Горан Бубић, адвокат председника Републике Српске Милорада Додика, рекао је да је данас у име правног тима, као пуномоћник, поднео жалбу Суду БиХ против одлуке Централне изборне комисији БиХ од 6. августа о престанку мандата председника Републике Српске Милораду Додику.
Бубић је нагласио да у овом случају кривично право и последично одлука ЦИК-а служе као инструменти политичког притиска.
„Бирачи нису овце, истина је у бирачкој кутији, па се поступци који поништавају вољу грађана, и не подржавају владавини права, требају нападати свим расположивим правним средствима“, поручио је Бубић за Срну.
Писану изјаву адвоката Бубића Срна преноси у целости:
„У жалби је примарно оспорена могућност ретроактивне примене престанка мандата јер је престанак мандата у одлуци одређен са датумом 12. јун, а одлука је донесена 6. августа.
Природа уставног мандата председика Републике Српске, у овом случају очекивана уставна активност у периоду од 12. јуна, па до 4. августа, као дана уручења другостепене пресуде (укупно 52 дана), произвела је низ правних посљедица у Републици Српској када су у питању општи акти, попут указа о проглашењу закона, као и појединачни акти из надлежности председника Републике. Шта с тим?
Потпуно је занемарена извршност одлуке кривичног суда, у корист правоснажности, о чему се ћути и у диспозитиву (и образложењу) одлуке ЦИК БиХ. Одредба члана 115 КЗ БиХ, која посљедице везује за правоснажност, ин апстрацто је на месту, али се њоме не може правдати да се одређен појединачан акт, као што је оспорена одлука, примењује ретроактивно, јер се тиме крше основни стандарди владавине права.
Други жалбени аргумент је да је стални члан ЦИК БиХ Вања Бјелица Прутина, која је у парничном спору са жалитељем, није могла учествовати у раду ЦИК-а, јер је требала бити искључена еx леге. По њеној тужби, пред Основним судом у Сокоцу води се парнични поступак, а суд је донео првостепену пресуду 12. октобра 2024. године којом је одбијен тужбени захтев, а Вања Бјелица Прутина је подниела жалбу против првостепене пресуде.
Разумно је закључити да због актуелног парничног поступка постоји непријатељско расположење именоване према жалитељу, па је нејасно зашто се овај члан ЦИК БиХ није сам изузео од гласања у смислу чланова 35 и 36 Закона о управном поступку БиХ.
Однос члана ЦИК-а и жалитеља је очигледно приватно-правне природе и одговара сврси и циљу одредбе члана 35 тачка 6) Закона о управном поступку БиХ. Нагласили смо да се парнични поступак по тужби члана ЦИК-а против жалитеља управо тиче околности у вези са изборним процесом 2022. године, и улогом Вање Бјелица Прутина у доношењу одлуке о поновном бројању гласова баш за функцију председника Републике Српске, а које се испоставило непотребним јер су се резултати новог бројања гласова у организацији ЦИК-а поклапали с ранијим резултатима бројања у гласачким одборима.
Парнични поступак је апсолутно релевантан за искључење именованог члана ЦИК из процеса доношења одлуке која се оспорава жалбом из разлога што парнични поступак није покренуо жалитељ, већ је поступак покренут мимо воље жалитеља.
Значи да је постојећи парнични спор разлог за изузеће стваран, произведен вољом члана ЦИК, а није фингиран од стране жалитеља, да се створи привид разлога за изузеће. Напокон, разлог за изузеће је уверљивији и због чињенице да члан ЦИК у првостепеном поступку није успјела са тужбеним захтевом, и логично је закључити да је незадовољна због тога.
У вези с поступком члана ЦИК чини се вероватним да је непоштовање начела непристрасности модус операнди у поступцима против Милорада Додика.
Ова пристрасност је очигледна у активностима нелегитимног Кристијана Шмита који намеће кривично дело из члана 203а КЗ БиХ, циљано против жалитеља. Онда на конференцији у Бечу, 10. новембра 2023. године, Шмит изјављује:
‘Можете ли имати активну и ефективну политичку структуру која одлучује, доноси једногласну одлуку и да људи као што је овај Милорад Додик, за кога се сматра да је понекад врло близак господину /Сергеју/ Лаврову, седи за столом као и ми? Ја не могу’.
Страни држављанин, де јуре очигледно нелегитиман, наступа лично и осветнички према жалитељу, зато што Руска Федерација, а ни Републике Кина, као сталне чланице СБ УН, Шмита не признају да је легитиман високи представник у БиХ. Не признаје га ни Република Српска јер га Савет бебедности УН није потврдио за високог представника на седници од 22. јула 2021. године.
Наведено је увертира осуђујућој пресуди и одузимању мандата /председнику Републике/ Милораду Додику. Све ово не подржава владавину права већ представља лични обрачун странца са жалитељем – непослушним уставним политичким представником народа, који га с правном аргументацијом, а не произвољно, не признаје за високог представника у БиХ.
У вези с (не)пристрасношћу подсетили смо да у кривичном поступку оптужницу против жалитеља потврђује судија за претходно саслушање, о чијим правима је жалитељ одлучивао у својству српског члана Председништва БиХ, на основу одредаба члана В.3.б) Устава БиХ.
Жалитељ се писмено противио избору судије у Стални кривични суд у Хагу, а судија није изабрана. Ова чињеница је неспорна.
Исто тако, поступајући судија појединац, као ранији тужилац у Тужилаштву БиХ, заједно са неколико других тужилаца, писмено је тражила да се кривично процесуира жалитељ, због његових наводних најава рушења институција БиХ. Ни ово није спорно, а из ове чињенице следи да је првостепени судија због свог ранијег става према жалитељу, имала неку врсту предрасуде о кривици жалитеља.
Напокон имамо понашање сталног члана ЦИК БиХ Вање Бјелица-Прутина која је у личном, приватно-правном парничном спору са жалитељем и очигледно није задовољна првостепеном судском одлуком по тужби против жалитеља, па не може непристрасно поступати у односу према жалитељу, када наступа као члан ЦИК БиХ у овом предмету против жалитеља.
Питали смо – зар у БиХ није могуће да о правима и обавезама уставно изабраног председника Републике Српске одлучују судије и службена лица који нису лично инволвирани у однос са господином Милорадом Додиком. Да не поступају лица која имају непријатељски став према њему.
Напокон, истакли смо у жалби да је престанак мандата према оспореној одлуци у противности с Уставом Републике Српске, који је усклађен с Уставом БиХ и по ставу Венецијанске комисије.
Устав Републике Српске јасно прописује начин престанка мандата председнику Републике у одредби члана 87 став 1 која гласи: ‘Председнику Републике престаје мандат прије времена на које је биран у случају оставке или опозива’.
Значи да је оспореним појединачним актом утврђен престанак мандата председника Републике на начин који је супротан Уставу Републике Српске.
Подсетили смо у жалби и да је правно неприхватљиво инкриминисати поступање уставног председника Републике Српске по Уставу Републике, како следи из чињеничног описа осуђујућег дела пресуде Суд БиХ од 26. фебруара.
Ко уопште може починити кривично дело ако неспорно користи уставно овлашћење и према самом чињеничном опису у пресуди?
Кривично јело се може извршити злоупотребом овлашћења, прекорачењем овлашћења (чињењем), али и невршењем овлашћења (нечињењем), али никако ‘вршењем овлашћења’ и то још ‘уставног овлашћења’.
У овом случају кривично право и посљедично одлука ЦИК служе као инструменти политичког притиска. Бирачи нису овце, истина је у бирачкој кутији, па се поступци који поништавају вољу грађана, и не подржавају владавини права, требају нападати свим расположивим правним средствима.
Нити је етички, ни законито на овакав начин супституирати вољу већинског изборног корпуса који држи до слободе народа и грађана, не подаништва неком странцу и пратећим центрима моћи у сврху постизања политичких циљева који немају упориште у правном поретку БиХ, посматраног у целини“.
ЦИК је, подсетимо, 4. августа донио одлуку о престанку мандата председнику Додику, изабраном на општим изборима 2022. године, и против ње је дозвољена жалба.
Апелационо одељење Суда БиХ претходно је 1. августа потврдило првостепену пресуду којом је Додик осуђен на годину дана затвора и шест година забране политичког „деловања због непоштовања одлука Кристијана Шмита”, преноси Спутник.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
