• Политика

„Добросусједски“: Министарство спољних послова одговорило на понижења Хрватске: Спремни да питања рјешавамо дијалогом…

1 min read

4 дана ‎ ИН4С

Ервин Ибрахимовић

Министарство спољних послова (МВП) Црне Горе одговорило је на протестну ноту хрватских колега упућену због израде значки с ликом школског брода “Јадран”, поручивши да је спремно да отворена питања рјешава дијалогом.

Вијестима су из МВП-а рекли да су на ноту одговорили “посредством дипломатских канала”.

Наводе да је тај ресор у одговору Хрватима јасно истакао спремност Црне Горе да се, “кроз конструктиван и искрен дијалог, бави свим заједничким идентификованим отвореним питањима у односима с Хрватском”.

“Такође, Министарство је подсјетило на већ постигнути договор током билатералних консултација одржаних у јануару и мају, којим је, између осталог, предвиђено формирање специјализованих комисија с обје стране, ради размјене релевантне аргументације и проналажења билатералног рјешења конкретног питања”, казали су из МВП-а.

Додају да држава остаје “апсолутно опредијељена” за јачање односа с Хрватском на темељима добросусједства, пријатељства и заједничких европских и евроатлантских вриједности.

Хрватска није крајем прошле године дозволила Црној Гори да затвори Поглавље 31 (вањска, безбједносна и одбрамбена политика), након што су се погоршали односи између двије државе. Претходно је Загреб, у форми нон-пејпера, испоставио захтјеве за рјешавање неколико питања која сматра отвореним и за која тврди да нарушавају међусобне односе.

Односи су заоштрени због низа питања (власништво над бродом “Јадран”, одштета за бивше заточенике у логору у Морињу, име базена у Котору и сл.), а највише након што је црногорски парламент крајем јуна 2024. године усвојио Резолуцију о геноциду у Јасеновцу и логорима Дахау и Маутхаузен. Хрватска је тада упутила протестну ноту.

Нову протестну ноту Хрватска је упутила почетком августа због одлуке црногорског Министарства одбране да изради значке с ликом школског брода “Јадран”, за који хрватска страна тврди да припада њима.

Они су нотом најавили “детаљну анализу укупне војне сукцесије”, према којој, како тврде, Црна Гора Хрватској дугује више од двије милијарде америчких долара, не наводећи на шта се то односи.

Министарство одбране, с друге стране, тврди да није било званичне потврде тврдњи о било каквом дугу Црне Горе.

Ни из хрватског Министарства вањских послова, ни из црногорског Министарства одбране нијесу одговорили “Вијестима” на коју имовину се наводни дуг Црне Горе односи.

То се, како су Вијести недавно писале, односи у највећој мјери на наоружање и опрему бивше Југословенске Ратне Морнарице (ЈРМ). Та имовина је у рату 1991-92. године из хрватских лука повучена на територију новоосноване Савезне Републике Југославије (СРЈ), коју су чиниле Србија и Црна Гора. Према прорачунима хрватских експерата у које су Вијести имале увид, од укупне процијењене вриједности свег наоружања и војне опреме некадашње ЈРМ, који су, по њима, 1991. вриједили двије милијарде долара, у СРЈ је тада завршила имовина вриједна око 1,5 милијарди.

Флоту ЈРМ, њена средства и наоружање није финансирала само Хрватска, већ је одвајањима за одбрану то чинила комплетна бивша Југославија. Према прорачунима хрватских експерата, од 1971. до 1990. Црна Гора је у просјеку покривала 1,9 одсто укупних расхода за одбрану Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), док је Хрватска пунила 26,8 одсто војног буџета бивше Југославије, а Србија 36 одсто.

Упркос овим бројкама, кад је финансирање у питању, чак 89 одсто свих ефектива ЈРМ је током трајања бивше СФРЈ било стационирано на територији Хрватске, а 11 одсто у Црној Гори.

У ефективе које, по њима, Хрватска данас потражује од Црне Горе, експерти из Загреба уврстили су и четири протривпожарна авиона типа “канадер” ЦЛ-215 који су 1991. били у саставу 676. противпожарне ескадриле Југословенског ратног ваздухопловства (ЈРВ) с базом у Земунику код Задра.

Избијањем рата у бившој СФРЈ, ови авиони су из базе у Хрватској пребачени у Београд, формално уврштени у флоту ЈАТ-а, да би их само неколико година касније Грчкој продале бивше србијанске и савезне власти СРЈ. До октобра 1995, та четири канадера лежала су неискоришћена на београдском аеродрому Сурчин, а онда су у највећој тајности пребачени за Грчку под лажним чешким ознакама. Грци су, према медијским наводима, за само 8,4 милиона долара добили четири потпуно исправна канадера, 13 резервних мотора за те авионе и преко 3,5 хиљада комада разне опреме и резервних дјелова за њих.

… Министарство је подсјетило на већ постигнути договор током билатералних консултација одржаних у јануару и мају, којим је, између осталог, предвиђено формирање специјализованих комисија с обје стране, ради размјене релевантне аргументације и проналажења билатералног рјешења конкретног питања”, рекли су из МВП-а

Анексом А Споразума о сукцесији СФРЈ који су 2001. у Бечу потписале државе насљедници (СРЈ, Хрватска, Сјеверна Македонија, Словенија и БиХ) регулисано је питање насљеђивања покретне и непокретне имовине бивше државе.

У Споразуму пише да ће покретна материјална државна имовина СФРЈ, која се налазила на територији те земље, прећи на државу сукцесора на чијој се територији налазила на дан кад је ова прогласила независност.

Наводи се да ће покретна материјална државна имовина СФРЈ, која је представљала дио војне имовине, бити предмет посебних аранжмана који треба да се договоре између заинтересованих сукцесора.

Правни субјективитет и континуитет СРЈ која је била потписница и обвезница овог споразума, након осамостаљења Црне Горе 2006, наслиједила је Србија.

Званичници у Загребу су минулих година у неколико наврата саопштавали да их од цијеле имовине бивше ЈРМ занима само школски брод “Јадран”. Тај једрењак, ветеран из 1933. и тадашње Краљевске морнарице Југославије, а за кога они тврде да је то “украдени хрватски брод” и пријетећи блокадом приступног пута Црне Горе ка ЕУ, инсистирају на томе да им Црна Гора, у чијем је “Јадран” посједу, по сваку цијену преда овај вриједни једрењак-олдајмер.

(Вијести)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: