Ђуровић са „Институтом алтернатива“: Инсистирати на ефективнијој примјени надзорне улоге Скупштине
Ђуровић са представницима "Института Алтернатива"
Предсједница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић састала се данас са представницима невладиног удружења „Институт алтернатива“.
Осврнувши се на важност контролне и надзорне улоге парламента, те практичну примјену инструмената којима Скупштина у овом домену располаже, предсједница Ђуровић је оцијенила да квантитативни пораст броја контролних и консулстативних саслушања, као и парламентарних истрага ипак не прати истовјетан квалитет донијетих закључака, те да је евидентно да често изостаје адекватан надзор над њиховим спровођењем. У том сегменту, како је навела Ђуровић, неопходно је направити значајне искораке и инсистирати на ефективнијој примјени надзорне улоге Скупштине.
Предсједница је оцијенила и да је један од изазова, али и приоритета у даљем раду највишег законодавног дома, доношење Закона о Скупштини, поручујући да постоји спремност и опредјељење да се изради Закона приступи у најскорије вријеме. Она је напоменула да је сходно Закључку Колегијума предсједнице, у току формирање Радне групе која ће радити на изради овог законског рјешења и у вези са тим навела да постоји расположење да буду размотрене и све евентуалне сугестије и идеје заинтересованих субјеката, а тиме и НВО сектора. Такође, примијетила је да би било корисно, али и неопходно синхронизовати рад на изради Закона о Скупштини и Закона о Влади.
Ђуровић је саговорнике упознала и са својим опредјељењем да да пуни допринос политичком дијалогу као важном сегменту који јесте претпоставка успјешњих рјешења у процесу избора челних људи у правосудном систему, што је и кључ напретка реформских процеса, будући да је примаран циљ да Црна Гора у што краћем року испуни услове предвиђене поглављима 23 и 24.
Предсједник Управног одбора Института алтернатива Стево Мук је подсјетио да Институт у претходне двије године у сарадњи и уз подршку Националне задужбине за демократију спроводи пројекат усмјерен на јачање свеукупне улоге Скупштине Црне Горе, а најприје парламентарног надзора. Он је говорећи управо о контролној улози Скупштине, коју и третирају као приоритетну, констатовао да је анализом примијећено да питање квантитета одређених механизама није изазов, али да веома битан проблем остаје питање доношења, спровођења и надзора над спровођењем одређених закључака скупштинских тијела.
Мук се осврнуо и на важност проблематике из домена финансија и буџетирања, па наводећи да у континуитету афирмишу организовање Парламентарне бужетске канцеларије, оцијенио да је у овој сфери неопходно направити даље искораке, уз сугестију да је ,,парламентарна расправа и даље сиромашна у вези са темом Буџета”.
Он је истакао да је евидентно да су у претходне двије године направљени значајни искораци у дијелу транспарентности и отворености у раду црногорског парламента, те канстатовао да је важно ,,сачувати постигнуте стандарде и даље их унаприједити”.
