Dodik posle sastanka s Putinom: Republika Srpska se neće pridružiti sankcijama protiv Rusije

Kao predsedniku Republike Srpske imponuje mi što globalni i svetski lider kakav je Rusija pokazuje interes za saradnju sa Republikom Srpskom. To mogu da posvedočim danas možda više nego ikada ranije, kaže predsednik Srpske Milorad Dodik posle susreta s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi.

U eksluzivnom intervjuu za „Sputnjik“ Dodik naglašava da se Srpska nije i neće pridružiti nijednom obliku sankcija protiv Rusije i da nastavlja da vodi politiku nesvrstavanja.

Ističe da je sastanak s ruskim predsednikom bio veoma uspešan i da se u poslednjih godinu i nešto dana s njim triput sastajao. Razgovaralo se, između ostalog, i o NATO-u.

„On (Putin) uvek kaže da treba da vodimo računa da nemamo neku veliku štetu. Ali, mi smo odlučni – mi nećemo u NATO. Srbi su bombardovani od strane NATO-a. Srbima je nanesena ne samo trenutna šteta u pogledu materijalnog, pa i ljudskog gubitka. Oni su nama napravili dugoročnu štetu bacajući osiromašeni uranijum. Oni su tukli i naše pokoljenje koje nije ni bilo rođeno“, navodi Dodik.

On ocenjuje da su to bili unilateralni potezi grupe zemalja koje su nanele ogromnu štetu Srbiji i srpskom narodu, kao i da su napravili blokadu da ne može nikada da se postavi pitanje ratnih reparacija i traženje odštete.

Što se tiče dogovora napravljenih tokom sastanka, Dodik ističe da Republika Srpska i Ruska Federacija nastavljaju da razvijaju dobre odnose u oblasti naftne industrije.

Navodi da su učinjeni važni koraci, što se pre svega odnosi na deblokadu procesa izgradnje gasovoda, a „ruski predsednik je sam ponovio da se čeka da se formalne prepreke razreše“.

„Pored toga, dobili smo uveravanja da će cena gasa ostati, kao što je i sada. To je nešto što je za nas veoma važno ne samo sa ekonomskog-finansijskog stanovništva, nego i psihološkog, da ostanemo u sferi zemalja koje imaju podršku od same Ruske Federacije“, ističe Dodik.

Rusija je bila primorana na sukob u Ukrajini

Podseća da je Rusija garant Dejtonskog sporazuma, te da zbog toga „mora i treba da bude pitana“.

„To što su je sada isključili Amerikanci i neki drugi, to još uvek ne znači da ruska država ne mora i ne može ništa da kaže UN. Zahvalio sam se predsedniku za činjenicu da je upravo u Savetu bezbednosti ruska strana uvek bila korektna. Ruska strana je razumela situaciju čak u jednoj opštoj antiruskoj euforiji pa je prošle godine odobrila misiju ALTEA, misiju evropskih snaga bezbednosnih u Bosni i Hercegovini“, navodi.

Dodik otkriva da je sekretar Saveta za bezbednost Rusije Nikolaj Patrušev nekoliko puta pomenuo da je odnos RS i Rusije strateškog karaktera.

„Očekujemo i da Rusija ostane garant mira na ovom prostoru. To što ova zemlja ima sukob u Ukrajini, na to je ona bila primorana. Zapad je bacao bombe na Srbe dva puta i mislio je da to može da radi i Rusima. Ali, to nije moglo. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je pristao da bude antirus koji dovlači NATO na granicu sa Rusijom“, ističe Dodik.

On ocenjuje da niko nije hteo da sluša ruskog predsednika Vladimira Putina kada je govorio da se ne približavaju ruskim granicama.

„Međutim, zna se šta hoće Zapad – hoće prirodne resurse Ruske Federacije. To je pokušao i preko Napoleona i preko Hitlera… Pokušali su i pre 20-30 godina kroz tranziciju da ovde uvuku multinacionalne kompanije. Ali, onda se pojavio Putin koji je to sve fino sklonio i rekao da je država na prvom mestu. Zato ga i ne vole“, zaključuje predsednik RS i dodaje da Zapadu ne odgovara čovek koji misli o svojoj državi i narodu.

On kaže da „Rusija nikoga nije okupirala“ i da ta zemlja u Ukrajini ima 15 miliona svojih stanovnika. Zbog toga je, ističe, Rusija prirodno morala da reaguje i da brani svoje ljude.

„Znate, kada Amerikanci vide da je jedan Amerikanac ugrožen negde u svetu, oni odmah dižu avion“, podseća Dodik.

On naglašava da Bosna i Hercegovina nije donela nijednu odluku o uvođenju sankcija Rusiji.

„I to zahvaljujući Republici Srpskoj jer mi nismo hteli da budemo deo tih odluka. A ako mi nismo deo tih odluka, njih onda nema“, kategoričan je Dodik i dodaje da postoje neki „pojedinci ambasadori, pre svega, Bošnjaci iz Sarajeva koji se iz svog poltronstva prema Zapadu pridružuju tim sankcijama“.

On poručuje da će „nastaviti da vodi tu politiku“ i „nećemo se pridružiti nijednom obliku sankcija protiv Ruske Federacije“.

O cenzuri ruskih medija u Evropi Dodik kaže da je „to ona Evropa, Amerika koja se bori za slobodu reči, za slobodu govora“ i da bi želeli da gase sve medijske kuće koje njima ne odgovaraju.

Optuživanje Rusije je stvar propagande

Optužbe Rusije da remeti situaciju u BiH, koje dolaze sa Zapada, predstavljaju stvar propagande, ocenjuje predsednik RS i dodaje da Zapad nije sklon da ostane privržen sporazumima.

„Ruše sve sporazume – tako i Dejtonski sporazum, Kumanovski sporazum koji se tiče Kosova, Rezoluciju 1244, Minski sporazum i mnoge druge… Oni su potpisani i u tom trenutku promovisani da bi potom bili srušeni od strane kolektivnog Zapada. I to je nešto što se nastavlja. Rusija je dotle principijelan i odan garant Dejtonskog sporazuma za razliku od Amerike i Brisela i drugih koji pokušavaju da negirajući međunarodno pravo i promovišući neka dnevna pravila izvrše centralizaciju BiH, otmu prava Republici Srpskoj i završe posao koji su obećali muslimanima opet skriveno od srpske strane“, ističe Dodik. 

On ocenjuje da iako postoji Ustav, „to tamo više ne važi“.

„Sad su nas doterali do zida. Nastoje da otmu imovinu RS. Ovde se radi o obradivim površinama, šumama, rekama…A na njima isto tako komunalne objekte kao što su hidroelektrane, škole…I to sada kroz neka svoja potpuno sumnjiva tumačenja koja nemaju uporište u Ustavu. Bosnu i Hercegovinu čine dva entiteta: Republika Srpska i Federacija. I rečeno je da je 49 procenata RS. Tako piše. I da sva imovina na toj teritoriji pripada RS, a druga pripada Federaciji. I mi ne sporimo Federaciju. Međutim, neko želi da napravi svoj odnos sa Amerikancima a da RS gurne u praznu ljušturu“, zaključio je Dodik.

Dodik u Moskvi: Srpski narod je bio prva žrtva hegemonskog koncepta bezbednosti SAD

Danas je celokupna međunarodna politika u dinamici velikih promena, poručio je predsednik Republike srpske Milorad Dodik govoreći na 11. Međunarodnom sastanku visokih predstavnika zaduženih za pitanja bezbednosti u Moskvi, i dodao da tranzicija unipolarnog svetskog poretka zasnovanog na SAD odlazi u prošlost.

„Srpski narod je bio prva žrtva hegemonskog koncepta bezbednosti SAD, i oni su na jugoslovenskoj krizi potvrđivali novu ulogu u globalnom sistemu bezbednosti“, rekao je Dodik dodajući da je nakon rata BiH postala geopolitički eksperiment.

SAD i njihovi saveznici 30 godina upravljaju kolonijalnim metodama putem „neizabranog stranca“ i nameću zakone uporno, pa i ovih dana.

Posle agresije 1999. na Srbiju desilo se prvo proširenje NATO-a na  istok, Poljsku, Mašarsku i Češku, podsetio je Dodik i dodao da je ova ekspanzija na istok najveći poremećaj globalnog sistema posle Hladnog rata.

Drugi veliki izazov koji postavljaju SAD i saveznici su izvođenja obojenih revolucija, a primer je Ukrajina 2014.

Dodik je upozorio i na oživljavanje nacizma i fašizma koje se prećutno prihvata kao intstrument borbe protiv Rusije.

Evropa je u vazalskom položaju u odnosu na SAD, a uvođenje sankcija ugrozilo je kontinent i oni prate Ameriku iako nemaju alternativu, istakao je Dodik podsećajući na energetsku krizu koja je zahvatila kontinent.

Dodik je upozorio i da sajber prostor postaje polje hibridnog naroda

„Postoje veliki napori i pritisci da se BiH integriše u NATO, ali Republika Srpska nastavlja neutralnu politiku“, istakao je Dodik.

On, međutim kaže da NATO na neutralnost Srbije i Republike Srpske, međutim, gleda po principu „Ko nije sa nama, on je protiv nas“.

Predsednik Republike Srpske je kao jedan od globalnih poremećaja ocenio i zapadno narušavanje nacionalnih interesa drugih država i mešanja u unutrašnje poslove.

„Dolazi do potpunog zanemarivanja  međunarodnog prava, što stvara osećaj neizvesnosti i definiše politiku sile kao jedini princip u međunarodnim odnisima“, poručio je Dodik, dodajući da se nada da će svetska politika nakon tranzicije iz unipolarnog u multipolarni svet ući u mirnije i stabilnije vreme.

Na forumu učestvuju sekretari saveta za bezbednost, savetnici za nacionalnu bezbednost i pomoćnici šefova država, potpredsednici vlada, šefovi bezbednosnih agencija i specijalnih službi. Očekuje se učešće 90 delegacija iz različitih zemalja i međunarodnih organizacija.

Učesnici konferencije će razgovarati o temama koje se odnose na osiguranje nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti.