• Издвојено

Добросављевић: Мањинска влада биће још један неуспио експеримент

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Владимир Добросављевић

Формирање мањинске владе се закомпликовало, експертска влада била је експеримент, а Црној Гори не треба још један такав неуспјех, сматра политички аналитичар Владимир Добросављевић. У изјави за Адриа телевизију он каже да је јасно да је дошло до размимоилажења оних партија које су подршку грађана добили на изборима 2020. године, али да мањинска влада не може дати нарочито добре резултате.

Као један од разлога за неуспјех мањинске владе Добросављевић налази чињеницу да су мањинске владе ограниченог рока трајања, те да стриктно завршавају послове због којих су формиране.

„С друге стране, оне су подложне компромисима и уцјенама знатно више него класичне владе. Специфичност Црне Горе у свему томе је што се очекује да једну такву владу подржи Демократска партија социјалиста. ДПС је и даље најјача посланичка групација у Скупштини Црне Горе и тешко је замислити ситуацију у којој једна таква групација прихвати да сама себи сузбије амбиције у односу на политичке субјекте који имају три до пет посланика максимално“, наводи Добросављевић.

Тврди да је то немогућа ситуација, јер, у својој структури, Демократска партија социјалиста, још није развлашћена.

„Ако постоји нешто што би се условно назвало дубока држава у Црној Гори то би била њихова структура у јавном сектору, безбједносном, судству, тужилаштву и финансијама. Четврта, али не најмања важна ствар у свему овоме јесте питање странаца. Када се, прије два мјесеца, негдје родила идеја о мањинској влади, она је подразумијевала стални мониторинг странаца над политичким процесима у Црној Гори, а прије свега, над ДПС-ом, како би га, на неки начин, приморали да подржава такав концепт. Након дешавања у Украјини, плашим се да тако нешто више није у фокусу. Запад није у капацитету да у овом тренутку води рачуна о проблемима локалних политичких елита, него је просто заокупљен догађањима у Украјини“, оцјењује политички аналитичар.

Каже да је други проблем концепта мањинске владе чињеница да у њему учествују политичке групације потпуно различитог политичког и идеолошког профила.

„Незамисливо ми је да би, рецимо, СД и СДП подржале оно што су и Дритан Абазовић и СНП најавили, између осталог, као приоритете те владе – потписивање Темељног споразума, доношење закона о попису, спровођење пописа, приступ Отвореном Балкану и слично“, напомиње.

А када је у питању Темељни уговор Црне Горе са Српском православном црквом, Добросављевић каже да нарочите проблеме није препознао, осим што је премијер Здравко Кривокапић, како каже, на тој теми желио да изгради политички перформанс који би му донио политичку корист.

„Да је било добре воље, а није било разлога да не буде, јер је тај Уговор већ неколико пута био усаглашаван, из Патријаршије неколико пута најављиван да ће бити потписан, што у Подгорици, што у Београду, све је то било одлагано. Дакле, ја не видим друге разлоге, сем искључиво политичке, и то крајње себичних политичких разлога, односно жеље да се нешто искористи као једна врста политичког поена у јавности, за пројекат странке, који је, сад је већ очигледно, био приоритет људи који су чинили дио експертске владе везан за премијера Кривокапића. На срећу, донијет је, још за вријеме министра Лепосавића, измијењени Закон о слободи вјероисповијести. Тако да, у принципу, СПЦ и њене четири епархије на територији Црне Горе нормално функционишу“, наглашава Добросављевић.

Он се нада да ће нека будућа влада, са развојем демократског процеса, обавити тај посао.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: