Ђурђев: Решење нам је пред носом, њега могу да виде само они који имају више грама у мозгу него у носу

Важно саопштење Српске лиге:

Пише: Александар Ђурђев, председник Српске лиге

Држављани Србије пред нама су тешка времена, много тежа него што се оку обичног посматрача може чинити. Србија је већ месецима уназад заврбована, завађена и посвађана, а за то кривицу сносе сви, како ми изнутра, али највише они споља који нам желе зло. Пред носом су нам четири оцила у нашем грбу у који гледамо ноншалантно, без размишљања да нам је то опомена како треба да се понашамо, да нас само слога може спасити. Слушали смо нашу химну без да се удубимо у стих ,,слога биће пораз врагу, а најјачи српству град“. Ово могу да виде само они који имају више грама у мозгу него што имају у носу. Свет око нас је у већем хаосу и престројавању него што смо то могли и да замислимо. Букте ратови на више фронтова, а многи би да отворе нове, не само овде на Балкану, већ и у целој Европи. Ми немамо где да се склањамо и бежимо, ми имамо једино нашу кућу Србију чији темељи се тренутно дрмају и прете да сруше и зидове и кров. Нико нам неће и не може помоћи осим нас самих. Власт схвата да не може да влада на начин на који је то чинила до сада. Студенти и остали који протестују морају да схвате да не могу узети власт на улици, већ само на демократским изборима. Након што је у Француској букнула револуција 1789. године, видевши куда води насиље и крвопролиће, британски мислилац Едмунд Берк написао је дело ,,Размишљања о Француској револуцији“, страхујући да се исти сценарио може десити и у његовом Уједињеном Краљевству. Његова порука била била је – еволуција, а не револуција! Нама је данас потребна српска еволуција, а не револуција! То значи да постојеће институције треба поправити, а не рушити их, и да треба оснивати нове институције, то значи да поштени и честити јавни функционери треба да се поправе и буду још бољи, а не да буду линчовани, то значи да опозиција треба да буде опозиција власти, али не и држави, то значи да студенти треба да се буне ако је стање у земљи лоше, али треба и да уче. Немојмо сећи грану на којој седимо, нека зна онај који ту грану сече да ће и он пасти са осталима. Заменимо увреде и псовке аргументима, клетве молитвама, насиље разговором, адреналин смирењем. Ми нисмо безбожна аморална руља, ми смо народ Светог Саве, оног истог који је мирио своју завађену браћу. Неслога нас је већ једном у историји коштала губитка државе који је трајао неколико векова. Изгубимо ли државу власт неће имати где и над ким да влада, а студенти и остали против кога и испред којих институција да протестују. Изгубимо ли државу, изгубићемо све и можда и заувек. Будемо ли тукли наше студенте данас, студенти туђих земаља ће нам сутра радити о глави. Будемо ли тукли нашу полицију данас, мораћемо сутра да хранимо туђу, окупаторску полицију.

У одбрани Србије најважнију улогу имају личности или групе људи који се одликују изразито високим степеном предводништва, енергичности и спремности на суштинске промене, па и по цену личног страдања. Национални организам има своје периоде раста, цветања, али и увенућа и нестанка. Оно што држи један народ, према руском професору Лаву Гумиљову јесте његово пасионирано језгро, дакле одређене групе у народу који су истинско племство тог народа, који интересе заједнице или одређене идеје, која је духовна кичма заједнице, стављају изнад сопственог живота или личне удобности. Ако таквог пасионираног језгра нема у довољним броју, нација једноставно нестаје бивајући побеђена од других. Једина могућност српског народа је управо у стварању таквог пасионираног језгра чији је једини критеријум спремност на одбрану државе и нације. Зато доле српска револуција, живела српска еволуција у којој ћемо сви бити победници! Ко неће Србина за брата, имаће туђина за господара!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: