Док шиптарска полиција са дугим цевима упада међу децу, ЕУ би да награди Приштину

Каја Калас, висока представница ЕУ, својом посетом Приштини показала је очигледну једностраност – уместо да осуди све учесталије и агресивније потезе тзв. косовских власти против српског становништва на КиМ, она се јавно залаже за укидање рестриктивних мера против творевине која не испуњава ни основне демократске стандарде.

Уместо да као представница ЕУ инсистира на примени елементарних људских права и безбедности за све грађане, Калас је поручила да „лично подржава укидање мера Приштини“, наводно због потребе за деескалацијом. Али, како објаснити да је управо тзв. Косово фактор нестабилности?

Само последњих дана, Куртијеви службеници уз пратњу полиције са дугим цевима упадају у српске институције, запоседају водоводе, станице и јавне објекте, чак и док су унутра српска деца. Српски радници се насилно избацују са радних места. Репресија над Србима се одвија отворено, пред очима ЕУ.

У таквим условима, Калас говори о „нормализацији односа“ и „једнаким партнерима“. Али како говорити о партнерству са творевином која, уз подршку Запада, системски прогања српски народ? Како седети за истим столом са онима који институционално спроводе терор?

Позивајући се на Охридски споразум, Калас подвлачи да је он „на снази“ и да се мора спроводити. Али ниједном речју не спомиње да Приштина тај споразум игнорише, одбија да формира ЗСО, и уместо тога користи силу и институционалну моћ да би избачени Срби потпуно нестали са простора који представља срце српске државности.

Каја Калас се у Београду састала с представницима власти, али јој очигледно недостаје разумевање реалности на терену. Њен наступ у Приштини био је све само не дипломатски уравнотежен. Њене поруке више личе на адвокатуру интереса Приштине, него на објективну и поштену европску политику.

Док она прича о реформама и „европском путу“ такозваног Косова, Срби у Северној Митровици, Зубином Потоку и другим срединама живе под сталном претњом, без основних слобода.

Уместо награда и укидања мера, ЕУ би преко својих представника требало да постави питање: ко ће одговарати за прогон Срба?

Јер без правде – нема ни мира, нити стварне нормализације.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: