Док клече пред „великом Албанијом“- “Никад више 1918”!?
1 min read
Војин Грубач
Црногорски портал “Аналитика” нас је ових дана, а тачније- 01. 10. 2018.године, с усхићењем обавијестио да су “у свим већим црногорским градовима јутрос осванули плакати са поруком “Никад више 1918. година!”, с напоменом да су су се појавили у “Подгорици, Пљевљима, Даниловграду, Улцињу, Котору, Херцег Новом, Цетињу, Бијелом Пољу…”
Како се то зове- медијска подршка анонимним наручиоцима плаката, то се вриједи осврнути на то- чему медијску подршку даје портал “Аналитика”?!
Распиривање идеолошке мржње кроз фалсификате
Наиме, на тим плакатима су се, у циљу распиривања идеолошке мржње међу православним народом Црне Горе- појавили подаци о жртвама зеленаша, који представљају- чист фалсификат.
Рецимо, на плакату пише да је “између децембра 1918. и августа 1929. године, у вртлогу пакла и смрти, …, убијено преко 3.200 људи,…, а опљачкано и попаљено преко 5.800 црногорских домова и других објеката.”
Интересантно је да дотични “неокомити” не знају да је историчар др Новак Аџић љетом 2016.г. објелоданио списак свих погинулих зеленаша од 1919.- 1929.године.
Сумарни списак је показао да су за тих једанаест година војевања у комитском покрету, све са цивилима, укупно погинуле 203. особе. Како су неокомити на плакату написали да је погинуло “преко 3.200 људи”, то испада да су број жртава увећали преко 15 пута.
Исти др Новак Аџић је направио поименични списак попаљених и уништених домова на страни зеленаша у тим временима конфликта.
Како је Аџић списком утврдио да је уништено 120 кућа, а неокомити се ових дана на плакату „гађају цифром“ од 5.800 уништених црногорских домова, то је јасно да су дансшњи штоваоци комита ту цифру увећали драстично- скоро 50 пута.
Исти случај је и са осталим подацима на плакату гдје, рецимо, дотични тврде да је “прогнано или приморано на егзил више од 3.000 црногорских породица”, што би значило да је у егзил отишло минимум 12.000 људи.
А факт је да је из Црне Горе у егзил отишло око 1.600 особа, те да се већина њих вратила у земљу послије амнестије 1922. године.
Али, хајдемо сада погледати шта је све писало на томе сумбурном плакату анонимних псеудокомита новог доба, препуном фалсификата.
Плакат “љубитеља комитског покрета”!?
Напоменувши да су плакате “излијепили љубитељи комитског покрета и црногорског хероја Крста Зрновог Поповића”, портал “Аналитика” нам је пренио садржај плаката, а он је у цјелости овакав:
“Уз слоган “За право, част и слободу Црне Горе”, илустрацију на плакату прати и сљедећи текст:
„У немилосрдној одмазди и репресији над народом Црне Горе почињеним од стране Србије, њене војске, жандармерије и домаћих издајника у њеној служби, због активног отпора окупацији и анексији своје домовине, једне од најстаријих балканских држава, између децембра 1918. и августа 1929. године, у вртлогу пакла и смрти нестало је неколико хиљада људи.
Убијено је преко 3.200 људи, од којих многи и звјерски. Опљачкано је и попаљено преко 5.800 црногорских домова и других објеката.
Хапшења, мучења и затварања прошло је преко 4.700 мушкараца, жена и ђеце. Прогнано је или приморано на егзил више од 3.000 црногорских породица.
У готово сваком насељу кроз које су прошле српске казнене јединице вршена су силовања ђевојака и жена усљед којих је велики број њих касније чинио самоубиства дављењем или вјешањем.
Читава Црна Гора прошла је кроз срамоћења невиђена у њеној цјелокупној историји“ – пише на плакатима којима су облијепљене цетињске улице.”
Детаљни Аџићев попис пострадалих зеленаша
И тако, љета 2016.године, историчар г. Новак Аџић је дао поименични списак свих пострадалих особа на страни зеленаша у периоду од 1918. до 1941. године.
Из предоченог списка се види да је на страни зеленаша у Божићном устанку 6. и 7. јануара 1919.г. погинуло укупно 30 устаника. Комити су се, послије завршетка Божићног устанка, активирали крајем маја и почетком јуна 1919.г., па је до краја те године пострадало још 86 особа.
Наредне, 1920. године, погинула су 43. човјека, а потом, у наредне три године- укупно имамо 51. погинулог комиту и цивила из тог круга. По годинама је то изгледало овако: 1921.г.- 8 људи; 1922.г.- 17 људи; 1823.г,- 26 људи.
Затим је интензитет отпора још више смањен, па имамо да је за шест преосталих година број погинулих изгледао овако: 1924. г.- 9 људи; ’25. г.- 5 људи; ’26. г.- 2 човјека; ’27. г.- 2 човјека ; ’28. г.- 1 човјек; ’29. г.- 4 човјека.
Ако подвучемо црту, те констатујемо да је у Божићном устанку погинуло тридесет устаника, у наредних 11. година оружаног конфликта (од 1919.г. до 1929.г.) додатно су пострадале укупно 203. особе, гдје су урачунати и комити и цивили.
Није сувишно напоменути да је Аџићев попис зеленашких жртава био темељан, јер су у те 203. жртве једанаестогодишњег комитског војевања послије Божићне побуне убројана и четворица комита која су погинула у Херцеговини, као и један комита који је погинуо у Албанији.
Убројано је и десет комита који су погинули приликом покушаја бјекства из затвора, И то, девет који су погинули 15. јула 1920. године при бјекству из Цетињског затвора, и један погинули у новембру 1923.г. приликом бјекства из Колашинског затвора.
Убројано је и шесторо умрлих у затвору, и четворо умрлих у болници од последица рањавања.
На том списку су и цивилне жртве у виду двије жене и четири члана трагично пострадале породице Звицер.
Све је побројано, с могућим маленим одступањем- и добиле су се 203. жртве, а “љубитељи комитског покрета” на плакату елегантно пишу да је смртно пострадало- 3.200 људи?!
Пострадалих кућа 50 пута мање, осуђених било 200- 300
У тексту “Списак опљачканих и запаљених домова црногорских родољуба (1919. -1920.)”, објављеном на порталу „Аналитика“ 26. 08. 2016 године, аутор Новак Аџић се осврнуо на пострадале зеленашке куће у наведеном периоду.
У том тексту је поменично навео укупно 120. запаљених кућа, током 1919. и 1920., гдје је убројана и кућа Петра Звицера у Рокочима (Цуце)- иако је она запаљена априла 1924. године.
И тако, Аџић тврди да је уништено 120 кућа зеленаша, а на плакату “данашњи комити” пишу- “попаљено и опљачкано 5.800 црногорских домова и других објеката”.
Што се тиче броја комита и зеленаша осуђених на затворске казне, српски и хрватски извори се прилично подударају. Хрватски наводе да је укупно осуђено између 250 и 300, а српски 200- 300 зеленаша, те да су скоро сви робију издржавали у затвору у Зеници.
Осим тога, наводи се и следеће: “Осуђени су углавном на казне од 4 до 20 година затвора, с тим што је један број добио и доживотну робију у лаким ланцима. Приликом суђења се посебно узимала тачка 59. по којој је свака казна морала бити умањивана јер је сматрано да су извршиоци кривична дјела учинили под притиском команде, односно слушањем наређења.
Посљедњи судски процес против зеленашких оптуженика је одржан на Цетињу 25. новембра 1924. године, када је од 23. оптужених- 5 особа осуђено на доживотну робију у лаким ланцима, а остали на 4- 20 година затворске казне.”
Дакако, мора се у овој причи учитати и следећи факт- којег наводе историчари:
“Осуђеници на доживотну робију и најдужу затворску казну су углавном пуштани раније масовним дијељењем помиловања од стране краља Александра И.
Рецимо, Радојица Никчевић, који је осуђен на доживотну робију- је ослобођен послије неколико година, а знаменити Новица Радовић, који је осуђен на 20 година затвора, је помилован послије 9. година.”
Крсто Зрнов прихваћен у војску, Јован Пламенац ушао у власт
Што се тиче односа власти према зеленашима, историчар др Растислав В. Петровић наводи следеће:
“Власт се понашала изузетно благонаклоно према губитницима у овом сукобу. Никоме није суђено за командну одговорност и свима који су се предали и признали државу су, чак на противљење шире јавности, дати високи положаји.
Крсто Поповић, један од зеленашких командира- је прихваћен у војску, а Јован Пламенац, главни организатор побуне, је ушао у радикалну странку и нову власт. Краљ Александар Карађорђевић је указом ставио изван снаге највећу казну, смртну, па нико није био осуђен на смрт, без икаквих обзира на злочин.
Велики Жупан Зетске области Милован Џаковић је оснивао општинске одборе за народно опраштање, којим су се окупљали оштећени и молили да не подносе кривичне пријаве против потенцијалних зеленашких злочинаца, и популисала идеја опште амнестије. Све ове мјере су биле усмјерене ка остваривању народног помирења у Црној Гори.”
Важно је напоменути да, према списку који је предоставио Аџић- нико од заробљених комита није повјешан.
Ово је интересантан податак у контексту фотографије масовног вјешања, коју су својевремено подгоричке Вијести приложиле фељтону др Шерба Растодера, гдје је уз инкриминисану фотографију дато објашњење: “Вјешање црногорских родољуба на Цетињу 1920.“
Тада је јавност бурно реаговала, јер се испоставило да је био у питању снимак вјешања Срба у Требињу из 1914. године, који су били добровољци у Црногорској војсци и кажњени- јер су се борили против Аустроугара.
А то је било више него биједно. Умјесто почасти херцеговачким добровољцима у Црногорској војсци, које је сустигла страшна казна, гдје нису била у питању само вјешања, већ и затирања читавих села, све с цивилима, ми видимо некакво медијско неартикулисано понашање за што, закономјерно, сустиже бар метафизичка казна, и то- безусловно!
Неокомити, као „беле лале“ велике Албаније
Анонимни творци плаката су се покушали уклопити у тродеценијско фалсификовање историјских чињеница, и као резултат су добили још једну могућност да им се каже у лице да су ништице.
И то оне, које покушавају цијепати православни народ Црне Горе по свим шавовима, које им анонимни манијакални ум шапће као циљ.
Уосталом, колико су јаки и храбри, показује то што су анонимни. Ипак, чак ни анонимни не смију пустити глас протеста пред чињеницом да се на тлу Црне Горе ствара територијелни протекторат велике Албаније.
Да би се он десило, потребно је било формирати албанску етничку општину Тузи, а потом гурати даље.
Рецимо, ових дана је Иван Иванај, предсједник одборничког клуба Демократског савеза у Тузима, рекао да територија општине Тузи, између осталог, мора обухватити и дио Куча, односно Рикавачко језеро.
Наиме, Иванај је поручио члановима Одбора за разграничење Општине Тузи и Подгорице да не дозволе “преузимање територије која припада Малесији”!?
А нешто раније је Абедин Аџовић, први човјек Градске општине Тузи, изјавио да будућој самосталној општини у овом насељу треба да припадну приходи од „Плантажа 13. јул“, нагласивши:
“Када је ријеч о имовини, очекујем да сва имовина коју је до сада користила општина у оквиру Главног града- буде власништво општине Тузи, као и да приходи од АД „Плантаже 13. јул“ припадају општини Тузи”?!
Елем, као минимум се, од самозваних „анонимних поштовалаца комита“, очекивало да се на ово осврну, јер је то „удар на Црну Гору“, „граџанску“ или било коју другу. Али, нема их нигдје.
Умјесто да „живот дају за одбрану Црне Горе“, и њену цјеловитост, каквим се деценијама представљају- они су се „упрскали у пелене“, па у својој неадекватности- избацују плакате са фалсификатима.
Док их „велики Албанци“ бију албанским барјацима по главама и носевима, насред Црне Горе- они глуме „беле лале“- називајући себе комитима?!
Зато је лијепо што је једна политичка организација, наводно, одлучила да подигне тужбу против њих.
Не, због евентуалне одговорности или казне, јер ће казна бити у метафизичком пољу. Већ да знамо ко су ти анонимни јунаци, који живе у неким паралелним свјетовима, далеко од логике и смисла!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
NEKOLIKO STRANICA IZ KRVAVOG ALBUMA KARAĐORĐEVIĆA
http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_izmedju_1_i_2_svj_rata/nekoliko_stranica_iz_krvavog_albuma_karadjordjevica.htm
Dok se vi srbi i crnogorci svadjate da vi recem nesto. Petnjica 100% muslimanska,Rozaj 95%,Gusinje 95% sa bracom Albancima,Plav 70% sa Alb.,Ulcinj 80%,Bar 35%. Mi muslimani- Bosnjaci i Albanci polako uzimamo CG. Da zivi kralj Milo.
лажи
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B0%D1%80_(%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0)#%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0
Ипак је Хоџа Растодер у праву.Ово са Википедије се односи само на урбани дио Бара,јер по овом попису има само 13,503 становника ?!Укупно становништво општине је око 40,000.Што се више иде према Улцињу све су бројнија чисто муслиманска села гдје нема ни једног православног становника.Зато Бар има 35 % муслимана.По мом личном доживљају има их и преко 50 %.Све се из Рожаја Плава и Гусиња доселило у Бар.А тек њихов наталитет.На све стране покривене жене и мушкарци са дугим брадама.Прошле године је први пут уписано више муслиманске дјеце у школе него наше,од ослобођења 1878.год.Док се ми и Дукљани „кољемо“ око 1918-те,они се сладе и завршавају посао.Ово ће за 10 год. да буде све њихово.Историја се понавља.
Али та муслиманска села су наша,од Мркојевића који су сви били православци;
Прва џамија (уз учешће православаца) изграђена је у Вељем Селу, 1752. године. Надбискуп барски и Примас Србије (1671–1694) Андрија Змајевић у свом извјештају из 1671. године, пише о Мркојевићима да су један народ у 20 села, од Бара до Улциња и да су сви православци . Православне назива Србима а католике Латинима. Насљедник Андрије Змајевића, Марко III Ђорга (1696—1700) о Мркојевићима пише да броје преко 1300 душа и да су сви од давнина православци, али да су тада већином Турци (муслимани). Надбискуп барски (1701-1712) Вицко Змајевић је оставио запис да у Мркојевићима има 140 кућа муслимана са 1000 чланова и 30 кућа православаца са 250 чланова [1].
Дабовић, Ђоко (2006). Племе Шестани, стр. 97.,104., 110. Бар: Удружење грађана Шестани.
Дакле, те истине треба њима објављивати да би се неки вратили србству и православљу а ако неће оно да им исламизам не буде ближи од црногорског Србства.
Poginulo dvjesta za deset godina na obadvije strane,evo od kada vlada demokratija poginulo preko 500 i niko nista,kako to da sada razumijemo?Demokratija,privikavanje na demokratiju,ili vladavnina Montegra i naravno posledice te vladavine.
Da malo vidimo sto je nas kralj Nikola 1919 govorio za “New York Timesu” :
“Primio sam malo vijesti iz moje zemlje jer, kako je srpska okupaciona vojska, postavila kordon, nijednoj osobi niti pismu nije dozvoljeno da prođe. Jedini izvještaji su prokrijumčareni od strane mojih prijatelja na rizik njihovih života.
Izgleda da postoji istinska vladavina terora. Muškarci, žene, djeca su pogubljeni bez suđenja. Bombe su bačene na kuće mojih pristalica. Novac se troši kao voda da privoli moju djecu da se odreknu njihove zakletve !
Kralj Nikola nastavlja :
„Nema sumnje da ste čuli ovo moje svjedočanstvo i aneksiju moje države od strane Srbije. Pa, to je bilo izglasano od rugla od parlamenta kojeg su nazvali Velika skupština – naziv, koji ne postoji u našem ustavu. I da nije bilo izglasano ni od koga, bilo bi izglasano od grupa i razbojnika koji su radili u korist Srbije.
Trenutno je nemoguće sazvati regularni Parlament zato što je većini naših vojnika zabranjeno da se vrate iz mađarskih logora. Ali kada se vrate, ubijeđen sam u uspijeh. Oni ne žele da se odreknu svojih zakona i nezavisnosti, koje su čuvali tokom šest vjekova od svakog uljeza. Konfederacija sa ostalim Južnim Slovenima, po svaku cijenu, ali kao slobodni narod, ne kao dio druge države.
Gospodin Pašić, srpski državnik, spletkario je jedanaest godina da aneksira Crnu Goru, ali nije blizu svom cilju, zato što odbijam da povjerujem da bi saveznici odustali od principa samoopredjeljenja za koje su se borili ili da bi dozvolili da jedna od najmanjih nacija bude žrtvovana zbog ambicija susjeda „.
Eto druze, kralj Nikola je bio za konfederaciju sa Srbijom a i mi ti zelimo!
Ajd, zdravo!
Citaj sto pise malo pazljivije.
Иване М, не чуди да цитираш Николу из енглеског језика да би суштину изгубио у пријеводу. Да си цитирао цг новине увијек пише СРБИЈАНСКИ ОКУПАТОРИ а никада,и понављам НИКАДА, СРБСКИ,СРПСКИ…јер су и Цгци тадашњи Срби..
Зато ти је потребно да са енглеског преводе фалсификоване наведеш и да срб.преводиш са СРБСКИМ а не србијанским,како све цг новине у свим чланцима тада пишу.
Da malo vidimo sto je nas kralj Nikola 1919 govorio za “New York Timesu” :
“Primio sam malo vijesti iz moje zemlje jer, kako je srpska okupaciona vojska
ГЛАС ЦГ у емиграцији 1919. никада не пише о србској но србијанској окупацији ЦГ. У међувремену, у доба Тита, су неки Цгци расрбљени,па сада не пишу као 1919. Никола и др. но о СРБИМА И ЦГЦИМА..али тада тога није било! Зато говоре НИКАДА ВИШЕ 1918. јер су се и тада и 1919. СВИ Цгци осјећали НАЦИОНАЛНИМ СРБИМА и нису писале присталице Петровића о СРБСКОЈ, но СРБИЈАНСКОЈ ОКУПАЦИЈИ, а други су били за то уједињење под француском масонеријом.
http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=3324&skrd=1
бр 78. 1919.
NIKAD vise 1918 !!
Nikad vise bijelol terora !!
Narod Crnogorski je dobro upamtio srpsku okupaciju i zlocine koje su uradili po Crnoj Gori .
Nikad vise !!
Narod crnogorski su tada cinjeli Srbi!
Veze nemas.
Kako si ti JOKO pametan ni sam sebi ne možeš da veruješ! Stiže burek!
Кад вам раскринкамо мегаломанске лажи, да вас је “побијено силовано и попљачкано” 50 пута мање него што кажете а ЛАЖЕТЕ,почнете са галамом и виком”е дае вјечна,е ника’више,е вива …и сл будалаштине,да вас боље чујемо.Колико треба да будеш (не)интелигентан па да по сто пута дневно понављаш као папагај политичку паролу да би себе увјерио,која значи да неће бити више никаквог уједињења са Србијом.Можда и неће,a можда и оће,у политици се поготово на трусном Балкану ништа не зна,али оно што се зна je да ћете итекако морати да дате већ стечена права Србима која им припадају а која сте им одузели,јер без тога неће никад бити стабилан овај ваш усташоидни Монтенегро.Сањате још Олују ?Одмах се пробудите,то су влажни снови.Јер ако кренете у реализацију,остаде вам Црна Гора од само 4 нахије,а и то је великко питање.
https://www.cdm.me/ekonomija/pocelo-rusenje-zgrade-zeta-film-u-budvi-carevic-dobio-posao-kod-brana-micunovica/
Evo koliko ste ugroženi vi po……. !
Sa srbima nikad više , samo da vratimo otete svetinje što ste 1918 uselili tuđu crkvu SPC pa je još nazvali MCP da bi zavarali trag narodu Crnogorskom , ali znamo za jadac , jednom ste nas prevarili i NIKAD više !
Za pravo , čast i slobodu Crne Gore !
Kakva tuđa crkva i zavaravanje? Pa Crnogorci sami su hteli ujedinjenu srpsku Crkvu.
“Glas Crnogorca“ iz 1920. kaže da crnogorska vlada u egzilu podržava ujedinjenu srpsku Crkvu, ali da žali što je njeno sedište u Beogradu, a ne u Peći pod patronatom Crne Gore.
Vi sada želite da falsifikujete i menjate istoriju u skladu sa vašim trenutnim političkim raspoloženjem, jer znate da vam činjenice ne idu na ruku.
Tužno i jadno je to.
Вика ти не помаже да прикријеш чињеницу да ЛАЖЕТЕ да је погинулих било 3200 а не укупно око 200 и то ја тврдим, на обије стране.И то ѕа 10 година.Не знам како дођосте до те цифре од 3200.Западно англо саксонско лажаво спиновање по узору на Сребреницу или као што је побијено на десетине хиљада цивила Шиптара задњем рату а по косовској књизи сјећања укупно 12000 на обије стране и војника и цивила.Ђе су вам докази,ђе су ти гробови ?Црна Гора је мала,поготово се све знало у то доба,није запамћено икакво силовање,затварање у тамнице или какве логоре !Са мајчине стране су ми били зеленаши,никад нисам чуо ни за силовања или стријељања само за погобије у борби.Били су против уједињења на тај начин,а постали противници Александра само на питање:”Јесте ли вјерни србијанском или црногорском краљу” ?!Династички сукоб је био,али национални односно народни,није никад јер сви су били Срби.
Svaka čast i hvala Vam gospodine Grubač na oom tekstu i informacijama!
Da je zaista pobijeno toliko ljudi i spaljeno toliko kuća ti moderni “komiti“ bi imali fotografije grobova tih ljudi i ostataka spaljenih kuća i ne bi se služili lažnim ilustracijama.
Ja ne cuh niti vidjoh da je iti jedan nac crngc
od ovih najnizih koji vrsljaju po ovom portalu i talabecaju svakakve budalastine pa do onih visljih
Stao u zastitu makar retoricki pravlake ukcinja rozsja plava malesije
Ikad
Iko
Toliko o njihovoj svijesti i ljubavi prema crngskim tekovinama
A tu bi trebali da zajednicki djelujemo i da se orikazemo kao jedno
Kao crnogorci
Hvala Vojinu i portalu na sjajnom tekstu
Mada je repriznig karaktera ali ne mari
Cak naprotiv u datom nam momentu
Metafizička kazna o kojoj piše gospodin Grubač (jer se njemu i obraćam) na moju veliku žalost zaista se u ovim suludim i bezbožnim vremenima i izvršava nad nama. A ta kazna je neumitna, silna, tiha i spora. Ona se izvršava nad svima onima koji se okrenu protiv sopstvenog roda, predaka i narodnih interesa. I da odmah bude jasno ta metafizička kazna završava biološkim nestajanjem svih koji dođu pod njen udar. Da li će se to desiti za pet mjeseci, pet godina ili pedeset godina u potpunosti je nebitno. Grijeh učinioca pada i na njihove porodice, djecu, unuke i tako sve u duhu Lazareve kletve „rđom kapao dok mu je koljena“. Da pojasnim, metafizička kazna podrazumijeva da se porodice biološki gase, bilo zbog nerađanja djece, bilo zbog preranog ili tragičnog umiranja, raseljavanja i odlaska u tuđinu, teških naslednih bolesti i drugih sličnih tragičnih okolnosti. Komunizam i moderni urbani način života potrli su kod mlađih generacija doživljaj grijeha i grešnosti, kao uzroka za izvršenje metafizičke kazne. A među svim grjehovima koje čovjek može da stavi na svoju dušu i na svoju glavu je izdaja svojih predaka, jer ona ne znači samo odricanje od duhovne vertikale kojoj pripadamo, već odbijanje i odricanje blagoslova i duhovne zaštite.
Kao prilog ovoj pricci…Moj djed je bio „Zelenas“. Kao covjeka koji je bio obicni seljak,siromasan kao i vecina drugih u Crnoj Gori i sa brojnom porodicom, njemu je negdje odmah poslije 1920 ponudjeno da se “ aktivira“ u vojsci nove drzave ili zandarmeriji a sve radi skore penzije. Djed je odbio sa obrazlozenjem da se jednom zakleo jednom kralju i da ne misli to cinjeti drugi put.Interesantno je znati da djed nije trpio sankcije nego naprotiv je dobio zemlju na KiM kao kolonizator. Toliko o teroru. A druga stvar je terminoloske prirode.Izraz “ bijeli teror“ se u istorijografiji vezuje za kontra reviluciju u Sovjetskom savezu dvadesetih godina.Dakle dosljedan plakat.
Nijesu ga uspjeli kupiti poslom i činom u vojsci , ali ga kupiše zemljom na KiM !
Tako su radili sa mnogima , raseljavali Crnogorce po Kosovu i Vojvodini pa ih tamo posrbljavali i od patriota kupili poslušne posrbice .
Miconi, posrbice ne postoje jer su svi u vrijeme Nidza Prvog ucili da u Crnoj Gori zive cisti i pravi Srbi tri vjere. A sto si ti poludijo, pa se bacas izrazom posrbica, tvoj je problem.
NIkoga time neces uvrijediti, jer posrbice ne postoje, nako sto ces od svakog cuti da si mlatinjalo ka muva bez glave. I pozdravi nam Rozaje i daj poturicenjacima jos koje ministarsko mjesto a izbaci s posla kojeg Crnogorca.
Komiti su bili crnogorski Srbi pa se i tu istorija falsifikuje.
Ко сматра за озбиљно те јајаре.
Nažalost te jajare i ološ su „intelektualna“ snaga isto takve vlasti. Prizemni, grabežljivi, bezobrazni, nasilni i neobrazovani.
Svaka im je takva-lazava rabota. Cak i da nije bilo iscrpnog objasnjenja gospodina Grubaca, valjda je ocigledno da na podrucju gdje su se vecinom odigravali dogadjaji vezani za Bozicnu pobunu i kasnije, tesko da je bilo ukupno 5800 domova. Treba biti malouman pa povjerovati u taj cirkus. Bolest bez lijeka. Vidjecemo te jurislije kad im Albanci uzmu trecinu Montenegra. Nije taj dan tako daleko.
XXX,
Написали сте израз „лажава работа“, која је и мени прво пао на памет! Треба и нагласити да ову беспризорну и јадну кампању мржње и лажавине воде потпуни дудуци и незналице, који испод своје капе и косице немају ни милиграм мозга! Апсолутне tabule rasa! То не значи истовремено да не треба мирно, разумно и аргументима демантовати и разобличавати њихове лажи, управо овако како то Војин ради: Ево вам Новак Аџић, ваш историчар, па видите колико сте излажали! Такође, треба се стално спрдати са њиховом аргументацијом, извргавати њих и њихове фантастичне причице заслуженом руглу. Ништа будалетине не боли и не љути више него то када се сви гласно смеју њиховој глупости!
Кад погледате те њихове ретро плакате, запажате, поред написаних лажи, још само идејну празнину, ликовно сиромаштво и идеолошку огољеност њиховог симболичког језика. Хитлеровски плакати из тридесетих година су ребрантовска платна за ово! Шта поручују, својим плакатима, шта пружају, сем сирове и огољене лажи и мржње? Ништа! Јадно, врло јадно…
Примећујем да је, нако 12 година тегобног рада, завладало потпуно расуло у изведби montenegrinskog пројекта преумљавања народа Црне Горе. Не зна се ко од њих државотворацаудара у клин, а ко у плочу! Једни би да дижу споменике комунистима, а други их дижу њиховим идеолошким противницама. А на једне и на друге скупове поводом отварања споменика иду једни исти људи. Данас вичу „Ура Крсто“, сутра „Ура Тито“!? Блесаво… Нема у њиховим перформансима ничег креативног, истинитог, дубоког, видиш само открића рупе у саксији или небулозе.. Чујеш само глупости попут оне прослављене, по којој је Његош, као владика, био толико незнавен, да није разликовао српство од православља!? Идеологија montenegrinstva све више постаје прави миш-маш, папазјанија свега и свачега, која, као и сваке друге помије, нема ни укус ни мирис, а уз то и гадно заудара! Не може се бити за „сувјереност“ и за лакејску послушност светској влади и њиховој ударној песници НАТО пакту. Односно може, само што то личи на потпуну шизофренију, или на тоталну плиткоумну будалаштину!Кад све то слушам и гледам, запитам се: Чему им је требала независност? Шта су њоме постигли? У чему су напредовали, као људи и као друштво? При том кад говорим о њиховом „прогресу“, мислим само на њих, јер су они нас Србе из свог друштва каштиговали. Њихов неуспех је само њихов, а сигуран сам да су и они дубоко свесни краха пројекта montenegrо. Из те извесности да су доживели суноврат, произилази и сва њихова пизма према нама, који смо, је ли, за све криви (а и ко би други био). Сигурно неће рећи да је пројекат пропао јер је био немогућ, јер не можеш преумити ни једног човека, а камо ли читав народ, а камо ли уништити мит, идеју, историју и заменити је фантазијама и лоше написаном епском фантастиком. Можеш покушати, али производ твог труда нужно мора бити исмејан. Свидело се то неком или не, пројекат montenegro једноставно није одржив! Он нема свој мит, своју јасну идеју, визију, мисију, чак ни реално постављене краткорочне и оствариве циљеве. Немамо се око чега окупити, све и када би хтели. Осим материјалне користи и ситних привилегија, тај пројекат никоме ништа конкретно не нуди нити обећава, изван неболуза типа: „црногорски барјак пред Ист Ривером“, „шампион демократије“, „лидер у региону“ и сл. Сумрак ЕУ идеје још више помрачује и пројекат montenegro. Око припадности НАТО пакту, извесно је, никад се нико окупити неће! Дакле, мрак, мрка капа, крај…
Узећу у руке ових дана много рекламиране новонаписане „Црногорске бајке“, да покушам да докучим сврховитост постојања montenegra. Можда у некој бајци која вероватно почиње речима: „Била једном краљица Јаквинта и имала три сина“…, или: „Била једном девојчица Црвенкапица, коју је мама послала у „Воли“ да купи киндер чоколаду за своју болесну баку“… пронађем истински разлог све ове гњаваже?