Ђуришић смета јер је српски: “Културна“ цензура у режији ЦДТ-а

Изјава митрополита црногорско-приморског Јоаникија Мићовића о Павлу Ђуришићу као „великом јунаку непобједивог карактера“, дата током литургије у Лијевче Пољу, изазвала је, очекивано, реакције дела јавности који иначе показује консеквентну нервозу кад год Српска православна црква говори о историји другачије од званичне верзије „црногорског грађанског НВО света“.

Митрополит је својим речима, у духу црквене литургије, изразио поштовање према жртвама и јунаштву, посебно се осврћући на личност Ђуришића, који је, без обзира на сложену ратну биографију, у колективном сећању многих остао као симбол отпора и националне борбе.

Но, убрзо након његових речи, Центар за демократску транзицију (ЦДТ) покреће своју „историјску“ офанзиву – серију текстова у којима настоје да разграде и деконструишу лик Павла Ђуришића. Не из историјских или архивских побуда, већ више као део континуираног пројекта делегитимизације свега што у себи носи српски идентитет и антифашистичко сећање другачије од оног партизанско-револуционарног.

Оптужбе из кутка НВО објективности

ЦДТ у својој анализи креће од биографских података, па у маниру младих ревизора историје из Осло-финансираног култа почиње да ређа – не нове, већ добро познате податке о сарадњи Ђуришића са разним странама током Другог светског рата. Ту се, наравно, не пропушта ниједна прилика да се генерализује, осуди, пресуди – све без контекста, и све под видом „суочавања са прошлошћу“.

Помиње се и сарадња са италијанским и немачким снагама – али се свесно заборавља на чињеницу да је и покрет Драже Михаиловића у једном тренутку признавао краља и савезнике, да су стратегије преживљавања у окупираној Европи биле драматично комплексне, као и да се у већини земаља слични компромиси нису аутоматски третирали као издаја.

Такође, у текстовима ЦДТ-а се као кључна замерка Ђуришићу наводи сарадња са хрватским политичарем и контроверзним профашистичким ликом Секулом Дрљевићем, али без озбиљније анализе колико је та „сарадња“ била више нужност и обмана, него политички пакт. ЦДТ-ов тон при томе делује као да их више боли што данас не могу забранити митрополиту да изнесе свој став, него што их стварно занима историјска истина.

Интересантан је и сам тајминг ЦДТ-ове „историјске анализе” – објављене управо 13. маја, датума који у црногорској историји носи снажну симболику. На тај дан 1941. године, Павле Ђуришић је формирао прве јединице отпора, чиме је започета једна од најзначајнијих епизода српског устаничког покрета у Црној Гори. Да ли је објављивање оваквог текста управо тог дана пука случајност? Наравно да није. Ради се о пажљиво изабраном тренутку, који открива да циљ није историјска расправа, већ симболичко подривање и рехабилитација искључиво једног наратива, оног који не дозвољава алтернативно памћење ни слојевитост историјских улога.

Када митрополит цитира – демократија пати

Према ЦДТ-у, проблем није само у Ђуришићу – већ у томе што га неко данас сме поменути у позитивном контексту. Њихов закључак звучи као саопштење министарства истине: не сме се хвалити онај ко је икад с неким сарађивао, осим ако је носио партизанску петокраку – па макар и он имао злочине на души. Једноставност оваквог моралног шаблона је згодна – нема историјске комплексности, нема болних питања, само црно и бело. Црвено и црно, да будемо прецизнији.

У таквом амбијенту, свака црквена реч, сваки помен српског јунака, бива изложен нападима, карикирању и политичком руглу, док се они који карикирају позивају на „европске вредности“. Ђуришић је, очито, само повод – циљ је Митрополија, СПЦ, српски идентитет и сјећање које се не уклапа у тренутно пожељну идеолошку шему.

Бабовић: ЦДТ се бори са сенкама док Павићевић у четничкој униформи шета Ослом

На крају, реагујући на овакав приступ, активиста Небојша Бабовић кратко, али јасно поручује:

„ЦДТ се од норвешких пара обрачунава са Ђуришићем, а чича Павићевић у ‘четничкој’ униформи шета данас по истој тој Норвешкој и Норвежанима дијели дипломе. Кога више зајебавате од туђих пара?”

ЦДТ се од норвешких пара обрачунава „са Ђуришићем“, а чича Павићевић у „четничкој“ униформи шета данас по истој тој Норвешкој и Норвежанима дијели дипломе.
Кога више зајебавате од туђих пара? https://t.co/WagQmybrrj pic.twitter.com/KiH4LRowj6

— Небојša Бабоviћ🔥 (@brodonacelnik) May 13, 2025

Бабовићева порука није само ироничан осврт – већ озбиљан подсетник да се у име „демократије“, „ЕУ вредности“ и „истине“ често изводе једнострани судови, а да је новац којим се они финансирају ретко домаћег порекла, али увек са јасном агендом.

Јер ако се свако другачије сагледавање историје мора сатеривати у ћошак, онда се поставља питање – ко су заправо модерни цензори, а ко чувари сећања?

Читајте ЈОШ:

Аџић поново напада: СПЦ је “четничка филијала”, Црна Гора се мора „ослободити“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: