ИН4С

ИН4С портал

Ђого: Нови јерменски идентитет по Пашињану — Срби знају тај рецепт

1 min read

о. Дарко Ристов Ђого

Пашињан наставља са својим пројектом конструкције новојерменског идентитета у коме би он вјероватно био неки „отац отаџбине“, нека врста новог Ататурка, односно реформатора који је застарјеле и данас непознате или људима тешко познате аспекте цркве и друштва уништио, а довео до нечега наводно саморазумљивог.

Протојереј Дарко Ђого каже за Спутњик да јерменски премијер то не чини ни из чега другог, него само да би нашао ново оправдање за сопствену власт и потезе. Због тога је и изашао са приједлогом да се измијени Устав Јерменске апостолске цркве, што би омогућило смјену врховног поглавара Гарегина II.

Ђого сматра да је ово један у низу потеза који није предвиђен да само тренутно нешто промијени, већ да у потпуности јерменски народ редефинише на новим основама. Пашињаново објашњење за измјену устава, бар један његов дио, фокусиран је на то да је устав јерменске цркве написан на језику који нико не разумије. У преводу, Јерменска апостолска црква се и даље служи класичним јерменским језиком који се назива грабар и који је у хришћанству један од најстаријих литургијских језика, објашњава Ђого.

Негдје од средине четвртог вијека па до дана данашњег то је класични и литургијски и административни језик Јерменије. Логично је да су у једној култури и народу који се труди да задржи континуитет са сопственом прошлошћу акти цркве написани управо тим класичним јерменским“, рекао је Ђого.

Он сматра да Пашињан, кријући се иза такозване демократизације језика и цркве, заправо жели да сакрије своју намјеру да у том новом начину одлучивања јерменска држава, односно његова лична власт, води главну улогу и у избору поглавара, али и у прављењу једног новојерменског идентитета. Тај идентитет би, додаје он, означавао раскид са оним што је већ вјековима трајало, односно са јерменским идентитетом каквим га знамо.

,,Слична ствар се десила и са црквенословенским у Украјини, јер једна од првих ствари када се вршила украјинизација цркве, јесте била да се или заузимају канонске цркве или се читаве парохије окупирају. Прва ствар до које је долазило био је удар на црквенословенски језик и украјинизација и наводна демократизација која се вршила тако што се уништавају вишевјековне правне и језичке институције да би се инсталирало нешто ново“ , пориучио је Ђого.

Тешко је предвиђати шта се на крају читавог тог пута може десити, сматра саговорник Спутњика. Он претпоставља да ће Пашињан наићи на велики отпор, али и на одређене дијелове друштва који ће га подржати у овим настојањима.

,,Ни нама Србима нису непознати позиви на некакву цркву према мјерилима 21. вијека, ни уништавање старог језика који је наводно непознат. Врло су чести такви позиви и они на неки начин нађу ехо у оном дијелу популације који просто своје предање и свој идентитет доживљава као једну врсту терета или нечега с чим треба да се опрости да би ступили у неки измаштани сан о Европској унији.

Јерменско друштво је доста подијељено по том питању, и они, иако се ради о древном народу са огромним предањем и хиљадугодишњом и писменошћу и хришћанством које је тамо ишло руку под руку једно са другим.

Често имате у друштву један слој покондиреног, наводно образованог, а неваспитаног становништва које сматра да све из прошлости треба оставити у прошлости и затрпати, замијенивши га за неку свијетлу европску будућност или неку сличну флоскулу. Не би ме чудило да Пашињан покуша да се ослони на њих.

У Јерменији је на дјелу једна врста чврсте амбивалентности јерменског друштва која ће још дуго опстати, а сама борба за Јерменију каква јесте ће потрајати и за сада није лако предвидјети њен исход“, закључује отац Ђого.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

1 thoughts on “Ђого: Нови јерменски идентитет по Пашињану — Срби знају тај рецепт

  1. Тачно. Традицију и континуитет у овом узбурканом и полуделом свету треба сачувати, као чврсто тло под ногама, или као корен који нас држи, да нас ветрови не одувају. Јермени до сада нису били у таквој ситуацији. Убијали су их и уништавали физички али духовно не јер имају древну и јединствену традицију, засновану на особитом језику и писму.Због тога мислим да ми, Срби треба да будемо крајње опрезну у замени црквенословенског језика српским. Уз објашњење: ја овај наш српски језик не волим, ја га обожавам. При томе, без трунке задршке, под српским подразумевам све, и тзв. или политичке језике: хрватски (у Хрватској скоро два века га мењају и прерађују али, то је даље наш, нама свима разумљив српски језик), босански (у Босни су некада живели Срби Бошњаци и Турци Бошњаци, уз нешто католика, званих Латини, али су и турске аге и бегови тај језик звали српским) и црногорски (то је тек брука невиђена: прогласили га за језик 2007. и говоре и пишу о некаквој прошлости и традицији). А пошто ми нисмо народ којег је неко проглашавао указима и декретима, нити смо народ коме се знају и дан и сат настанка, јер постојимо вековима, треба да поштујемо древну традицију: у духовним стварима црквенословенски, у свему другом наш, богати и изражајни српски језик.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *