Добитник НИН-ове награде без посла
1 min read 
Зачудио сам се када сам од актуелног лауреата НИН-ове награде, Александра Гаталице, сазнао да више не ради у Народној библиотеци Србије (НБС). Ок, рачунао сам, писменог и награђиваног човјека многи желе да виде у баш својим редовима у култури…
Али, авај – како гласи манир којим нас класична прича на српском жели да упозори на неповољан обрт – није тако.
Прије ће бити да се с нашом најстаријом институцијом културе играју прљаве игре, тако да човјек који је притом културни ентитет, не може да гледа њено силовање, а камоли да у томе учествује.
Институција је очигледно постала већа и важнија од људи који у њој раде. Има ли библиотекара који би да се боре? Или их је већина застрашених? Неспремних за револуцију у библиотекарству, а потом – ко зна у чему све не?!
Гаталичино напуштање НБС доживљавам као једини моралан и логичан потез. Радујем се мегатонама слободе којом је писац експлодирао, а тугујем због стања у коме се налази наша култура, и наша нација.
Одласком Александра Гаталице, НБС је изгубила још једну од, сад већ сасвим ријетких, цигала од врсте на којима почивају темељи Државе, не само Народне библиотеке. Јер, кад се не може да задржи писмен човјек, не отварају ли се тиме врата тројици осредњих, можда чак и лоших? Зашто нас стално напуштају најбољи?
3 thoughts on “Добитник НИН-ове награде без посла”