Đura Jakšić: Ti si bila

Ti si bila…tebe sam ljubio!
Tebe nesta…srce mi se para…
Ta sam sebi više nisam mio!
Život mi se u kletvu pretvara,
Tebe nema – srce mi se para.

Nisam znao ljubavi ni zraka.
Al’ Bog reče da zora zarudi:
Svetlost sinu iz crnog oblaka,
„Zlato moje!“ – promucaše grudi –
„Sunce jarko, ti mi ljubav budi!“

„Poljubi me, sunce, zagrli me!“
A sunce me moje zagrlilo,
I ja sam se zagrlio s njime,
Tu izda’nut al’ bi slatko bilo!
A sunce se oko mene svilo.

Ne izda’nut – teško j’ izda’nuće’
Mlađan život – oh, ta sladak mi je!
Za njim čezne srce uzdišuće,
A bez tebe života mi nije,
Ljubi, zlato, doklen srce bije!

Tavnim grobom večna ponoć vlada,
U njemu je studeno i nemo!
Sini, sunce! Još si cvet i mlada,
Živi, sunce, da se milujemo –
U grobu je studeno i nemo.