ИН4С

ИН4С портал

Ђоле

Подигао сам се уз пјесму дјечачку, пјесму младићку, безбрижну, паорску, скоро па да био сам панонско дијете у чакширама белим: „Хеј, хај, баш нас брига, возамо се на таљига....“.

Ђорђе Балашевић

Пише: Божидар Ровчанин

Подигао сам се уз пјесму дјечачку, пјесму младићку, безбрижну, паорску, скоро па да био сам панонско дијете у чакширама белим: „Хеј, хај, баш нас брига, возамо се на таљига …“. Отада сам пригрлио  Морнара који остао без мора, али остало у њему напретек луталаштва, сјете и даљина! Када год сам му чуо глас, сјетио бих се безбрижног и безазленог младића под сламнатим шеширом бескрајно зелене Војводине. Иако „Рани мраз“, бивало ми топлије око срца!

Има нешто у природи човјековој што тјера нас да када видимо некога да савршено пјева, онда очекујемо и да савршено љуби. Или ако савршено рецитује, да и праведно грли. Ако савршено разликује тугу од среће, да погријешити неће док прави разлику између истине и лажи …

А онда, када се деси и то, да онај који зна шта је Љепота, па чак умије и да управља њоме, уради или каже неке ружне ствари, онда то Нешто,  (тај вапај за извјесном и постојаном Добротом), што битише у човјеку, оно пукне. Оно изневјерено, неконтролисано сву ту испјевану Љепоту и Мудрост, опали на огњу тог ружног ексцеса и цијелу стваралачку Личност Љепоте, баци у огањ лицемјерства.

Онај који могао да пјева: Не ломите ми багрење … зар је могао да поздравља онога који је тјерао маслачак и газио цвијеће диљем „љепе наше“?! Онај, тако осјетљивог слуха, савршени слухиста, зар могао је да не чује и да превиди Бљесак и Олују?! Зар је морао да се пред злочинцем стиди матерњег језика и мајчинога млека!

Паде неки мрак и на Чардаш, на Васу Ладачкога, чак и на Неке нове клинце. Више нисмо безбрижни младићи ни Он ни ја. Помало хајемо и постали смо хајни и Он и ја! Помало смо се разочарали један у другога! Испливаху и неки телеграми (не)људи са дебелим ушима. Откуд Ђолетова „нежна реч“ у њима?!

Прочитајте ЈОШ:

Барања поклоњена Хрватској

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

7 thoughts on “Ђоле

  1. Поштовани Божидар Ровчанин,
    Заиста је тешко када ти се свиђају нечије песме, а песник за живота окрене ћурак наопако.
    Тако се осећам и ја, али нисмо ми ту ништа криви. Морамо признати да је онај који је написао неколико изванредних песама, на тако лепом српском језику, сам за себе рекао својим новим обожаваоцима, да су његове песме написане на исквареном хрватском језику. Тако је он променио своју публику, ми смо се одрекли Панонског …нара, али су због тога неки из Србије почели још жешће да га воле. Не због његових песама, но због његових политичких изјава.
    Песник Ђорђе Балашевић, врхунски Војвођанерски рецитатор, имао је врло интересантан конвертитски животни пут. Наравно да је ту без премца његово пљуцкање по Западу „рачунајте на нас, друже Тита у теби је спас“, на почетку каријере. Рани Мраз и У раздељак те љубим су за антологију, али задовољство ми квари чињеница да је то антисрбин испевао.
    После је наравно уследило пљуцкање по Словенцима којима је поручио онако српски: ЈЕБО НАС КО НАС САСТАВИ.
    Одједном, Балашевић ишчепрка да га је Хрват направио, али у окупираној Војводини, и куда ће ћуран него својој југоносталгичној ћурећој бригади. Видим да је и Неле Карајлић прописно отцмиздрио ова Балашевићева лутања, па сада као остављена југоносталгична француска собарица пише опроштајна љубавна писма „Отиш’о си увалио ми језик ниси“.
    Савремени обожаваоци Ђорђа Балашевића, то су обожаваоци његових антисрпских убеђења. Када прочитају ову следећу песму, и они ће упасти у конфликт мишљења као нас двојица. Песму је Ђорђе Балашевић рецитовао на новогодишњем концерту у Сава-центру Београд 1990. год. Сећате се, то је била година пуна славе Србина Слободана Милошевића, а тзв. српска опозиција је тек почела да похађа убрзане курсеве код амбасадора Ворена Цимермана:
    ЛАКУ НОЋ, БРАЋО ЈАНЕЗИ,
    Схватам вас, све су то гени,
    Муче вас хабзбуршки кавези,
    Неко је рођен да шени.
    Мало сте плебисцирали,
    Потом сте пуно роварили,
    Товариши, дуго сте свирали,
    Док се нисте натоварили.
    Хајте, ви браћо Словенци,
    Немојте с тим да се шалите,
    Тамо вас чекају Немци,
    Само им још ви фалите.
    Кварни сте, јадна вам мајка,
    Нисмо из истог филма,
    И дечки из трећег рајха,
    За вас су ГГ фирма.
    Не кунем, не кунем и не претим,
    Све ово сматрајте шалом,
    Нећу да вас се сетим,
    Ни када будем гледао слалом.
    На нама свако ућари,
    И ви сте тако одлучили.
    Лаку ноћ браћо смучари,
    ДОБРО СТЕ МИ СЕ СМУЧИЛИ.
    Желим вам мир и спокојство,
    И славу вашој застави.
    Било је задовољство.
    ЈЕБО НАС КО НАС САСТАВИ.
    Већ новембра 1994. на концерту у Љубљани, Панонски …нар је био тај који шени. Није му било ни на крај памети да рецитује овакве песме, за Словенце је имао посебан удворички репертоар.
    Знате, у антисрпском ангажовању певача, глумаца, режисера, велика је ставка финансијска потпора. Национални осећај је негде на периферији.

    9
    3
  2. Није знао да пјева, рецитовао можда за тројку, стихови на нивоу поскочица, а уз то је био и слаб човек.

    7
    5
  3. Sećam se njegovog koncerta u Podgoric u Pozorištu, svi smo ga tada voljeli, ali za kartu nismo imali. Bila je u visini roditeljske plate. Sad sam srećna što to zadovoljstvo, sebi nisam mogla pruštiti!

    9
    2
  4. Велики пјевач и музичар, а много мали човјек.Можда боље рећи да му је људсковина испод нуле.
    (О покојнику само истина)

    19
    7

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *