ИН4С

ИН4С портал

Ђукановићеве пропале приватизације (6): Бјелопољске фабрике појели тајкуни

1 min read

Пропалим приватизацијама само у индустријској зони, у насељу Недакуси у Бијелом Пољу, угашено је 12 великих предузећа која су хранила више од 10.000 радника и њихових породица. Већини радника и данас се дугују заостале зараде.

У производним погонима Вунарског комбината “Вунко” и конфекције “Јекон”, фабрика обуће “Ленка” и “Младост”, металске индустрије “Имако”, војне фабрике “Прва петољетка”, прехрамбеног комбината “Бјеласица”, транспортног предузећа “Транссервис”, грађевинског предузећа “Радник”, дрвног комбината “Шпиро Дацић”, погона “Полипак” и другим радило је преко 10.000 људи.

Од почетка деведесетих до данас у сваком од тих предузећа је уведен стечај, многа су и ликвидирана. Бјелопољци који су прехрањивали породице зарађујући плате баш у тим фабрикама данас једино на улици штрајковима и протестима могу покушати да остваре законом загарантована права.

Фирме су пропадале по приближно истом сценарију. Прво би се дијелиле на пет, шест предузећа, доводили би се разни директори и тада настаје права пљачка путем штетних уговора. На крају од фирме не остаје ништа.

Радници добијају отказе, а неки од управника, који су свјесно довели до пропасти, бивају проглашени чак и менаџерима године у Црној Гори.

vunko-bijelo-polje-01Само „Вунко“ је запошљавао преко 2.000 радника. Вунарски комбинат у Бијелом Пољу изграђен је 1962. Године. Његова специфичност у односу на друге велике црногорске фабрике била је у томе што су радну снагу са четрдесет одсто чиниле жене. Вунко је била компанија која је изграђивала све модерно што се данас може видјети у овом граду на сјеверу. Мало је која стамбена зграда изграђена послије његовог затварања.

Oд првог до другог ликвидационог стечаја распродат је знатан дио имовине ове компаније – возни парк, сировине, осам продавница широм бивше Југославије, Раднички дом у центру Бијелог Поља, гдје се данас налази модеран тржни центар, ресторан и представништво у Београду. Дио старих машина истопљен је у жељезари.

Мрежа за афирмацију невладиног сектора  такође је констатовала да постоји сумња да је већи дио од вјероватних 20 милиона прихода од продаје имовине током периода 1992. до 2008. године, незаконито отуђен.

У тренутку увођења првог стечаја само на залихама било је преко педесет милиона у роби. Да не говоримо о магацину резервних дјелова.

Имовина ове компаније, евидентно, ни данас није мала. Десет хектара земљишта на атрактивној локацији поред пруге и магистралног пута за Београд, од чега је 3,5 хектара под кровом, могао би бити сладак залогај за некога. Бивши радници окупљени у удружењу већ послије прве неуспјеле лицитације, писали су писма на све државне адресе и тражили да Вунко, ако треба, купи држава за осам милиона, па нека касније заради. Није било одговора.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

3 thoughts on “Ђукановићеве пропале приватизације (6): Бјелопољске фабрике појели тајкуни

  1. Zašto u Crnoj gori destruktivno uništavanje nazivaju privatizacija to mi isto zvuči kao ovaj novogovor gdje je istražni sudija izviđač i vrši izviđaj dok njegov kolega u normalnom jeziku vrži uviđaj.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *