Предсjедник Републике Српске Милорад Додик изнио је своје мишљење о горућем питању независности Шкотске у којој се данас одржава референдум о отцjепљењу од Велике Британије, и наговијестио да будућност Српске може кренути истом путањом.
Додик је из Москве изнио своје ставове за „Недељник“. „Вести“ су пренијеле најзанимљивије дјелове:
„Постоје године које су кључне у историји човјечанства. Прије 100 година десила се једна таква година, година у којој је Принциповим пуцњима у Сарајеву започела рекомпозиција свијета који више није био онакав каквог је већина становника ове планете жељела и могла да трпи. Све што се десило у том великом рату заувјек је промијенило свијет.
Данас, 100 година касније, свијет је на новој прекретници. Догађаји се нижу као на траци и кључно је питање колико смо мудрости акумулирали и колико смо свјесни страхоте која нам пријети ако нисмо у стању да се договоримо како ћемо живјети даље. Заједно на једној планети, али да једни друге не угрожавамо, мајоризујемо или спутавамо у остваривању основних људских права о којима толико много причамо, али и националних права о којима се прича само када се мора.
Ми у Републици Српској у новијој историји смо били заточеници неспособности неких репрезената националних политика да се договоре, и гурнути смо у несрећан сукоб, и управо смо ми ти који имају највише права да, и када други то не виде, упозоравамо на баук сукоба који се увијек појављује као посљедица наметања воља већих, моћнијих или агресивнијих.
И зато у овим бурним временима морамо трагати за одговорима који осигуравају мир, али и право на заштиту свих права, од људских, преко мањинских до националних.
Али нећу да будем ни циничан, ни малициозан. Искуство ме је научило да у животу, без обзира на вањске притиске, на крају ипак опстану само оне државне творевине у којима народи који их чине желе да наставе да живе у њима. По правилу, они то желе само ако су задовољни животом у тим државним заједницама. А њихово задовољство је детерминисано нивоом стечених права, њиховом одрживошћу као и шансама и могућностима да живе боље које им пружају управо те државне заједнице….
Још се у Декларацији независности САД наводи право народа да установи нову владу и да се самоорганизује са циљем обезбјеђења сигурности и среће народа, уколико то постојећа влада није у стању да обезбеди. Слично право народа афирмише се и у повељи Уједињених нација, у којој се инсистира на поштовању начела равноправности и самоопредељења.
Дуго се у савременом свијету трагало за могућношћу оживљавања ова два вриједна документа и вриједносног система који они са собом носе. Данас је јасно. Модел је референдум. Референдум, јер обезбјеђује и мир и демократију и неотуђива права народа призната свим релевантним међународним документима.
У години у којој је Крим референдумом одлучио да се услед уличног и насилног свргавања легално изабране власти, изазваног пробуђеним НАТО претензијама на „мекани трбух“ Русије, припоји истој тој Русији, референдум у Шкотској јесте својеврсна потврда права Руса у Украјини да одлуче како и гдје ће живјети, али и потврда исправности опредељења политичког вођства Републике Српске, па ако желите и мог личног опредељења, по ком институцију референдума треба перманентно градити и јачати, све до коначног стварања претпоставки за његово спровођење.
У Шкотској је то трајало деценијама. Ми у Републици Српској смо у протеклих осам година, од ситуације у којој је на помен првог слова речи референдум, слова „р“, реаговао ОХР, насилнички укидајући људима основно право, право да буду бирани, успјели да створимо нову реалност која подразумијева и постојање законског оквира за спровођење референдума.
Неки ме и ових дана поново оптужују за национализам, и у Београду, а и у Сарајеву, а ја, као и народ коме припадам у Републици Српској, референдум доживљавам двоструко, и као идеал самосталности коме тежимо, али и као последњу линију одбране Дејтонске, ентитетске Босне.
А то је све – само национализам није. То је борба за очување права које смо стекли, то је борба за наше право да одлучујемо о себи, то је борба за развојне пројекте који треба да произведу нова радна мјеста, то је борба за друштво са мање корупције и више одговорности, то је борба за сигурност свих грађана Републике Српске.
Шта нам нуде ти који мене нападају? Нуде нам функционалну државу, државу у којој ће политички доминирати један народ, најбројнији народ. Нуде нам модел који није успео када је у питању била Југославија. Ако на то пристанемо, нећемо опстати као народ на подручју Босне и Херцеговине. Ако на то пристанемо, губимо идентиттет, губимо језик, губимо право да одлучујемо ко су нам пријатељи, губимо свој начин живота, губимо будућност на овим просторима“.
И док се у Шпанији спремају да референдумско питање из Шкотске преведу са енглеског на каталонски, ја Шкотима и остатку Британије желим миран и достојанствен 18. септембар, који ће сасвим сигурно постати још један историјски датум. А свима поручујем – нека се спреми Република Српска.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Kada može Republika Srpska moći će i Boka Kotoprska!