Пише: Мирослав Брајовић, предсједник ОО НСД Зета и одборник у Скупштини Општине у оквиру Главног града – Голубовци
Очито је бог приуштио свакој генерацији да носи неко животно бреме на својим леђима.
Да ли је то божје животно искушење за сваког од нас, остаје нам свима непознаница?
Таман сам помислио да живимо живот који је изгубио сваки смисао, лишен људскости, поштовања и хуманости, да живимо живот који је изгубио сваку вриједност, у разореној и подијељеној земљи, гдје нико више нема топлу и лијепу ријећ, ни за своје миле, за пријатеље, родјаке, кумове и комшије.
Да није све тако црно у овом брлогу увјерава нас један бијели цвијет, који све вријеме покушава остати чист, сачувати своју бјелину и људскост, а гдје је људскости ту је и хуманост.
Хвала вам људи у бијелим мантилима, хвала вам свим ма како вас звали: доктори, сестре, хигијеничари…
Ако изгубимо вјеру у вас, породицу и самог бога, живот више неће имати никаквог смисла.
Не кривим вас који ћете ме већ данас осудити за речено .
Не кривим вас, јер вам живот нико није држао у руци као мој, не кривим јер не знате како је кад зависите од другог, од оног ко даје све од себе, да вам да шансу на поновно буђење и дозволи да загрлите поново своје миле.
Не кривим јер и ја уназад годину нијесам био бољи од вас.
Данас из гриже савести, што сам био као већина вас, желим јавно да дигнем глас и протестујем против министра здравља, Владе Ц.Горе и самог нашег друштва.
Протестујем против сваког ко не подигне руке за повећавање личних доходака оних који су својим дјелима одавно то заслужили.
Протестујем и против самог себе, што нисам ово све схватио много раније из нечије муке ,него чеках данас да све ово о њима сазнам,сазнам и осјетим на својој кожи. Опростите ми добри људи.
Дижем глас и питам !
До кад унижавати наш здравствени систем и медицинско особље Ц.Горе?
До кад за њих немати слуха и разумјевања ?
До кад од њих тражити немогуће, а немогуће је радит у условима којим раде и средствима којим располажу?
До кад ћемо цијенити и уважавати криминалце, лопове и ништа људе, више од ДОКТОРА и свих медицинских радника?
До кад це ови први, бити у друштву цијењенији од ових других?
Да није жалосно било би смијешно.
Док год буде тако, сматрајте да правна држава не постоји, а сви ми који живимо у њој, плаћаћемо данак, данак без повратка.
Замислите парадокса, сви медији су пуни текстова о улицном убиству, а нигдје текста да похвали на дневном нивоу, спасавање на десетине људских живота од ових хуманух и великих људи.
Свакодневно чујемо колико је умрло од ове пошасти, овог зла, али нигдје не чусмо колико је људских живота спашено , управо од ових људи, који запоставише себе, дјецу, брак, који више једноставно немају право на свој нормални живот.
Нажалост, ја немам моћ промијенити ништа од овог, али имам моралну обавезу рећи следеће:
Хвала свом особљу Клинике ОРЛ (која се налази у саставу Клиничког Центра Србије) на челу са проф. доктором Арсовићем.
Хвала на вашој брзој интервенцији у дјелу спашавања једног људског живота, хвала што сте ми омогућили да се поново вратим свом дому, својој дјеци, унучадима и својој Ц.Гори.
Данас као у многим домовима широм Ц.Горе, увукло се ово тешко зло у мој дом.
Схвато сам да у овој игри нема правила, нема јер у једном кревету лежи унуче од 6 година, у другом снаха 30 година, а у трецем супруга, а ја у потпуности немоћан, немоћан да било шта урадим.
Баш кад се питаш да ли има више уопште смисла живјети овакав живот, живјети у држави економски уништеној горе од икакве куге и ковида, у држави гдје је прече задовољити два човјека куповином два мајбаха, него за исту цијену купити 60 најсавременијих возила хитне помоћи,у тренутку кад ти више није ни до чега и мислиш нема излаза појављује се на мојим вратима анђео у бијелом, лице јој не видим, чујем само глас, ја сам докторица Елза Хонсић и узима ствар у своје руке.
Послије подне долази патронажна сестра Наташа Пелчић и прописану терапију спроводи у дјело, ујутро и увече, нажалост за њих више не постоји ограничено радно вријеме.
Шта рећи осим истине, крајње љубазне, професионалне, комуникативне, чине све што је у њиховој моћи да олакшају ове тешке дане.
Бог их благословио.
Не може човјек остати равнодушан, а не споменути добра дјела и професионализам директорке инфективне клинике др Добриле Никчевић, инфектолога, др Ане Бубање и главне сестре инфективне клинике Драгане Бацковиц, ниста мање и др ургентног Ранку Вуциниц као и м.сестру Милицу Калезић.
Хвала вам добри људи!
Хвала вам свим који носите бијеле мантиле и цасну титулу здравствени радник, хвала у име моје и моје породице,хвала вам у име сваког зетског дома у који сте ушли,руку помоћи пружили, хвала вам на сваком прегледу који сте урадили у дому здравља у Голубовцима, Инфективној клиници, Ургентом центру ….
Хвала вам добри људи, који враћате вјеру у живот и на дјелу показујете шта су праве вриједности.
А вас драги грађани Зете , Подгорице, Црне Горе, молим и богом кумим, ПОШТУЈТЕ МЈЕРЕ и сачувајте свој живот и живот најдражих.
Здраво ми остајте!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Joj sramote niko da se ni izjasni primer svoj navede podrzi napise kaze lepu rec na temu DO KAD CE SE ZLO CENIT VISE OD DOBRA ZLIKOVCI OD DOKTORA a jel se naviklo jel izopaceno sad normalno ETO VAM SKOLSTVA STRUCNOG KADRA DA DRZAVA IMA I PRIVREDU VOJSKU… SVE VI JE OVO NORMALNO KO LAZOV NA VLASTI KOJI KRADE I BOGATI SE DOK NAROD I DRZAVA SKAPAVAJU ETO STO VAM NORMALNIM POSTA