Direktor CIA: Bliži smo ratu neko prije 10 godina

Severna Koreja pozvala je ambasadore iz najvećih svetskih zemalja da se vrate u Pjongjang radi zajedničkog sastanka, prenela je južnokorejska agencija Jonhap.

Prema saznanjima agencije, na tom sastanku su sigurno prisutni ambasadori Severne Koreje u Kini, Rusiji i Ujedinjenim nacijama, ali nije poznato koliko tačno ambasadora učestvuje na njemu.

Kako se navodi, taj sastanak može da bude deo regularnog okupljanja ambasadora, može da bude povezan i sa situacijom u kojoj se država nalazi nakon raketnih proba, ali i povezan sa navodnim pripremama za dalje vojne akcije.

SAD i saveznici, svejedno, ne mogu više da stoje po strani dok Severna Koreja nastavlja s razvojem interkontinentalnih balističkih raketa s nuklearnom bojevom glavom, kažu direktor američke CIA Majk Pompeo i savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika SAD Herbert Mekmaster uz napomenu da je vojni sukob sa Severnom Korejom moguće izbeći, ali i upozorili da je mogućnost rata sada veća nego pre deset godina, i podržali oštru retoriku američkog predsednika Donalda Trampa.

Mekmaster je rekao da je Trampova administracija spremna na vojnu akciju protiv Severne Koreje ako ona bude neophodna, ali i istakao da SAD čine „veoma odlučan diplomatski napor“, u kombinaciji s novim finansijskim sankcijama, kako bi odvratile severnokorejskog lidera Kim Džong Una od daljih provokacija.

„Nismo bliže ratu nego pre nedelju dana, ali jesmo bliže ratu nego što smo bili pre deset godina“, kazao je Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost.

Upitan koliko ljudi treba da budu zabrinuti zbog eskalacije tenzija, Pompeo je rekao „da danas nema ničeg neposrednog“ i da SAD imaju „prilično dobru ideju“ o namerama Severne Koreje, ali je odbio da iznese detalje.

Šef CIA je opisao Kim Džong Una kao „racionalnog“ i kao nekog ko reaguje na „loše okolnosti“.

„Reakcija Severne Koreje koju želimo da dobijemo je razumevanje da Amerika više neće imati strateško strpljenje koje je imala i koje je dozvolilo (Kimu) da nastavi s razvojem programa naoružanja“, naveo je Pompeo.

Severnokorejske vlasti su saopštile da su razradile plan raketnog napada na američku bazu na Gvamu. Ubrzo zatim, američki predsednik Donald Tramp je rekao da je njegova zemlja spremna za ekonomske, diplomatske, kao i vojne mere protiv Severne Koreje.

Američki državni sekretar Reks Tilerson i američki ministar odbrane Džejms Matis napisali su zajednički članak u „Volstrit džuranalu“ u kojem se navodi da SAD nameravaju da traže pomoć od Rusije i Kine kako bi one pomogle da se utiče na Severnu Koreju.

„Sjedinjene Američke Države nastaviće da traže od Kine i Rusije da one preuzmu obavezu da ne daju režimu vitalnu ekonomsku pomoć i da ga pozovu da skrene sa opasnog puta“, ističe se u članku.

U tekstu se ističe da je cilj „kampanje mirnog pritiska“ Sjedinjenih Američkih Država denuklearizacija Severne Koreje. „SAD nisu zainteresovane za promenu režima ili brzog ujedinjenja Koreje“, navode Tilerson i Matis.

Tilerson i Matis ističu da „Sjedinjene Američke Države žele pregovore sa Pjongjangom“, ali očekuju od Pjongjanga da odmah obustavi provokativne akcije, konkretno raketne probe.

Oni dodaju da je „Severna Koreja sada pred izborom – mir, prosperitet i međunarodno priznanje, ili ratno stanje, siromaštvo i izolacija.

Bivši direktor američke Nacionalne obaveštajne službe Džejms Klaper smatra da ipak najverovatnije neće doći do denuklearizacije Severne Koreje. On ističe i da bi SAD trebalo to da prihvate i usredsrede se na njeno kontrolisanje.

„Voleo bih da Severna Koreja bude denuklearizovana, ali kada sam išao tamo i razgovarao sa njima, shvatio sam da to oni neće započeti“, rekao je Klaper.

Gostujući na Si-En-Enu, Klaper je istakao da je to „njihova karta za preživljavanje“, preneo je Politiko.

Klaper je bio direktor Nacionalne obaveštajne službe za vreme bivšeg američkog predsednika Baraka Obame.

Retorika na relaciji SAD-Severna Koreja je ovih dana zaoštrena, pri čemu je američki predsednik Donald Tramp upozorio da su SAD spremne na vojnu akciju „ako Severna Koreja postupi nerazumno“, a Pjongjang zapretio raketnim napadom na Gvam, američku teritoriju na Pacifiku.

Nakon što je Severna Koreja upozorila u sredu da bi mogla da ispali rakete u smeru američkog ostrva Gvam u Pacifiku, a predsednik SAD odgovorio obećavši Pjongjangu da će se suočiti s „vatrom i besom“, guverner Gvama Edi Kalvo kaže da je zahvalan američkom predsedniku Donaldu Trampu na čvrstom stavu koji je izrazio prema Pjongjangu i pretnjama Severne Koreje, te prokomentarisao da „ponekad zastrašivanje može da se zaustavi udarcem u nos„.

„Svako ko je odrastao u dvorištu osnovne škole zna šta je zastrašivanje. Kim Džong Un zastrašuje s veoma jakim oružjem, a zastrašivanju se morate snažno suprotstaviti“, rekao je Kalvo, a prenosi Rojters.

Katolički vernici na Gvamu, američkom ostrvu u zapadnom Pacifiku koje je suočeno sa pretnjom raketnog napada iz Severne Koreje, juče su predvodili molitvu za mir. Guam treba da se moli za „pravedno rešenje neslaganja i mudrost i u rečima i delima“, rekao je nadbiskup Majkl Birns, pridružujući se nizu poziva koji su iz čitavog sveta upućeni američkom predsedniku Donaldu Trampu da obuzda svoju retoriku protiv Pjongjanga.

Predsednik Južne Koreje Mun Džae In, sa druge strane, poručio je da „više ne sme biti rata“ na Korejskom poluostrvu, i pozvao Severnu Koreju da se ne ponaša preteće, u trenutku kada rastu napetosti između Pjongjanga i Vašingtona. Pjongjang još nije u potpunosti ovladao raketnom tehnologijom oko ponovnog ulaska raketnog punjenja u atmosferu, a za to će joj biti potrebno najmanje godinu do dve, izjavio je zamenik južnokorejskog ministra odbrane Suh Čuk Suk.

„S kakvim god usponima i padovima da se suočavamo, severnokorejska nuklearna situacija se mora rešiti mirnim putem.“

Norveški istoričar Stajn Toneson, profesor istraživač na Institutu za studije mira za Vijesti piše da je rat SAD sa Severnom Korejom u konačnici malo verovatan. Prvo, navodi se u tekstu, rat niko suštinski ne želi; izazvao bi kraj dinastije Kim, katastrofu u Južnoj Koreji, pa čak i Japanu, a SAD bi takođe pretrpele ogromnu štetu. Opasnost od rata se ipak, navodi Toneson, povećava ukoliko Kim odluči da pokrene ponovno testiranje projektila ili nuklearnog oružja, a Tramp odluči da uzvrati slanjem nosača aviona, podmornica i trupa ka Korejskom poluostrvu kako bi pokušao da primora Kima da dođe za pregovarački sto. Svaka strana bi se uverila da se na ona druga priprema za napad i na kraju verovatno zaključila da je najbolja solucija preventivni napad.

Međutim, piše Toneson, verovatnija je stalna kriza, pošto se ciljevi SAD i Severne Koreje suštinski razilaze. Severna Koreja pod dodatnim je pritiskom pošto su se Kina i Rusija u neku ruku priklonile SAD, zato što i same žele da izbegnu preterane konflikte sa Amerikom, ali bi se taj pritisak mogao smanjiti ukoliko se odnosi između SAD-a i Rusije i Kie pogoršaju, ili ukoliko SAD budu previše zauzete interim političkim krizama.

Ono što trenutno najviše obećava je, dodaje istoričar, mogućnost da Kim pristane na kooperativnost sa Mun Džae Inom, predsednim Južne Koreje, koji bi potencijalno sklopio makar privremeno primirje sa Trampom. Mun Džae In je, tvrdi Toneson, mogući agent mira.

Još je jedna činjenica vrlo zanimljiva; američka televizija CNN objavila je snimak iz 1999. godine na kome se vidi američki predsednik Donald Tramp koji komentariše severnokorejski nuklearni program i kako zagovara „politiku niske tolerancije prema Severnoj Koreji“ i predložio da se, ako propadnu pregovori, hitno preduzmu „drastične mere“.

„Pogledajte Severnu Koreju, prave projektile kakve nikad niko nije video i za nas je bolje da učinimo nešto brzo oko toga“, rekao je Tramp 1999.

On je tada kazao i da treba da se razgovara sa tom zemljom ukoliko SAD ne uspe da ih zaustavi u tome što rade.

„Ako ih ne uspemo zaustaviti u tome što rade, onda treba preduzeti drastične akcije. Jer, ako ih ne sredite sada, imaćete ogromne probleme za pet godina kad će oni imati više projektila nego što ih mi imamo“, rekao je Tramp, prenosi Index.hr.

On je tada ocenio i da je Severna Koreja potpuno van kontrole, kao i da je bolje ozbiljno razgovarati sa njima.

Izvor: Nedeljnik