Добросављевић за ИН4С: ДПС и савезници нека се не надају освајању апсолутне власти!
1 min read
Владимир Добросављевић, политички консултант
“Дакле, драматично јесте, не у оној мери у којој се можда очекивало, али јесте, може се сматрати драматичан пад, јер сад је већ постало потпуно јасно да, када се направи нека врста симулације резултата са ових локалних избора на нивоу целе Црне Горе, јасно је да рецимо ДПС са својим савезницима више не би могао да се нада било каквом освајању апсолутне власти. Дакле, била би им потребна нека врста савезника, од групације које тренутно дају већину, која су већина у парламенту Црне Горе. Дакле, то је први ниво приче покушаја да се они поново мобилишу и да се заправо на неки начин покаже да су и даље конкурентни, да нису у дефанзиви и да ово заправо што се догодило на локалним изборима није пораз”, рекао је политички консултант Владимир Добросављевић у интервјуу за портал ИН4С.
Који је Ваш став о скупу подршке присталица ДПС-а који се догодио пре пар вечери испред Скупштине Црне Горе?
Разлог за ту врсту мобилизација присталица бившег режима у Црној Гори, има два нивоа. Први је тзв. манипулација јавним мњењем за домаћу употребу. Односно, неопходност да се на неки начин мобилишу присталице ДПС-а и њихових савезника из разлога што је већ сада на локалним изборима који су одржани у 14 општина у Црној Гори показало се драматичан пад популарности те групације, а што је уосталом било видљиво током свих локалних избора који су били одржани још у току претходне године, још од никшићких локалних избора, па на даље.
Други ниво приче је према спољнополитичком фактору. Дакле, који је увек најважнија непозната у свим једначинама на овим нашим просторима. Дакле, покушаји да се држава, односно Црна Гора покаже као нестабилно друштво, иако су ту нестабилност изазвали пре свега политика ДПС-а и њених савезника одбијањем рецимо да се гласа за судије Уставног суда на два дана пред одржавање локалних избора и затим деловањем председника државе који није хтео да да мандат оном иза којег стоји скупштинска већина. На тај начин заправо се жели нека врста инволвирања спољнополитичког фактора, односно међународним заједницама, односно западних савезника, не би ли на тај начин покушали да некако задрже постојеће позиције.
Подсетићу, ДПС и његови савезници годинама функционишу тиме што политичке представике Срба у Црној Гори представљају као неку врсту лоших момака и дестабилишућим фактаром, на основу чега су они добијали и неку врсту подршке, од западног дела међународне заједнице. Међутим, та политика и та времена су прошла. Политика је данас потпуно другачија и заправо на овај начин ДПС покушава да мимикризује или прикрије једну врло битну ствар. А то је, како се под њиховом влашћу Црна Гора претворила у државу која је толико, да тако кажем, не благонаклона, него државу која је допустила да се на њеној територији створе неки од најопаснијих нарко картела у Европи у овом тренутку. ДПС просто и њихова политичка елита одбија да се суочи са својом одговорношћу за тако нешто и са својом и између осталог, захваљујући и толеранцији према нарко картелима, који су настали на територији Црне Горе је изгубљена подршка њихових некадашњих западних ментора, јер су они у међувремену постали антиреклама за све оне вредности које између осталог, западни савезници, макар декларативно прокламују макар код себе.
Како коментаришете то што Ђукановић није био на том скупу, као неко од кога се очекивало да се обрати присутним грађанима, већ је био, како се наводи у Египту због својих обавеза?
То је и даље покушај да мистификује свој положај. Он је навикао да буде неприкосновени вођа и најпопуларнија негде политичка фигура. Међутим, сада је то већ потпуно јасно, он припада неким прошлим временима и више није конкуент са савременим политичарима. Многи људи се са тим јако тешко мире, поготово они који су превише дуго имали власт, а поготово они који су превише дуго имали апсолутну власт, као што је несумњиво Мило Ђукановић имао. Дакле, он себи није желео да дозволи да се појави пред 5000-6000 људи, колика је полицијска процена, хајде да кажемо и крајње добронамерно да их је било 7 или 8 хиљада, али то је за њега недовољно. За њега све што не гарантује апсолутну већину, стечену на било какав начин, за њега представља једну врсту понижавања. Наравно, много већи проблем је што његови саборци не схватају, да као што није био на Белведеру, као што се није појавио на овом скупу, он заправо тиме показује да они нису достојни њега. И да све ово што он ради, не ради због тога што се плаши за будућост ЦГ, њен субјективитет, суверенитет државност… Него што се пре свега плаши за своју позицију и својих политичких савезника и својих пословних партнера.
