Đorđević: Moj san je da posle finala slušam himnu „Bože pravde“ na pobedničkom postolju
Nema više spuštanja lestvice. Hrabre reči selektora Srbije Aleksandra Đorđevića, izrečene u kontekstu srebrne svetske medalje iz Španije kao početne visine očekivanja na Evrobasketu 2015, sada odzvanjaju sa mnogo većim autoritetom nego smele izjave uoči prošlogodišnjeg planetarnog šampionata u Španiji.
Sportska drskost koju je Sale nacionale usadio reprezentativcima vratila je Srbiju među košarkaške velesile, tako da i ponekad prehrabre stavove treba posmatrati kao sredstvo za postizanje cilja.
„Na Evropskom prvenstvu smo konkurentni svim reprezentacijama, cilj nam je finale i direktan plasman na Olimpijske igre u Riju. Ne bežimo od toga da idemo na najveće ciljeve. Srbija još nije bila na OI kao samostalna zemlja i ne želimo da propustimo tu priliku. Ne vidim kako drugačije da razmišljam nego da idemo na zlato, a da li ćemo ga osvojiti ne znam. Nisam dobar prognozer“ ne odstupa Đorđević od devize da na vrh stignu samo oni koji to postave kao metu. Osim prilike da se u arhivama pominje kao prva olimpijska generacija, ova reprezentacija ima još jednu istorijsku šansu – da postane prva koja će samostalnoj Srbiji doneti titulu.
„Moj san je da posle finalne utakmice slušam himnu „Bože pravde“ na pobedničkom postolju. Sa tom željom se svakodnevno budim. Moj stav je poznat, kao i ambicija i vera u ove momke. Nismo jedini koji su plasman na Olimpijske igre zacrtali kao cilj, sve evropske reprezentacija idu na taj rezultat i, s obzirom na kvalitet, imaju prava da se nadaju.“
U našoj grupi Evrobasketa, koja se igra u Berlinu, pet od šest reprezentacija ima pravo na nadu. Osim Srbije, to su Španija, Turska, Italija i Nemačka, dok je pozicija Islanda u ovakvoj konkurenciji beznadežna.
„Ovo će biti jedno od najjačih evropskih prvenstava do sada. Svima su porasli apetiti. Biće teško, ali što je teže, to je slađe“ ističe Đorđević.
„Grupa je najteža, moramo da budemo atletski i tehnički spremni da odgovorimo na sve izazove. Košarka se mnogo ubrzala, atletika je postala njena osnova. U Srbiji se igra malo drugačije, sa više tehnike i manje tranzicije, ali imamo odgovore i na brzu, atletski jaku igru.“
Đorđević bez izvinjena gura prst u oko svima koji preziru NBA model i smatraju da je bolje tragati za poenima 24 sekunde.
U finalu Svetskog prvenstva izgubili smo od SAD stilom košarke koji dominira i nama je želja da tako igramo. To je jedina prava košarka, kojoj su najbliži Španci. Real u poslednje tri godine igra fenomenalno, najbolje u Evropi, u konstantnom sprintu. To je model kojem i mi težimo.
Sale je stavio tačku na slučaj Bobana Marjanovića, kome je San Antonio zabranio učešće na Evrobasketu zbog rizika od obnavljanja povrede stopala. Odsustvo najboljeg centra Evrolige nije jedini problem sa kojim se selektor suočavao ovog leta.
Miloš Teodosić, Zoran Erceg i Dragan Milosavljević su propustili deo priprema, Bogdan Bogdanović deset dana zbog problema sa leđima. Nema kukanja, ove godine imamo igrače koji su nosioci igre u svojim timovima, što nije bio slučaj uoči Svetskog prvenstva u Španiji. Podigli su individualni kvalitet tokom prethodne klupske sezone, to je dodatna snaga naše ekipe koju moraju da unesu na teren kroz timsku igru.
Prošle godine „orlovi“ su ispraćeni na šampionat sveta kao grupa momaka koja bi trebalo da popuni broj učesnika. Sada su očekivanja prešla u suprotnu traku…
„Svesni smo da navijači mnogo očekuju od nas, pogotovo posle osvajanja srebrne medalje na prošlom svetskom samitu. Verujemo u svoje kvalitete, svesni smo jačine našeg tima, ali isto tako nećemo da budemo arogantni i neodmereni. Nećemo da budemo isključivi i kažemo da ćemo uzeti zlato. Borićemo se za sebe i za naš narod.“
