Српски ас је у финалу Ју-Ес опена играо против три ривала (Роџера, навијача и себе) и све то је успео да преброди и да дође до десете грен слем титуле у каријери, а друге у Америци – 6:4, 5:7, 6:4, 6:4
Више од три сата чекања, дуже од три часа играња меча и три противника на терену кроз све то је прошао и из тога је као победник изашао Новак Ђоковић!
У 42. сусрету са Роџером Федерером, Ноле јеостварио 21 победу и тако изједначио резултат у међусобном скору, реванширао се за пораз у Синсинатију и освојио своју десету грен слем титулу, а другу на Ју-Ес опену (6:4, 5:7, 6:4, 6:4). Све то после вишечасовне агоније због пљуска и чекања да киша престане како би коначно могли да изађу на терен.
Што се три противника тиче, играо је против Швајцарца, себе и против очајне публике на „Артур Еш“ стадиону која је у потпуности била на Роџеровој страни.
Инспирисан сценом из чувеног филма „300“ која говори о Термопилској бици Новак на посебан начин прославио титулу освојену у Њујорку и тако на најбољи начин утишао срамотну публику.
Публика у тенису је нешто специфично, нема викања, певања, невероватних кореографија ни сличних ствари као рецимо на фудбалу или кошарци, али постоји једна веома битна ставка – поштовање.
Опште је позната култура навијања на Вимблдону где готово да не сме да се чује „ни мува“. А, исто тако је познато и да је на Ју-Ес опену потпуно другачије, да је постоји боља атмосфера, али исто тако постоји и линија која не би смела да се пређе.
Линија која раздваја нормалне навијаче од оних који дефинитивно нису дошли ту да би подржавали свог љубимца, већ су ту да би омаловажавали његовог противника. Нажалост, управо то смо могли да видимо на мечу између Новака Ђоковића и Роџера Федерера. Једно је подржавати свог миљеника, звао се он Новак, Роџер, Рафаел, Енди или било како, а друго је показати толику дозу непоштовања.
Није први, а вероватно ни последњи пут да се то догађа у „Великој јабуци“, али је то нешто што заиста не би смело да се понавља. Током целог меча је публика била против Новака, добацивали су током целог меча, аплаудирали када год би промашио први сервис, када би направио дуплу сервис грешку или када би послао лоптицу у аут или у мрежу. Чак су и приликом избацивања лоптице код сервиса имали шта да добаце…
Не би био проблем да се то догило једном, или два пута, али када проведете 200 минута на терену и када са друге стране мреже имате Роџера Федерера, али и више од 20.000 људи на његовој страни, онда је то прави изазов.
Покушавала је Ева Аздераки-Мур да их смири, молила је за тишину више пута, али једноставно ни она није могла ништа да уради и не криви је нико за то.
<
А, како би многи то решили. Вероватно би добацивали публици, покушали да се обрачунају са некима, неки тенисери би вероватно и изгубили меч, а како је то решио Новак Ђоковић?
Онако како само он то уме. Џентлменски, спортски, фер и коректно. Ћутао је, радио свој посао на терену, победио Федерера и ућуткао непријатељски настројену публику.
Али, поготово оним што је урадио на крају. Попео се до своје ложе, прославио са стручним штабом, тренерима, пријатељима, а онда заједно са њима у глас узвикнуо „Спарта“! Узвик који је инспирисан сјајним филмом „300“ који је урађен на основу чувене Термопилске битке.
Е, управо тако је Новак све решио, на спортски, али уједно и спартански начин и свака му част на томе.
Капа доле мајсторе!
Без захвалности публици
Обично у говорима после меча тенисери мање-више понављају исту причу, захваљују се свима, а понајвише публици. Е, па, овог пута Ноле није проговорио ни реч о публици том приликом, јер реално и није имао на чему да им се захвали. Ипак, треба и додати да је на трибинама било и српских навијача, али су били бројчано надјачани.
https://youtu.be/EtEOx2kz18Y?t=10
Pogledajte kako Spartanac proslavlja pobjedu!
https://www.youtube.com/watch?v=TDdholJoPU4
Диван почетак дана! Хвала Новаче 🙂