Dodik: BiH je zemlja nametnutih ljubavi i vežbalište međunarodne zajednice

Danas je u Banjaluci – u Kulturnom centru Banski dvor – počela Konferencija „Dvadeset godina Dejtonskog mirovnog sporazuma – Pogledi“.

Na jednom mjestu okupili su se domaći i međunarodni zvaničnici među kojima su predsjednik Crne Gore Filip Vujanović, specijalni izaslanik predsednice Hrvatske Mate Granić, direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije Marko Đurić, predsedavajući i član Predsedništva BiH Dragan Čović i Bakir Izetbegović, predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić, predsednici RS i FBiH Milorad Dodik i Marinko Čavara, ministar spoljnih poslova BiH Igor Crnadak.

U radu konferencije učestvuju i bivši ministri spoljnih poslova BiH i Srbije Zlatko Lagumdžija i Vladislav Jovanović.

U okviru trećeg panela razgovaraće predstavnik ambasadora Rusije Aleksej Semenihin, visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, ambasador OEBS-a Džonatan Mur, zamenik ambasadora Velike Britanije Metju Lavson i šef političkog odeljenja Delegacije EU Tomas Buš.

Na početku Konferencije učesnike su pozdravili izaslanik gradonačelnika Dejtona Met Džozef i gradonačelnik Banjaluke Slobodan Gavranović.

Konferencija je završena usvajanjem sledećih zaključaka:

„U vremenu koje je pred nama biće potrebno da bh. političari i svi oni koji donose odluke ulože više napora i energiju usmere na ciljeve oko kojih postoji ili se može postići konsenzus. Jedino će na taj način građani ove zemlje osetiti dobrobit i najveću vrednost mirovnog sporazuma, a to je izgradnja društva u miru. Naše različitosti treba da budu naše bogatstvo, a ne prepreka ka saradnji i razumijevanju

Za dalji napredak, i integracije koje BiH želi neophodna je intenzivna saradnja na unutrašnjem, regionalnom i međunarodnom nivou.

Ozbiljan posao je pred nama, a njega ćemo realizovati u miru i okviru trajnih vrednosti izvornog Dejtonskog mirovnog sporazuma. Želja građana i njihovih političkih predstavnika je da nam na tom putu region i međunarodna zajednica budu konstruktivni partneri.

Dejtonski mirovni sporazum je od istorijskog značaja, jer je zaustavio rat u Bosni i Hercegovini, ponudio mogućnost trajnog mira, suživota, povratka izbeglih i raseljenih, pronalazak nestalih, procesuiranje odgovornih, te mogućnost izgradnje države utemeljene na entitetima, pravima konstitutivnih naroda i ravnopravnosti građana.

Međusobno razumevanje između BiH i njenih suseda, omogućiće celoj regiji napredak. Bez obzira na brojne izazove, stvoreni su uslovi da se region usmeri ka međusobnoj podršci i saradnji, kako bi se prevazišli međusobni problemi, ali i problemi sa kojima se svaka od zemalja regiona suočava. Prosperitet regiona je i prosperitet pojedinačnih zemalja.

Želja svih koji su učestvovali u zaustavljanju ratnih sukoba i održavanju mira jeste funkcionalna BiH po meri njenih građana. Jednostrane nametnute odluke koje su kod nekih izazvale teret su stvar prošlosti. Neke od tih odluka umesto da budu korak ka boljoj BiH postale su kamen spoticanja i nerazumevanja. Ipak, one su nas naučile da je neophodno da se pre donošenja važnih odluka razgovara i postigne konsenzus jer samo će na taj način te odluke biti u skladu sa željama građana BiH, a njihova implementacija doprinijeti dobrobiti svih.

U proteklih dvadeset godina implementacija Dejtonskog mirovnog sporazuma i izgradnja BiH zasnovana na pravu i Ustavu bila je izazovna i ne uvek jednostavna. Neki značajni koraci su napravljeni a postoji trajna opredeljenost građana i njihovih političkih predstavnika za očuvanje mira, postizanje tolerancije i suživota“.

Govor Morin Kormak, ambasadora SAD u BiH, koja je bila sprečena da prisustvuje Konferenciji, pročitao je Pol Horovic, izaslanik ambasadora SAD u BiH.

Ona je istakla da Dejtonski sporazum predstavlja veliko dostignuće te da se ne sme zaboraviti šta je on bio u ljudskom smislu u trenutku potpisivanja.

Dalje se navodi da je gotovo nemoguće nabrojati sve uspehe Dejtonskog sporazuma, a da je jedan od tih uspeha obezbeđenje mira u BiH.

Učesnicima je prenesen i stav da oni koji tvrde da je SAD protiv građana RS nisu u pravu i da su SAD širom RS realizovale brojne projekte.

Aleksej Semenihin, predstavnik ambasadora Ruske Federacije u BiH, rekao je da međunarodni faktor treba osloboditi BiH.

On je naglasio da niko iz međunarodne zajednice nema pravo da diktira pravila ponašanja i da ne vidi razlog angažmana OHR u pogledu evropskih integracija BiH.

„Krajnje je vreme da dođe do zatvaranja mehanizama protektorata u BiH jer nemoguće je nekoga učniti srećnim na silu. Naša je obaveza da oslobodimo zemlju od eksterne moći a predstavnicima ne treba držati predavanja kako i šta da rade“, istakao je Semenihin.

Marko Đurić je nastupio kao izaslanik premijera Srbije i naglasio da Srbija nema pretenzija da nameće rešenja unutar BiH.

Takođe, on je rekao da je stigao sa Kosova i da je mislio da je tamo situacija komplikovana, međutim, video je da je u BiH podjednako tako.

„Srbija ima vitalni interes da sarađuje sa oba entiteta, uveren sam u to da ni Srbi ni Bošnjaci, ni Hrvati, nemaju budućnost ukoliko ne razvijaju prijateljske odnose”, rekao je Đurić.

On je, takođe, naglasio da Srbija kao garant Dejtonskog sporazuma čvrsto stoji iza RS, ali da to ne znači da specijalne veze ne želi i sa Federacijom.

Tokom pauze učesnici su se obratili medijima, pa je tako Dodik kazao da u slučaju da nije bilo velikog kršenja međunarodnog prava od strane Visokog predstavnika, i nametanje rešenja, možda bi Dejtonski sporazum mogli da proglasimo kao uspešnu verziju.

„On (Dejtonski sporazum) je upravo predlagao Bosnu i Hercegovinu kao konfederalnu zajednicu dva entiteta i tri naroda. Na nivou BiH pokušava da se devastira konstitutivnost RS”, rekao je Dodik i dodao da je visoki predstavnik permanentno podržavao bošnjačke političke projekte namećući rešenja koja su kasnije bila nemoguća za modeliranje.

„Danas imamo stvarnost koja ne odgovara Ustavu i nemogućnost da se u Ustav unese sve ono što je visoki predstavnik nepravno uneo u politički sistem ove zemlje, a to, naravno, traži jedan novi razgovor”, naglasio je.

Dodik je ocenio da se pokazalo da je BiH istorijski neuspeh. On je rekao da je sav problem BiH neuvažavanje realnosti, a da je realnost tri konstitutivna naroda i dva entiteta, te da BiH kao država ima mala ovlašćenja i da nasilno nametanje rešenja ne može da bude dugoročno održivo.

On je podsetio da je BiH nastala raspadom bivše Jugoslavije, te da je BiH danas mesto nametnutih političkih ljubavi i vežbalište međunarodne zajednice.

On je kazao da se u BiH činilo sve da se istakne značaj Bosne i Hercegovine, te je dodao da su u BiH u suštini najznačajniji entiteti.

Kazao je da u BiH dolazi do kršenja međunarodnog prava koja su, kako je rekao, masovno kršili predstavnici međunarodne zajednice.

On je podsetio da je nekadašnji visoki predstavnik Pedi Ešdaun i sam priznao da je kršio Dejton.

Osvrćući se na današnje stanje u BiH on je podsetio da u Ustavu piše da Savet ministara ima tri ministra, a da ih sada ima deset.

„Od Saveta ministara neko pokušava da napravi vladu”, rekao je on.

„Mi verujemo da je Dejtonski sporazum napravio politički sistem koji se mora poštovati, međutim imate Ustav i realnost koja potpuno odudara od Ustava.

„Administracija BiH je veća nego u Jugoslaviji. Ko će to plaćati?” upitao je Dodik.