Đukanović o izazovima Srbije i prilikama u Crnoj Gori: Isprani mozgovi još rone suze za Titovim vremenom

Poslanik SNS-a Vladimir Đukanović u razgovoru za IN4S iznosi stavove o ključnim političkim i društvenim pitanjima u Srbiji, ali i o aktuelnoj situaciji u Crnoj Gori. Otvoreno govori o duboko ukorijenjenoj mržnji „blokadera“ prema Aleksandru Vučiću, urušavanju obrazovnog sistema i nasljeđu titoističke ideologije, kao i o napadima na Srpsku pravoslavnu crkvu i nastojanjima da se izbrišu nacionalni simboli. Osvrće se i na spoljne i unutrašnje izazove sa kojima se Srbija suočava, ulogu međunarodnih struktura u pokušajima destabilizacije države, te na dešavanja u Crnoj Gori, uključujući nedavni slučaj u beranskom selu Gornje Zaostro.

• Gospodine Đukanoviću, u svom stavu o ,,blokaderima” govorite da je njihova mržnja prema Aleksandru Vučiću i njegovim pristalicama postala trajno stanje, a ne prolazna emocija. Možete li nam pojasniti zašto smatrate da je to postalo neizlječivo i kako se ta mržnja održava?

Razlog je vrlo prost i tome možete naći brojne teorije velikih filozofa, ali i psihologa. Recimo, Aristotel je govorio o mržnji kao želji za uništenjem nečeg što je neizlečivo vremenom. Frojd je iznosio tezu da je mržnja stanje ega koje želi da uništi izvor nesrećnosti. Ovi što mesecima luduju po ulicama širom Srbije nemaju ama baš nikakvu političku ideju, niti nameravaju da je artikulišu. Oni imaju samo jedan izvor njihove nesreće, a to je Aleksandar Vučić. Do sada ih je na svim izborima ubedljivo pobeđivao, svaki put im je pokazao koliko je mudriji od njih, taktičniji, koliko gleda unapred u odnosu na njih. Jednostavno, niko od njih mu nije dorastao i naravno da takva situacija kod njih rađa konstatnu frustriranost koju su oni fiksirali kao izvor sopstvene nesreće, pa shodno tome smatraju da će postati srećni kada taj izvor unište. Po mogućstvu i fizički. Zato oni i zagovaraju da se Vučuć obesi, strelja, da umre… Jednako tako mrze i svakog ko podržava njihov izvor nesreće i zato je kod njih mržnja odavno izgubila emotivni deo, već je postala konstanta njihovog života. Praktično neizlečivo stanje koje ih sve dublje vuče ka ambisu. 

• Ističete da je obrazovni sistem potpuno zakazao, a da mladi usvajaju titoistički komunizam i odbacuju tradicionalne vrijednosti. Šta smatrate da je ključni uzrok tog trenda?

Najpre više od pola veka agresivne komunističke propagande koja je srpskom narodu isprala mozak, a zatim i činjenice da je najveći deo tih titoista i po padu komunizma kao ideologije u istočnoj Evropi opstao na najznačajnijim mestima u srpskom društvu roneći suze za SFRJ i Brozovim periodom. Svi oni čuvali su mesta za svoju decu i unuke koji su nasledili svoje pretke i kao ostrašćeni srbomrsci, a veliki ljubitelji hrvatskog primorja i jugoslovenstva, nastavili su da truju naše društvo. Nijedna vlast nije dovoljno obraćala pažnju na stanje u kulturi, prosveti, visokom obrazovanju, pravosuđu, bezbednosnom sektoru… Bilo ko da je makar malo mirisao na nacionalno osvešćenu osobu iz tih oblasti nemilosrdno je uklanjan ili se protiv njega vodila brutalna kampanja. Tako se i stvorila ova lažna titoistička elita iz kruga dvojke koja danas hara srpskim društvom i nameće nam pelcer šta je to ispravno mišljenje. Zanimljivo, uglavnom se radi o veoma bogatim ljudima, dobrostojećem svetu, koji je baš u vreme ove vlasti najviše profitirao. Mahom revoluciju podižu sa Dedinja iz vila ili ostalih bogatih delova Beograda. Takođe, mahom su svi naslonjeni na sistem, jer ili rade unutar sistema ili imaju poslove sa državom.  Smešno je kada oni govore o slobodi i demokratiji ili o tome ko je intelektualac, a ko nije, jer su oni zagovornici najgoreg totalitarizma, a u vreme Josipa Broza klečali su do zemlje čoveku koji je formalno bio mašinbravar.  

• Kako vidite način da se mladima približe hrišćanske, rodoljubive i tradicionalne vrijednosti u današnjem medijskom i digitalnom okruženju?

Isključivo aktivnijim delovanjem Srpske pravoslavne crkve. Naša Crkva je istinska mučenica u ovom teško periodu, jer kad god da nešto učini ili se podigne, oni je nemilosrdno vređaju i pljuju. Znaju oni dobro da samo SPC može da okupi narod uz sebe i koliko Srbi vole Crkvu. To je najpoštovanija i nesumnjivo najpopularnija institucija kod Srba i Bogu hvala da je tako. Sve vlasti i sistemi, kao i ideologije, od Turaka, Austrougara, komunista, ustaša, sve su prolazile, ali Crkva je uvek opstajala jer je Gospod stvorio da okuplja verujući svet. Ona je živo svedočanstvo naše vere, privrženosti Gospodu, naše istorije, naših stradanja. Zato je njihov cilj da je unište, baš kao što su to hteli i komunisti da učine. 

•  Uporedili ste situaciju sa Bjelorusijom i Gruzijom, ali istakli da je položaj Srbije teži zbog okruženja. Šta su najveći spoljni rizici sa kojima se država suočava?

 Svakako da je jako teško, jer ipak Rusija može mnogo brže da reaguje u Belorusiji i Gruziji, s obzirom da je to njena interesna sfera i da je su te države na njenoj granici. Mi nismo i ne potpadamo pod zonu ruskog interesnog prostora. Nama opstaje da se sami borimo protiv jednog užasno jezivog antisrpskog i totalitarističkog pokreta koji je deo međunarodne totalitarne grupacije koja se zove ANTIFA. Predratni komunisti imali su centralu Kominterne u Moskvi. Ovi današnji imaju centralu ANTIFA pokreta u Briselu. Do skoro je bio u Vašingtonu, no pobedom Trampa malo su promenili položaj centrale. Čisto da ljudima pojasnimo, ANTIFA je međunarodni radikalno levičarski pokret koji pod plaštom lažnog antifašizma daje sebi za pravo da primenjuje i terorističke akte kako bi rušio legalne i legitimne vlasti koje nisu po volji Sorošu i sličnim bitangama. Veoma su povezani sa teorirstima Hamasa i zato svuda na njihovim protestima, pa i ovima kod nas, nose transparente ”Sloboda Palestini”. Užasno su uticajni, drže ih pod kontrolom mnoge duboke države širom sveta i svuda se bore protiv svake vlasti koja želi suverenu i nezavisnu državu. Glavne mete su im univerziteti gde regrutuju nove vojnike, mediji, kulturne institucije, pravosuđe. Sve baš kao što su pokušali kod nas. Da li ćemo uspeti da ih pobedimo, ne znam. Borićemo se koliko možemo, ali svakako da su oni u svakom segmentu, od finansijskog do uticaja unutar našeg sistema u mnogo većoj prednosti od nas.

• U više navrata govorite o napadima na Srpsku pravoslavnu crkvu i uklanjanju srpskih trobojki, posebno u Novom Sadu. Ko stoji iza tih akcija i koji je njihov krajnji cilj?

Poenta napada na Crkvu je da se uništi slobodarski duh našeg naroda, kao i istinska vera koju u sebi nosimo. Znaju oni dobro ko okuplja narod. Zanimljivo, Crkvu napadaju današnji komunisti preobučeni u šinjele vojvođanskih separatista, autonomaša, titoista, lažne beogradske elite kojoj je zadnjica i duša više u hrvatskoj na primorju nego bilo gde drugde, ali napadaju je i pojedini lažni rodoljubi, odnosno tzv. desničari. Svi oni zajedno rade na uništenju srpskih obeležja, čak predlažu nove zastave, cepanje Srbije na više pokrajina, nove simbole umesto dvoglavog orla, čak i novu himnu. Svega tu ima, od najgorih titoista, do ljotićevaca, lažnih četnika, lažnih ekologa, a sve ih objedinjuje jedna ruka –  britanska i nemačka obaveštajna služba, a na terenu Hrvatska sigurnosna agencija kao konkretni izvršitelj zadataka.

• Kakvu Srbiju vidite za deset godina ukoliko se ovaj trend političke konfrontacije nastavi?

Sve zavisi od međunarodnih okolnosti. Decenija deluje kao istorijski mali period, ali dva svetska rata su trajala po četiri godine, pa se posle njih sve menjalo. Mi moramo pažljivo da pratimo šta se u svetu događa i da pametno i mudro našim brodićem plovimo. Da se nigde ne nasučemo. Ukoliko očuvamo mir, mislim da imamo velike šanse da budemo jedna od najrazvijenih evropskih zemalja.

• Pratite li i dalje situaciju u Crnoj Gori kao što ste ranije?

Pratim svakako. Uvek odvojim vreme za Srpsku Spartu. Dobro je da se veliki deo naroda vratio korenima i bez obzira kakva je politička nomenklatura na vlasti, više niko neće moći da zaobilazi Srbe kao ozbiljan faktor u Crnoj Gori. Eto, Bogu hvala, i tu je Gospod uredio da Srpska pravoslavna crkva bude pijedestal oko koga se naš narod okupio da brani svoje postojanje.

• Kako gledate na političku situaciju u Crnoj Gori i kakav je Vaš stav povodom nedavnih događaja u beranskom selu Gornje Zaostro?

Razumljivo je da Milovi sledbenici kao zapravo sledbenici crnogorskih ustaša, poput Sekule Drljevića, ne žele da se podigne spomenik vojvodi Pavlu Đurišiću. Doduše, ne smeta im mnogo spomenik Josipu Brozu u Podgorici, ali odavno je jasno da između odnosa komunista i ustaša prema Srbima, gotovo da ne postoji razlika. Ipak, daleko su mi gori ovi bezidejni i beznacionalni likovi poput vašeg predsednika države, a i Vlade. Ti ljudi su niko i ništa. Oni nemaju stav ni o čemu, ali ipak nekako malo više u tom ništavilu žele da naude Srbima. Ipak, Srbi će se boriti za onu istinsku i istorijsku Crnu Goru kao Srpsku Spartu i niko nam to pravo više ne može oduzeti.