Đurđević o „špijunskoj aferi“: Ako Srbima želite da savijete kičmu, morate ih zavaditi sa Rusima

Čitava doktrina zapadne, naročito britanske spoljne politike u minulim vekovima može se iskazati kroz ovaj oprobani recept. Loše režirana predstava sa ruskim špijunima u glavnoj ulozi zaigrala je i na srpskoj pozornici“, ocijenila je Milica Đurđević iz srpske stranke „Zavetnici“.

Dodaje da su, režiseri i scenaristi isti, ponovljena kulminacija i rasplet, a producenti pred samo jednim zadatkom – proglasiti Ruse za planetarno zlo.

„Da smo malo pažljivije pratili na časovima istorije, možda ne bismo tako olako padali na istim ispitima. Tri hiljade godina, od starog Egipta do savremenog doba, razvijani su i usavršavani oblici obaveštajnog rada i špijunske mreže, ali čini se da nije zabeležen slučaj ovakvog amaterizma ni u tajnim službama afričkih plemena – agent, koji tobože izdaje informacije pod jakim svetlima, pozira za kamere koje kadriraju iz više uglova, dok on broji novac kao kasirka pred kraj smene u minimarketu“, rekla je ona.

Prema njenim riječima, cijeli koncept propagandnog rata koji se vodi protiv Rusije godinama je usmjeren u pravcu izazivanja straha od ruskih hakera, naprednih tehnologija i naoružanja.

„Zatim, prevlasti i u samom svemiru, a sada se, preko noći, ti isti Rusi predstavljaju kao šverceri deviza, šibicari, koji na sred ulice pod reflektorima razmenjuju informacije od presudnog državnog značaja. Reklo bi se da ni Holivud nije ono što je nekad bio. Čitava afera o ruskom špijunu mogla bi se smestiti u čuveni poklič „Drž’te lopova!“. Dok njihove obaveštajne formacije vršljaju Srbijom, kadriraju u institucijama, finansiraju delovanje političkih stranaka i nevladnih organizacija, reformišu vojsku, kontrolišu medije, kupuju resurse, nameću zakone i diktiraju državne odluke, Srbima se uliva rusofobna paranoja. Kao u kući iskrivljenih ogledala, saveznike optužujemo za špijunažu, a državu koja decenijama unazad pred međunardnom zajednicom brani naš ustavni poredak prokazali smo da podriva temelje srpske nezavisnosti i suvereniteta“, pojašnjava Đurđević.

Za to vreme, dodaje ona, u zgradi Ministarstva odbrane nalazi se kancelarija NATO pakta, a nekoliko dana prije same medijske hajke u Palati Srbija održana je konfrencija na kojoj su visoki predstavnici NATO alijanse, bez imalo srama i skrupula, ponovili da je agresija na našu zemlju bila opravdana i višestruko značajna.

„Ukratko, još jedno predavanje o lekovitosti kasetnih bombi i osiromašenog uranijuma. Bilo bi daleko prikladnije da umesto pitanja „Zašto“, koje je predsednik postavio ruskom ambasadoru, pojašnjenje zatražimo pred onima koji su 78 dana bombardovali našu zemlji i narod, ali već dve decenije od razaranja, komadanja i raspračavanja Srbije, ni pred Klintonom, ni pred Blerom, nismo upitali ni – ZAŠTO, ni ZBOG ČEGA?! Na stranu i to što smo naseli na kosku koja je bačena u naše dvorište i pristali da sečemo granu na kojoj sedimo, otvarajući front ka najvećim istorijskim saveznicima, ovde se nameću brojna pitanja koja će nas voditi samo ka jednom zaključku da sam „tajming“ za objavljivanje fabrikovane afere nije nimalo slučajan. U trenucima kada ruski predsednik planira posetu Beogradu, kada Srbija pravi značajan korak ka jačanju partnerstva sa Evroazijskim ekonomskim savezom i najavljuje kupovinu sistema „pancir“, mučki nas udaraju sa leđa, kao onomad na Bregalnici“, kazala je Đurđević.

Dalje nastavlja, da je Bugarski novinar Hristo Grozev objavio je snimak o ruskom „špijunu“, a potom je uslijedila lančana reakcija njegovih kolega sa portala „Radio Slobodna Evropa“, nadaleko poznatog glasila koje je pripremalo državni prevrat 5.oktobra 2000. godine.

„Grozev se već dokazao kao antiruski uzbunjivač još onda kada je pokušavao da optuži Rusiju za obaranje malezijskog aviona „Boing 777“ iznad Ukrajine. Aktivno je širio antirusku histeriju tvrdanjama da je Moskva vršila napade hemijskim oružjem u Siriji, iako u toj drevnoj zemlji ne bi ostao ni kamen na kamenu da je još nekoliko dana potrajala udružena operacija terorista i njihovih zapadnih mentora. Njegovi izveštaji o „ruskom državnom udaru“ u Crnoj Gori prvi su stigli u redakciju Njujojork Tamjsa. Bio je jedan od vinovnika i u slučaju trovanja ruskog agenta Sergeja Skripalja, a prvi je u italijanske medije plasirao neistinu da se Liga Matea Salvinija finansira od strane ruskih obaveštajnih službi. Da vidimo na čijem se to platnom spisku nalazi ovaj bugarski kandidat za Pulicera?!“, kaže ona.

Ujdurma plasirana iz kuhinje onih zapadnih centara

Riječ je, smatra Đurđević, o jednom od najuticajnijih saradnika, medijske platforme „Belingkat“ koju je osnovao Eliot Higins, britanski novinar i bloger.

„U više navrata engleska služba pohvalila je „Belingkat“ rečima da su u bili delotvorniji i od samog MI6. Ako zapratimo tragove novca stižemo na adresu Nacionalne zadužbine za demokratiju – američke fondacije koja je na ovim prostorima bila najzapaženija tokom raspada Jugoslavije, zatim do nezaobilazne Fondacije za otvoreno društvo Džordža Soroša (gde bez njega da prođe), kao i do holandske NVO, koja blisko sarađuje sa fondacijom Bila Klintona. Sve sami prijatelji Srbije i srpskog naroda, dokazani i potvrđeni, zabrinuti pred našom sudbinom, izveštvaju nas o zlim namerama podlih Rusa. Hvala im i gde čuli i gde ne čuli“, navodi.

Ističe, da je sam predsjednik Srbije javno saopštio da sporni snimak nisu zabilježili pripadnici srpskih službi, zbog čega se mora samo otvoriti još jedno pitanje, a odgovor može sugerisati na činjenicu da Srbija ima daleko veći problem od navodnog ruskog špijuna – čija to obaveštajna garnitura snima, prati, prisluškuje i uhodi kao da je na svom terenu?!

„Zar to nije daleko više opravdan signal za uzbunu i sazivanje vanredne sednice Saveta za nacionalnu bezbednost?! Zbog čega je izostalo to čuveno „zašto“ kada su objavljeni eksplicitni dokazi da su američki operativci davali instrukcije delu opozicionih političkih struktura koje su najvljivalje haos u zemlji i upadale u zgradu državne televizije. Ili je ovde prihvaćena mantra da su zapadni agenti tek puki savetnici, posmatrači izbora i protočni bojleri za širenje demokratije, ili smo mi pristali da budemo poligon za testiranje metoda hibridnog rata“ rekla je ona.

Nema sumnje, ističe, da je ova ujdurma plasirana iz kuhinje onih zapadnih cenatra moći koji Srbiju žele da pretvore u azil za migrante, skladište za robu lošeg kvaliteta i logor jeftine radne snage.

„Jednom rečju u kolonijalni protektorat, koji nema prava na suverenu unutrašnju i spoljnu politiku, u kojem se ujutru ne doručkuje i uveče ne leže dok za to ne dobijemo odobrenje svojih upravitelja. Prisilnom uvlačenju Makedonije i Crne Gore u NATO pakt prethodila je antiruska medijska kampanja i huškanje te dve države u otvoreni sukob sa Moskvom. Najava da će Srbija usvojiti rezoluciju o vojnoj neutralnosti sama po sebi nije dovoljna, jer se ne postavlja pitanje da li će Srbija ući u NATO pakt, već koliko je NATO ušao u Srbiju?!“, zaključila je Đurđević.