Доба багре

Пише: Батрић Бабовић

Доба багре је свако оно доба у коме практично оживи мисао Ива Андрића да „паметни ућуте, будале проговоре а фукара се обогати.“ Таквих примјера има на милијарде, а наш народ има само једног нобеловца. Покушај да се на све начине оспори и онемогући српски културни интегрализам јесте један од примарних циљева багре коју чине „јунаци“ озлобљеног доба. Бравари, лакирери, паркетари, кројачи, магационери, шефови самопослуга, керамичари, шанери, ситне занатлије и крупни медиокритети, постали су бренд по коме се управља свака системска вриједност и некоме ко има духовну и кичмену вертикалу одређује интелектуално-морална значајност у друштву. Док је тако, Иво Андрић ће бити морални светионик, а ова његова сентенца зрачак свјетлости на крају мрклог мрака сваког транзиционо-глобалистички похараног тунела. Дрине ће се и даље исправљати.

****

Опомињуће звучи нека прича која казује да се никад неће донијети Закон о поријеклу имовине. Јалово је помињати Италију и Шпанију и узимати истоимене моделе. Ми живимо на брдовитом Балкану и тамо гдје су „брда легла а долине устале“ потребна су балканска правила. Са поштовањем права личности и поштовањем Устава и закона. То је једини начин да се створи ред са дисциплином.