдно помажу “црногорски” спортски новинари (најслабија карика у црногорском новинарству) својим изливима интимизације и својатања типа “наши плави”, “ми смо побиједили”, “умало нисмо дали гол”, “играће у најдражем плавом дресу” итд. Питање је само како би ти људи сјутра доживјели чињеницу да је заједница са Србијом прошлост и да је НАШ само онај који је из Црне Горе”, наводи се у документу.

Цинизам досеже врхунац у дијелу који предвиђа „пажљиву селекцију саговорника“, ускраћивање изјава новинарима који нису по вољи режима и агресивно пласирање демантија на сваку информацију која се не уклапа у њихову наративну контролу. Дакле, слобода медија по мјери Влаховића значи: или си са нама, или не постојиш.

Не треба заборавити – Мићо Влаховић, исти онај који је касније постао дипломатски туриста и професионални Твитер коментатор, у овом документу даје нацрт почетка процеса политичког инжењеринга преко медија.

Када је Агенција МИНА овај документ тада дала на увид јавности, Влаховић је на конференцији за медије у Подгорици, саопштио да је понудио оставку тим поводом. Влаховић је тада рекао да Ђукановић и Кривокапић нису прихватили његову оставку и одбацио тврдње да иза документа стоји влада или његово министарство, али је одбио да открије идентитет аутора спорног документа.

Ако је некоме и даље треба доказ каква је била суштина такозване „евроатлантске оријентације“ Миодрага Влаховића – ево га. Документ из 2005. је отворено признање да је независност Црне Горе грађена на темељима цензуре, страха и медијске контроле.

Ова „анализа медијског простора у Црној Гори“ је више нека врста анализе свијести тадашњих властодржаца, доказ да у Црној Гори није било слободе, те да је требало укинути све што је могло на њу и да заличи. Њихова идеја није била да створе подјеле, напротив, они су жељели да укину читав дио становништва, да одраде друштвени инжењеринг по угледу на Гебелса и направе простор у ком ће они доживотно владати.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: