Direktorka škole iz Sečnja zabranila verski obred na Svetog Savu: Razlog – „dobili“ nju za direktora

Piše: Katiheta Stevan Jurić

Pojedini mediji su objavili vest da je Olivera Marjanović, direktor OŠ „Aleksa Šantić“ u Sečnju, na Fejsbuk stranici „Ateisti Srbije“ objavila sledeće:

„Prvi put posle niza godina, u našoj školi neće biti verskih obreda 27. januara jer su dobili mene za direktora. Ako budem smenjena zbog toga, eto koraka napred za našu lepu Srbiju.ˮ

Tragom te objave, novinari su stupili u kontakt sa pomenutom direktorkom osnovne škole u Sečnju, pa im je ona rekla sledeće:

„Sveštenik je tražio da dođe u školu na Svetog Savu, bilo je tu ranijih godina i tamjana, i svete vodice i svačega. Lepo sam mu objasnila da po članu 11 Ustava Srbije moramo da odvojimo školu od crkve jer u školu mogu da idu i katolici, i muslimani i sve vere, kao i ateisti. I zato u školi nikoga ne smemo da primoravamo da prisustvuje tuđim verskim obredima. Čovek je sve razumeo, dogovor je da u 9 sati počne liturgija u crkvi na koju su pozvani i đaci i svi zaposleni iz škole. A mi ćemo iz škole poslati i slatkiše u crkvu da mogu da se posluže.ˮ

Direktorka je zatim novinarima potanko izložila plan proslave Svetog Save u sečanjskoj osnovnoj školi, koja će se sastojati od pevanja himne u jednoj školskoj zgradi, puštanja himne preko razglasa u drugoj, recitacijama, igrokazima i izložbi likovnih radova. Na kraju, kaže direktorka, sledi liturgija u crkvi. Dakle, svega ima, samo nema slavskog obreda u školi.

Godinama unazad, po pravilu pred praznik Svetog Save, pojedini mediji objave izjave pojedinih javnih ličnosti na temu Svetog Save, proslave u školi, verske nastave u školama i slično. Tako je pre par godina pred praznik Svetog Save objavljena izjava tadašnjeg ministra prosvete da će se založiti za ukidanje verske nastave. U tom smislu, ni ova vest iz Sečnja nije ništa neobično, pa ni ne zaslužuje poseban osvrt, kao ni izjava nekadašnjeg, kratkotrajnog ministra prosvete. Međutim, s obzirom da se pomenuta direktorka škole u svom objašnjenju novinarima, pozvala na Ustav Republike Srbije, i obmanula javnost tvrdnjom da se zbog Ustava ne može obaviti slavski obred u školi, smatram da je zbog iste te javnosti važno da se zna sledeće:

Ustav Republike Srbije u članu 11 propisuje:

„Republika Srbija je svetovna država. Crkve i verske zajednice su odvojene od države. Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.ˮ

Ali, isti Ustav propisuje i sledeće u članu 43:

„Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubeđenje veroispovedanja, obavljanjem verskih obreda, pohađanjem verske službe ili nastave, pojedinačno ili u zajednici s drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.ˮ

A u članu 44 Ustava stoji:

„Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno uređuju svoju unutrašnju organizaciju, verske poslove, da javno vrše verske obrede, da osnivaju verske škole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom.ˮ

Zakon o crkvama i verskim zajednicama, u članu 31 propisuje:

„Bogosluženje i verski obredi se mogu obavljati na zahtev nadležnog organa i u bolnicama, vojnim i policijskim objektima, zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i drugim institucijama i objektima, a u školama, ustanovama socijalne i dečje zaštite samo u prigodnim prilikama.ˮ

Ustavni sud Republike Srbije je u odluci iz 2013. godine odlučio, između ostalog i sledeće:

„Stoga, Ustavni sud smatra da se korišćenjem prostora državnih institucija, odnosno javnih mesta i otvorenih prostora za odvijanje verskih obreda, ne narušava svetovni karakter tog prostora, a svakom verniku omogućava se da slobodno i nesputano izrazi svoje verovanje, odnosno i da bi sloboda ispovedanja vere ili uverenja na takvim mestima mogla biti ograničena samo zakonom koji bi bio u skladu sa uslovima ograničenja uživanja tog prava, kako je predviđeno stavom 4. člana 43. Ustava i stavom 2. člana 9. Evropske konvencije.”

U svetlu citiranih delova Ustava i Zakona, jasno je da vršenje verskog obreda blagosiljanja slavskih darova na proslavi školske slave nije suprotno ni Ustavu, koji garantuje javno vršenje verskih obreda, ni Zakonu, koji jasno propisuje da je vršenje verskih obreda u školama dozvoljeno u prigodnim prilikama. Ustavni sud je u svojoj odluci jasno izneo stav da se vršenjem verskog obreda u državnim institucijama ne narušava svetovni karakter tih prostorâ.

O čemu je onda reč kada je u pitanju osnovna škola u Sečnju?

Reč je upravo o kršenju Ustava i Zakona, jer je zaposlenima u školi i učenicima koji su verujući, uskraćeno ustavno pravo da javno ispolje svoju veru vršenjem verskog obreda u prigodnoj prilici kakva jeste školska slava – praznik Svetog Save. To pravo im nije uskraćeno na osnovu nekog pravnog propisa, već na osnovu lične odluke nove direktorke škole. Ona, doduše, u objavi na Fejsbuku ni ne taji da verskog obreda neće biti jer je (pogrešno i selektivno) protumačila Ustav, već – kako sama kaže – „jer su mene dobili za direktoraˮ. Dakle, slobodno i nesputano izražavanje vere zaposlenih i učenika ne zavisi od Ustava i Zakona, već od toga koga su isti „dobili za direktora.ˮ

Pomenuta direktorka škole, valjda i sama videći da se u školi ne može raditi na osnovu toga šta lično misli onaj koji je „dobijen za direktoraˮ, pokušala je da svoju odluku opravda time što se, navodno, „niko ne sme primoravati da prisustvuje tuđim verskim obredimaˮ. A gde su to u Srbiji, u bilo kojoj školi ili drugoj državnoj ustanovi, zaposleni primoravani da učestvuju u verskim obredima? Učestvovanje, pa i samo prisustvovanje verskom obredu u svojstvu posmatrača, nikada i nigde nije bilo naređeno, već je ostavljeno svakom pojedinačnom zaposlenom, roditelju ili učeniku da sam odluči da li će učestvovati ili prisustvovati obredu, ili neće.

Direktorkino nevešto pozivanje na činjenicu da u školu mogu da idu i katolici i muslimani i ateisti, te da zbog toga ne može biti verskog obreda, takođe je beznačajno. Verujućom čoveku, ma koje vere bio, ne smeta prisustvo verskom obredu druge vere. Da i malo prati vesti, direktorka je mogla da vidi da je pre nekoliko dana u Novom Sadu, na Keju žrtava racije, izvršen pravoslavni verski obred koji se zove pomen, a kome su prisustvovali (i u njemu molitveno učestvovali) i jedan ambasador rimokatoličke vere i jedan ambasador Mojsijeve vere. Podugačak bi bio spisak primera gde su sve ljudi, pripadnici raznih vera, prisustvovali verskom obredu konfesije kojoj ne pripadaju. Naveo sam ovaj najsvežiji primer, a godinama sam svedok da i u školi u verskom obredu na praznik Svetog Save, svojom voljom, ničim uslovljeni i primorani, učestvuju i pravoslavni, i rimokatolici i evangelici. Učestvuju čak i ateisti, ali to nisu borbeni ateisti, kakva je očigledno direktorka koju su „dobili“ nastavnici i učenici škole u Sečnju.

Da li će nadležne institucije, od ministarstva pa do raznih ombudsmana i zaštitnika, preduzeti nešto da se verujućim nastavnicima i učenicima omogući da konzumiraju svoje ustavno i zakonsko pravo na javno ispoljavanje svoje vere u vidu vršenja verskog obreda na dan Svetog Save – ostaje da se vidi, ja ne znam.

Znam samo da, ako nadležni ništa ne preduzmu, sutra ćemo u nekom drugom mestu imati nekog drugog „dobijenogˮ koji će, u skladu sa svojim ateističkim načelima, nastavnicima i učenicima zabraniti nošenje lančića sa krstićem, ili, da na ekskurziji posete Krušedol, franjevački samostan u Baču, sinagogu u Subotici i Bajrakli džamiju u Beogradu. A možda će baš to biti „korak napred za našu lepu Srbijuˮ, kako napisa direktorka koju je škola „dobilaˮ. Onda neka nam je Bog u pomoći.

Nastavnicima, učenicima i roditeljima učenika Osnovne škole „Aleksa Šantić“ u Sečnju čestitam školsku slavu – Svetog Savu. Ne dozvolite da vam ova epizoda pokvari slavu. Prolazni su čak i ministri, a kamoli direktori, i to „dobijeniˮ.