Након примања Финске у Алијансу копнена граница између земаља НАТО-а и Русије удвостручава се на 2.600 километара, пише Дојче Веле.
Финска, која је јуче званично постала 31. чланица НАТО-а, дијели 1.300 километара границе са Русијом. Од Барентсовог мора на сјеверу до Финског заљева на југу, граница углавном пролази кроз шуме, а у близини скоро да нема већих насеља и углавном је неасфалтирана.
Према стручњацима у сједишту НАТО-а, финска војска тренутно може сама обезбједити ову границу.
Финска никада није укинула служење војног рока за мушкарце, тако да има 24.000 активних војника и преко 900.000 обучених резервиста. У случају одбране, копнена војска, морнарица и ваздухопловство могли би се повећати на 280.000 жена и мушкараца.
„За популацију од 5,5 милиона је релативно велика војска“, каже Јакоб Вестберг, професор на Универзитету за одбрану у Стокхолму.
Поређења ради, њемачки Бундесвер има само 183.000 људи и 30.000 резервиста и то уз популацију од преко 82 милиона становника. И војна обавеза је укинута прије неколико година.
„Приступање Финске НАТО-у је историјски догађај“, изјавио је Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО-а.
Он је рекао да ће Алијанса обезбиједити да и Шведска постане пуноправни члан, преносе Агенције.
„За разлику од других земаља, Финска није смањила своја улагања у војску након хладног рата“, казао је Столтенберг и додао да Финска чини НАТО јачим.
Тако, између осталог, ваздушне снаге Финске доприносе са 60 модерних борбених авиона у великој мјери обрани територија НАТО-а.
Финска ће сама одлучити да ли ће на својој територији распоредити трупе других држава, рекао је Столтенберг јуче уочи самита Алијансе на којем је ова земља примљена у чланство НАТО-а.
„Финске оружане снаге су на нивоу НАТО-а и могу се без потешкоћа интегрисати у све процесе“, наводе из сједишта НАТОа у Бриселу.
Дмитриј Песков, портпарол Кремља, изјавио је да ширење НАТО-а приморава Русију да предузме контрамјере како би осигурала сопствену безбједност и у тактичком и стратешком смислу.
„Кремљ сматра да се тиме поново погоршава ситуација. Ширење НАТО-а је напад на нашу безбједност и националне интересе Русије. Управо тако гледамо на то. Наравно, то нас приморава да предузимамо контрамјере како бисмо осигурали нашу безбједност у тактичкој и стратешкој сфери“, рекао је Песков.
Додао је да ће контрамјере бити онакве какве Русија буде сматрала неопходним.
– Пажљиво ћемо пратити шта ће се дешавати у Финској, како ће сјеверноатлантски блок користити територију Финске у смислу распоређивања оружја, система, инфраструктуре која ће бити близу наших граница и која ће нас потенцијално угрожавати. У зависности од тога ћемо и доносити мјере – рекао је Песков.
Улазак Финске био је најбржи процес придруживања неке нове чланице у 74годишњој историји Атлантског савеза. И Финска и Шведска поднијеле су захтјев тек у мају прошле године због, како су тада објасниле, почетка рата у Украјини.
Турски парламент је у четвртак ратификовао улазак Финске у Сјеверноатлантску алијансу, тако што је свих 276 присутних посланика гласало „за“.
Шведска још неће постати члан Сјеверноатлантске алијансе јер јој Анкара засад није дала зелено свјетло.
Турска је оптужила Шведску да крије чланове Радничке партије Курдистана, коју Анкара сматра терористичком групом.
Односе двије земље додатно су погоршали протести у јануару у близини турске амбасаде у Стокхолму, на којима је екстремно десничарски политичар спалио примјерак Курана, преноси ДW.
(Дојче Веле)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
