Северна Кореја позвала је амбасадоре из највећих светских земаља да се врате у Пјонгјанг ради заједничког састанка, пренела је јужнокорејска агенција Јонхап.
Према сазнањима агенције, на том састанку су сигурно присутни амбасадори Северне Кореје у Кини, Русији и Уједињеним нацијама, али није познато колико тачно амбасадора учествује на њему.
Како се наводи, тај састанак може да буде део регуларног окупљања амбасадора, може да буде повезан и са ситуацијом у којој се држава налази након ракетних проба, али и повезан са наводним припремама за даље војне акције.
САД и савезници, свеједно, не могу више да стоје по страни док Северна Кореја наставља с развојем интерконтиненталних балистичких ракета с нуклеарном бојевом главом, кажу директор америчке ЦИА Мајк Помпео и саветник за националну безбедност председника САД Херберт Мекмастер уз напомену да је војни сукоб са Северном Корејом могуће избећи, али и упозорили да је могућност рата сада већа него пре десет година, и подржали оштру реторику америчког председника Доналда Трампа.
Мекмастер је рекао да је Трампова администрација спремна на војну акцију против Северне Кореје ако она буде неопходна, али и истакао да САД чине „веома одлучан дипломатски напор“, у комбинацији с новим финансијским санкцијама, како би одвратиле севернокорејског лидера Ким Џонг Уна од даљих провокација.
„Нисмо ближе рату него пре недељу дана, али јесмо ближе рату него што смо били пре десет година“, казао је Трампов саветник за националну безбедност.
Упитан колико људи треба да буду забринути због ескалације тензија, Помпео је рекао „да данас нема ничег непосредног“ и да САД имају „прилично добру идеју“ о намерама Северне Кореје, али је одбио да изнесе детаље.
Шеф ЦИА је описао Ким Џонг Уна као „рационалног“ и као неког ко реагује на „лоше околности“.
„Реакција Северне Кореје коју желимо да добијемо је разумевање да Америка више неће имати стратешко стрпљење које је имала и које је дозволило (Киму) да настави с развојем програма наоружања“, навео је Помпео.
Севернокорејске власти су саопштиле да су разрадиле план ракетног напада на америчку базу на Гваму. Убрзо затим, амерички председник Доналд Трамп је рекао да је његова земља спремна за економске, дипломатске, као и војне мере против Северне Кореје.
Амерички државни секретар Рекс Тилерсон и амерички министар одбране Џејмс Матис написали су заједнички чланак у „Волстрит џураналу“ у којем се наводи да САД намеравају да траже помоћ од Русије и Кине како би оне помогле да се утиче на Северну Кореју.
„Сједињене Америчке Државе наставиће да траже од Кине и Русије да оне преузму обавезу да не дају режиму виталну економску помоћ и да га позову да скрене са опасног пута“, истиче се у чланку.
У тексту се истиче да је циљ „кампање мирног притиска“ Сједињених Америчких Држава денуклеаризација Северне Кореје. „САД нису заинтересоване за промену режима или брзог уједињења Кореје“, наводе Тилерсон и Матис.
Тилерсон и Матис истичу да „Сједињене Америчке Државе желе преговоре са Пјонгјангом“, али очекују од Пјонгјанга да одмах обустави провокативне акције, конкретно ракетне пробе.
Они додају да је „Северна Кореја сада пред избором – мир, просперитет и међународно признање, или ратно стање, сиромаштво и изолација.
Бивши директор америчке Националне обавештајне службе Џејмс Клапер сматра да ипак највероватније неће доћи до денуклеаризације Северне Кореје. Он истиче и да би САД требало то да прихвате и усредсреде се на њено контролисање.
„Волео бих да Северна Кореја буде денуклеаризована, али када сам ишао тамо и разговарао са њима, схватио сам да то они неће започети“, рекао је Клапер.
Гостујући на Си-Ен-Ену, Клапер је истакао да је то „њихова карта за преживљавање“, пренео је Политико.
Клапер је био директор Националне обавештајне службе за време бившег америчког председника Барака Обаме.
Реторика на релацији САД-Северна Кореја је ових дана заоштрена, при чему је амерички председник Доналд Трамп упозорио да су САД спремне на војну акцију „ако Северна Кореја поступи неразумно“, а Пјонгјанг запретио ракетним нападом на Гвам, америчку територију на Пацифику.
Након што је Северна Кореја упозорила у среду да би могла да испали ракете у смеру америчког острва Гвам у Пацифику, а председник САД одговорио обећавши Пјонгјангу да ће се суочити с „ватром и бесом“, гувернер Гвама Еди Калво каже да је захвалан америчком председнику Доналду Трампу на чврстом ставу који је изразио према Пјонгјангу и претњама Северне Кореје, те прокоментарисао да „понекад застрашивање може да се заустави ударцем у нос„.
„Свако ко је одрастао у дворишту основне школе зна шта је застрашивање. Ким Џонг Ун застрашује с веома јаким оружјем, а застрашивању се морате снажно супротставити“, рекао је Калво, а преноси Ројтерс.
Католички верници на Гваму, америчком острву у западном Пацифику које је суочено са претњом ракетног напада из Северне Кореје, јуче су предводили молитву за мир. Гуам треба да се моли за „праведно решење неслагања и мудрост и у речима и делима“, рекао је надбискуп Мајкл Бирнс, придружујући се низу позива који су из читавог света упућени америчком председнику Доналду Трампу да обузда своју реторику против Пјонгјанга.
Председник Јужне Кореје Мун Џае Ин, са друге стране, поручио је да „више не сме бити рата“ на Корејском полуострву, и позвао Северну Кореју да се не понаша претеће, у тренутку када расту напетости између Пјонгјанга и Вашингтона. Пјонгјанг још није у потпуности овладао ракетном технологијом око поновног уласка ракетног пуњења у атмосферу, а за то ће јој бити потребно најмање годину до две, изјавио је заменик јужнокорејског министра одбране Сух Чук Сук.
„С каквим год успонима и падовима да се суочавамо, севернокорејска нуклеарна ситуација се мора решити мирним путем.“
Норвешки историчар Стајн Тонесон, професор истраживач на Институту за студије мира за Вијести пише да је рат САД са Северном Корејом у коначници мало вероватан. Прво, наводи се у тексту, рат нико суштински не жели; изазвао би крај династије Ким, катастрофу у Јужној Кореји, па чак и Јапану, а САД би такође претрпеле огромну штету. Опасност од рата се ипак, наводи Тонесон, повећава уколико Ким одлучи да покрене поновно тестирање пројектила или нуклеарног оружја, а Трамп одлучи да узврати слањем носача авиона, подморница и трупа ка Корејском полуострву како би покушао да примора Кима да дође за преговарачки сто. Свака страна би се уверила да се на она друга припрема за напад и на крају вероватно закључила да је најбоља солуција превентивни напад.
Међутим, пише Тонесон, вероватнија је стална криза, пошто се циљеви САД и Северне Кореје суштински разилазе. Северна Кореја под додатним је притиском пошто су се Кина и Русија у неку руку приклониле САД, зато што и саме желе да избегну претеране конфликте са Америком, али би се тај притисак могао смањити уколико се односи између САД-а и Русије и Кие погоршају, или уколико САД буду превише заузете интерим политичким кризама.
Оно што тренутно највише обећава је, додаје историчар, могућност да Ким пристане на кооперативност са Мун Џае Ином, председним Јужне Кореје, који би потенцијално склопио макар привремено примирје са Трампом. Мун Џае Ин је, тврди Тонесон, могући агент мира.
Још је једна чињеница врло занимљива; америчка телевизија ЦНН објавила је снимак из 1999. године на коме се види амерички председник Доналд Трамп који коментарише севернокорејски нуклеарни програм и како заговара „политику ниске толеранције према Северној Кореји“ и предложио да се, ако пропадну преговори, хитно предузму „драстичне мере“.
„Погледајте Северну Кореју, праве пројектиле какве никад нико није видео и за нас је боље да учинимо нешто брзо око тога“, рекао је Трамп 1999.
Он је тада казао и да треба да се разговара са том земљом уколико САД не успе да их заустави у томе што раде.
„Ако их не успемо зауставити у томе што раде, онда треба предузети драстичне акције. Јер, ако их не средите сада, имаћете огромне проблеме за пет година кад ће они имати више пројектила него што их ми имамо“, рекао је Трамп, преноси Индеx.хр.
Он је тада оценио и да је Северна Кореја потпуно ван контроле, као и да је боље озбиљно разговарати са њима.
Извор: Недељник
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
