Đurić: Gandijevska borba za mir će se nastaviti

Ambasador Srbije u SAD Marko Đurić istakao je danas da je proteklih dana Srbija vodila 20-odnevnu gandijevsku borbu za mir.

Đurić je, za TV Hepi, rekao da je učinak „barikada mira“ oslobađanje dvojice utakmičenih Srba i dobijanje pisanih garancija koje predstavljaju korak unapređenja zaštite i položaja Srba.

„Sa srpske strane ovo je bila gandijevska 20-odnevna borba za mir. Nazvao bih barikade barikadama mira jer su to one i bile. Ako pogledamo njihov učinak nemojmo potceniti činjenicu da je, kao rezultat hrabrih protesta, kada su ljudi bili fizički ugroženi, izdejstvovano oslobađanje dvojice utamničenih Srba. Važnije od toga je da nam se danas ljudi ne vraćaju u kovčezima, a izdejstvovali smo i oslobađanje dvoje zarobljenih Srba, i dobili smo i pisane garancije, koje za korak unapreduju zaštitu i položaj Srba“, objasnio je on.

Đurić je istakao da su barikade mira dovele do zajedničke izjave EU i SAD.

Pozvao je građane da se upoznaju sa tom izjavom, koja govori o tome da „SAD i EU kao glavni zaštitnici takozvanog Kosova u pogledu proglašenja nezavisnosti i svega drugog, izjavljuju da neće biti gonjenja i hapšenja ljudi zbog učešća u barikadama mira“.

„Treba uzeti u obzir šta to znači za legitimitet barikada, koje je Priština nazivala terorističkim i ljude koji učetsvuju teroristima. Pogledajmo i kakva je reakcija na dogovore koji su postignuti – protesti protiv Kurtija, najave blokada. Odluka kojom su pušteni Pantić i Nedeljković naziva se veleizdajom“, dodao je Đurić.

Istakao je da izjava SAD i EU predstavlja novu pravnu političku realnost vezano za pravo Srba na barikade i mirne proteste.

„Dodatno su unapređenje garancije vezano za prisustvo Kosovskih bezbednosnih snaga, te prvi put imamo zvanični dokument Kfor-a odnosno NATO koji je upućen svima, da neće biti prisustva kosovskih snaga bez eksplicitnog odobrenja i saglasnosti komandanta Kfora, koji se u procesu odlučivanja mora konsultovati sa legitimnim srpskim predstavnicima“, objasnio je on.

Pozvao je građane da se upoznaju sa detaljima garancija koje predstavljaju značajno unapređenje pravno političke pozicije u odnosu na period kada se to zasnivalo na dokumentu Tači-Rasmusen.

Rekao je da je državni tim i predsednik Aleksandar Vučić lično imao veoma složen zadatak, jer se radilo ovog puta o životima ljudi. Ukazao je da je slušao kada se supruga Dejana Pantića, u suzama radosnicama, zahvaljivala predsedniku, te da je to svima u timu malo olakšalo težak period kroz koji su prošli.

„Ta borba će se nastaviti“, poručio je Đurić.

Rekao je da su danas barikade krenule da se uklanjaju, pošto su neki od proklamovanih ciljeva već ispunjeni, te da će zajednička borba biti nastavljena u narednom periodu.

„Određeni mali pomak je napravljen. Za razliku od ranijih perioda kada su puštani Kurti i ostali koji su počinili teška krivična dela, danas se Srbija složno bori sa svojim narodom za oslobađanje Srba koji su neparedvno utamičeni“, rekao je on.

Rekao je da naravno postoje zebnje u vezi ponašanja Kurtija

„Imamo svi sigurno svoje zebnje u vezi ponašanja Kurtija. Nemojte misliti da je bilo ko od nas naivan u vezi Kurtijevih namera, jer je reč o čoveku koji je opasan i nestabilan“, poručio je Đurić.

Rekao je da gledajući iz Vašingtona jasno vidi šta Kurti pokušava da uradi od februara ove godine, kada je krenula eskalacija jednostranih poteza Prištine.

„Kurti koristi tragediju u Ukrajini da vrši pritisak na Srbe, gradi baze na severu, kreće sa upadima, smenama, progonom. On želi da zloupotrebi krizu u Ukrajini i gurne Srbiju u veštački sukob sa zapadom. Zna da je to u ovom geopolitičkom trenutku za njegovu ideju povoljno, a za Srbiju tragično“, ukazao je on.

Upitan da li to vidi i Vašington, Đurić je rekao da Srbija intenzivno razgovara sa političkim zavničnicima SAD.

„Morate da razumete da je naša svakodnevna borba da osvežimo sliku Srbije. Mnogi u SAD za Srbiju su poslednji put čuli 90-ih. Objašnjavamo čitavoj političkoj klasi SAD na koji se način Srbija transformisala, kako su se okolnosti u regionu promenile. Srbija želi samo „fer dil“ za narod na KiM, da živimo na normalan način u dobrim odnosima sa komšijama Albancima, a svakako i sa SAD, sa kojima imamo 140 godina odnosa“, objasnio je on.

Đurić je podsetio da je još uvek na snazi naša diplomatsko-konzularna konvencija iz 1881.godine, dodajući da je malo zemalja koje imaju takvu tradiciju odnosa sa SAD.

„Ima puno uspona i padova, ogorčenja sa naše strane, ali naš nacionalni interes je da te odnose izglađujemo i unapređujemo“, poručio je on, prenosi Kosovo onlajn.