Ђоковић отворио душу пред Србијом: Био сам себичан, осуђиваће, неће опростити
Најбољи тенисер света, Новак Ђоковић је био гост емсиије „Око“ на РТС, а причао је о многим темама које интересују домаћу јавности.
Српски тенисер је готово месец дана ћутао након што је депортован из Аустралије, а његово прво обраћање за ББЦ привукло је много пажње.
Није желео да омета тенисере који су се такмичили на Аустралијан опену, нити да себе ставља у први план док је трајао први гренд слем у сезони.
Ипак, остало је много отворених питања на која је одговарао за ББЦ, а сада је Ђоковић открио и нове детаље.
Новак је открио читав низ занимљивих ствари.
Говорио је о интервјуу који је дао за „Екип“ када је већ знао да је позитиван.
„Признао сам да је то била грешка. Он је дуже у тенису него ја, он је један од најугледнијих спортских новинара и ради за „Екип“. Та награда ми је била веома значајна, пре одређеног времена смо одлучили да ће тај дан бити интервју. Сазнао сам за тај тест дан пре или тог поподнева. Размишљао сам шта да радим, био сам са маском све време осим када смо се сликали. Био сам удаљен неколико метара од њих. Он је после потврдио да сам носио маску све време, да је грешка и да сам се поставио себично признајем. Сви правимо грешке, али не очекујем да ће ми сви опростити. Схватам да има много људи који ће ме осуђивати.“
Истакао је да ће читава ситуација утицати на њега.
„Не могу да кажем да ће ствари бити исте кад се вратим на терен, јер сигурно да ће ова ситуација утицати на мој повратак сада у Дубаију. Надам се, ја се трудим и радим на томе да енергију усмерим у позитивном смеру, да буде конструктивна за мене. Да из ње извучем гориво које ми је потребно на терену и физички и ментално и играчки, и да победим на мечевима на којима учествујем. Постоји и додатни мотив сигурно, да изађем на терен и заиграм боље него икад. Кажем, ништа није загарантовано али се радујем и узбуђен сам што ћу имати прилику да играм у Дубаију.“
Објаснио је шта за њега значи наступање под заставом Србије.
„Не само да ми доноси срећу, него ми доноси и огромно задовољство. И у праву сте, освајање Дејвис купа у 2010. години била је једна огромна одскочна даска за појединачну каријеру и моју, и Ненадову, и Јанкову, и Викторову. Надам се да ће Дејвис куп и АТП куп, и сва тимска такмичења која имамо у нашем спорту, служити и даље као велика одскочна даска за појединачне каријере јер смо део индивидуалног спорта и немамо пуно прилика да играмо у тимским такмичењима, тако да представљање Србије у таквим такмичењима представља огромно задовољство, мотивацију и понос.“
„Олимпијска медаља, поготово златна је увек жеља да се борим за Србију на Играма. Радићу на томе да будем што спремнији и да дам максимум у Паризу. Планирам и спремам се да тамо представљам Србију. Мало је фалило, притисак је привилегија, што каже Били Џин Кинг. Учествујем у спорту у коме је то неминовно, није ми страно. Период уочи Игара ми је био изузетно напоран и нисам имао времена да будем максимално спреман. Нисам био срећан како сам га завршио, иако јесам колико сам далеко отишао.
Премотавао сам филм пуно пута морам да признам, покушавајући да разумем шта сам урадио лоше и шта је требало другачије да урадим, јер сам играо читав турнир феноменално. Везао сам не знам колико победа за редом, од Београда, преко Ролан Гароса, Вимблдона, нисам изгубио ниједан сет до полуфинала, водио 6:1 и 3:2, сервирао… И онда се десио моменат. Просто, некако сам осећао и у току тог меча да сам стварно на резервама снаге, и менталне и физичке. Мало је фалило… Притисак је привилегија, што каже Били Џин Кинг, а ја учествујем у спорту у којем је неминовно да имате много притиска и није то нешто страно за мене. Али једноставно, тај период уочи Олимпијских игара био је изузетно напоран за мене и нисам имао времена да будем максимално спреман. Али упркос томе, задовољан сам како сам стигао далеко на турниру, а наравно нисам био задовољан како сам га завршио.“
<
Открио да ли размишља да се вакцинише након свега што је доживео у Аустралији.
„Држим отворени ум, нисам искључив. Све је могуће, видећемо како ће се развијати ситуација. Тренутно сам одлучио да сносим последице, спеман сам на то као што признајем сваку грешку. То је одлука коју сам донео свесно и независно.“
„Волео бих да играм на пуно турнира, то не зависи од мене, већ од правила земаља. У овом тренутку знам да ћу моћи да играм у Дубаију, то је мој први турнир ове сезоне, имам велику жељу да наступам на гренд слемовима и великим АТП турнирима. Правила се стално мењају, ја сам отвореног ума и покушавам да разумем пандемију и борбу са вирусом као сви грађани света. Хтео сам да се тродупло промени оно што уносим у организам, у тенису свака промена може да изазове позитивне и негативне ствари. Што се тиче учествовања на турнирима ја сам спреман и жељан да наставим са својом тениском каријером.“
Дипломатски је одговорио да ли га нервира надимак „Новаx“, како га зове британска штампа.
„Током читаве моје каријере сам имао људе који ће ме подржавати или они који неће.“
„Сваки човек има слободу и основна људска права да доноси одлуку које се тичу њега и његових права. Не допада ми се што ме етикетирају што ме стављају у исте категорије са неким иницијативама или заједницама. Увек сам се трудио да поштујем туђ избор.“
Говорио је и оснивању ПТПА.
„Нисам ишао у конфротацију са АТП, немам ништа са њима у односу на оснивање ПТПА са Васеком Поспишилом. Та организација мора да постоји, било да је АТП или WТА подржава или не. То је пројекат који постоји 30 или 40 година уназад, многи су покушали то да ураде, али нису успели из различитих разлога. Разумем што је наишло на много отпора међу којима је и АТП јер су се осећали угрожено на неки начин. Светска тениска организација за мушки тенис и они постоје као главно регулаторно тело јер сам члан АТП када учествујем у току тениске сезоне. Имамо подршку неколико стотина играча и играчица, радимо на читавој систематизацији“, рекао је Новак.
„Имам разумевања за то што су неки одлучили да се не огласе, неки су одлучили да ме критикују и осуде начин на који сам ушао у земљу да сам поступио неисправно и нелегално. Волео бих да су имали жељу да мене контактирају, да се исприча и друга страна приче и да онда закључе, пре него што су изашли преурањено. Када је толика пажња спортских и неспортских медија, пажња је била већа него икада, добијали су пуно питања о мојој ситуцији када су желели да причају о себи. Имам разумевања и за оне који су негативно причали о мени. Кирјос ме изненадио највише. Захвалио сам се њему и осталим тенисерима као Медведев, Звереву и Ализ Корне, извињавам се онима које нисам споменио. Слали су ми личне поруке, али нису се јавно оглашавали„, додао је Ђоковић.
Одговорио је да ли би освојио Аустралијан опен да је учествовао.
„Ништа у животу није гарантовано. С обзиром на историјске резултате, свиђале су ми се моје шансе. На том терену се осећам као у свом дворишту, у својој кући, што више човек побеђује све више се повећава самопоуздање. Из поштовања према Рафаелу Надала и осталих играча, не бих рекао да бих освојио. Да сам имао добре шансе сигурно јесам“, сматра Новак и појашњава како је проводио време у Аустралији.
„Имао сам кратак период слободе између првог и другог судског процеса, неких четири дана. Тада сам био на терену и у теретани, да надокнадим шта сам изгубио прва два дана када нисам могао да се крећем. Сва моја пажња је била усесређена на тенис, тренирао сам на централном терену, жреб је био уређен… Нисам се оглашавао јер сам сматрао да није тренутак да се огласим, али би ми за дан или два дошла обавезна конференција за штампу где би ме то питало. Већину свог времена сам провео у адвокатским канцеларијама где су путем онлајн линка водио судски спор. Онда сам депортован из Аустралије, морао сам да се помирим са тим да нећу играти“, рекао је Ђоковић.
Говорио је и о Србима који су му пружили подршку испред хотела „Парк“.
„Много сати су провели испред, пружили су ми љубав која ми је дала много снаге. Захвалан сам на подршци из Србије и света. Научили су песму ‘Весели се српски роде‘, то је била једна од химни тих дана. Окупили су се ту јер су желели да мени пруже подршку, један од највећих разлога је што желим да се и њима, па и лично захвалим. Овог пута на слободи и лице у лице“, поносан је Ђоковић.
„Забрањено је да видим било кога од миграната, забрањено нам је било да изађемо из собе. То је глобални проблем и надам се да ћемо глобално моћи да нађемо боље решење јер заслужују да имају кров над главом. Потрудићу се да пронађем начин на који могу да им помогнем, није лака ситуација јер сам ја професионални спортиста, па није позиција да коментаришем.“
„У ситуацији када је светска пандемија правила су иста за све, та правила сам пратио. Нисам искористио привилегован статус као најбољег тенисера на свету, као најуспешнијег играча на Аустралијан опену.“
Појаснио је и због чега је одлучио да јавно објави да је добио изузеће.
„Васпитаван сам и одрастао сам у дому, у култури где се вреднује искреност и отвореност. У складу са тим вредностима сам поступио, свестан сам да се уочи одласка у Аустралију се нагађало да нисам вакцинисан због неких интервјуа. Трудио сам се да статус о вакциницији задржим за себе. Нисам мислио да ћу морати да причам о томе да бих могао да играм тенис. То је законско право. Када сам полазио за Аустралију одлучио сам да то објавим. Желео сам да будем транспарентан, био је неизвестан мој одлазак тамо, не жалим због тога. Да ли би изгледало другачије да то нисам урадио? Не знам.“
Појаснио је и детаље око медицинског изузећа.
„Нас троје смо имали изузеће, хрватски тренер и чешка тенисерка. Чехиња је учествовала на турниру, па се створио проблем када сам ја дошао. Онда су им укинули визе и онда су и они морали да буду депортовани.“
Ђоковић је појаснио и како је одлучио да се тестира на коронавирус.
„Присуствовао сам разним јавним догађајем због вести око кошаркаша Барселоне сам из предостиржности одрадио ПЦР тест, иако сам био асимптоматичан. Одрадио сам антигенски тест који је био негативан, па сам одлучио да уручим награде деци док сам чекао резултат ПЦР теста. Резултат сам добио сат времена после тог догађаја, тај негативни антигенски тест тог јутра ми је дао довољну јасноћу ситуације да могу да присуствујем догађају. Обично се резултат чека 24 сата, одрадио сам много тестова свуда по свету. Готово сваки дан и један и други. Неки показују да су позитиван или ниси. Хтео сам да урадим дупли тест како бих потврдио да је све валидно.“
Никола Миротић је пре меча Звезде и Барселоне средином децембра рекао да су гостујући играчи имали трему јер ће их гледати Новак.
„Никола је изванредан човек, имам добар однос са њима. Имам много поштовања према њему, било ми је драго да могу да подржавам клуб који волим и великог пријатеља Николу.“
Истакао је да се не каје што са 14 година није узео пасош Велике Британије.
„Не бих се бавио претпоставкама, ја се не кајем што нисмо то урадили. Напротив! Захвалан сам и задовољан сам што смо донели одлуку коју смо донели, да останемо у Србији и да имамо српски пасош. Не жалим се што сам прошао кроз неке голготе у животу, има људи који су прошли много горе. Имао сам срећу да имам многе бенефиције од спорта којим се бавим. Увек се подсећам на одрастање, то ме освешћује, због тога ценим оно што имам данас много више. Трудим се да живим у садашњем тренутку. Трудим се да извлачим лекције које ће ми помоћи да будем бољи човек и тенисер.“
Појаснио је и какав однос има са Данилом Медведевим.
„Имамо изванредан однос, пун поштовања и подршке. Јако цени што сам му помогао као јуниору, његов тренер је из Кана. Док се пробијао тренирао сам са њим, давао сам му савете, сугестије, одговарао на питања која би могла да му помогну у каријери. Када смо играли Дејвис куп у Нишу понудио сам му да будемо у авиону. Имамо сјајан однос иако смо постали велики ривали, у последњих 12 месеци смо имали неколико изванредних дуела. Он ми је послао поруку 45 минута после финала. Не бих ушао у садржај поруке, ипак је то приватно. Била је то подршка. Подржао сам и ја њега и он мене, честитао сам му на изванредном турниру. Допада ми се што је аутентичан, свој, што се не устрчава да каже шта мисли. Каже и оно што се људима неће допасти, није увек политички коректан. Поистовећујем се са њим, и ја сам сам такав. Увек уздижем оног ко је мене победио, не узимам ништа од заслуге противника који ме је победио. Увек имам свој став и вербализујем своје намере и циљеве.“
„Овог пута су се отвориле две, три недеље. Посетио сам завичај, где имам корене. Посетио сам Јасеново где је била наша породична кућа. Имао сам част да седим у друштву митрополита Јоаникија у манастиру Острогу, који је један од најсветијих места у српској вери. Био сам и са патријархом Порфиријем, видао сам ране, тражио сам време да се опоравим.“
Није љут на народ Аустралије.
„Доживео сам много лепих ствари у Аустралији, немам ништа против народа Аустралије. Имам лепу везу са љубитељима спорта, а сами резултати су доказ како се осећам када одем у Аустралију. Тешко је заборавити све што се дешавало, желим да се вратим у Аустралију и да играм поново на „Род Лејверу“, који је мој најуспешнији стадион у каријери“.
Како се осећа сада.
„Јесте и није. Осећам се боље него у Аустралији, имам двоје деце, има много тога што ме радује и ван тениса. Доживљавам чудан осећај који нисам имао раније због свих дешавања у претходном периоду.“
Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С
Aj zaobiđi nas. Shvatili smo da si antivakser ,poštujemo aj zdravo. Hoćeš da igraš,nećeš da igraš,tvoja stvar.
Svaka čast, samo napred.