Dimitrijević: Treći Rim i ,,Veliki reset’’ – Svetska zakulisa i Boris Džonson

Nedavno je Siniša Ljepojević, analitičar blistavog uma, baveći se smenom Borisa Džonsona, ukazao na mogućnost da iza te smene stoje globalistički centri moći čiji je cilj izazivanje haosa u celom svetu da bi se ostvario „veliki reset“:“Uticaj tih centara moći, ma koliko se njihove procene podudaraju sa raspoloženjem dobrog dela javnosti, ipak kod mnogih budi sumnje da je reč o projektu i to onom iz Svetskog ekonomskog foruma u Davosu poznatom i kao „Veliko resetovanje“. Među ciljevima tog projekta je potpuno razbijanje društava, stalne krize i osiromašenje građana, a to je sve ono što i čini krizu u Velikoj Britaniji.

Sumnja se da je možda reč i o nekoj novoj igri globalne elite iz Davosa i da bi sudbina Džonsona i Kraljevstva uskoro mogla da zadesi i ostale zemlje Zapada. U tom svetlu, uprkos svim manama i greškama, Džonson bi mogao da bude samo žrtveni jarac. Kao i uvek vreme će pokazati, ali neizbežna je činjenica da Velika Britanija ulazi u dugotrajnu i duboku političku i ekonomsku krizu čiji ishod je skoro nemoguće predvideti.“

Kako se vama čini, dragi čitaoci?

Ko se šunja iza žbunja?

Rat u Ukrajini – Rusija je optužena za sva zla ovog sveta, uključujući izazivanje sveopšte gladi. U SAD, na čelu države poludementan čovek, koji čita „didaskalije“ za svoj teatar apsurda, dok svakih desetak dana dolazi do masovne pucnjave i ubistava; u Velikoj Britaniji sa vlasti ode, do juče neprikosnoveni, „Bodžo“; u Nemačkoj, Šolc optužen da je žurkirao na zabavi gde su opijali mlade dame drogama za silovanje; u Japanu ubiše političara koji je krivio Zelenskog za početak ukrajinske tragedije; u Turskoj, divlja inflacija koja se može prelite u socijalne nemire ogromnih razmera; na Balkanu – kriza u Bugarskoj, kriza u Makedoniji, stalna napetost u Crnoj Gori, a o Srbiji i Srpskoj, opkoljenima od strane NATOa, da i ne govorimo.

Požari se svuda pale, a nigde ne gase. Azija će se, uskoro, naći na udaru svetske zakulise, naročito bivše sovjetske republike. Krizu treba produbiti.

Znalo se to, znalo.

NAJAVE OLGE ČETVERIKOVE

U novembru 2011, „Geopolitika“ je objavila intervju sa ruskom analitičarskom dr Olgom Četverikovom, pod naslovom „Totalna destabilizacija“. U njemu je ona najavila ovo čemu danas prisustvujemo:„Krizu koja je započela 2008. godine, i koja se sada nalazi u latentnom stanju, ali u određenom trenutku može opet preći u akutnu fazu, oni su iskoristili za početak stvaranja organa nadnacionalne kontrole, koji u stvarnosti predstavljaju institucije „svetske vlade“.

Svi vodeći ideolozi mondijalističkih snaga (Žak Atali, Henri Kisindžer i drugi) počeli su otvoreno da tvrde da će bez organa svetske kontrole svet potonuti u haos, ali, kako pokazuje realnost, stvar stoji drugačije – svetska zakulisa sama stvara potrese različite vrste, socijalne nemire, krize i ratove, kako bi opravdala koncentraciju vlasti u svojim rukama. „Dvadesetorica“, „Bilderberška grupa“ i ostale strukture, koje više nisu strukture iz senke, otvoreno igraju ulogu operativnih štabova koji primenjuju odluke koje je doneo uzak krug posvećenih finansijera, dok se nacionalne i međunacionalne institucije sve više obesmišljavaju ili, čak i otvoreno, demonstrativno ignorišu.

U taj proces je aktivno uključen i Vatikan, čiji je zadatak da obezbedi sakralizaciju vlasti „svetske vlade“. Upravo je ovih dana njegovim ustima bila izražena ideja o neophodnosti stvaranja svetske Centralne banke i nadnacionalnih političkih institucija, pošto nacionalne institucije nisu u stanju da izađu na kraj sa krizom./…/Stvar je u tome što, izgleda, svetsko lihvarstvo ulazi u poslednju etapu svoje permanentne svetske revolucije, u kojoj ono planira da završi koncentraciju u svojim rukama i nacionalnih bogatstava, i vlasti nad čovečanstvom. Radi toga je neophodan svetski haos, ili sveopšti građanski rat, čija se žarišta prave sada u različitim delovima sveta. Kao što smo više puta ukazivali, totalna destabilizacija je potrebna da bi se svet primorao da dobrovoljno prihvati vlast nadnacionalnog „arbitra“ koji će sve dovesti u red. Pri tome se, paralelno sa socijalno-ekonomskom i političkom destabilizacijom, ubrzanim tempom stvara i „idejna“ utemeljenost nove vlasti – svetska globalna religija čiji je zadatak da obezbedi intelektualnu, psihološku i moralnu kontrolu nad svim narodima. Jezgro te globalne religije je ista ta „religija novca“, koja je faktički prilagodila sebi sve tradicionalne konfesije, uključujući i katolicizam, i koja ne predstavlja ništa drugo do sistem drevnog okultno-paganskog gledanja, povezanog sa klanjanjem „zlatnom teletu“. Zato se i u obraćanju čovečanstvu sada koristi isključivo okultno-mistična simbolika.“

Dakle, zapamtimo – „globalna destabilizacija“. Sada je, posle jedanaest godina od upozorenja Olge Četverikove, lakše reći nešto o stvarnom obliku budućih događaja.

NAJAVE SA GVOZDENE PLANINE

Jasno je o čemu je reč. Global-satanistička bankokratija koristi Imperiju SAD – EU – NATO za postizanje svojih ciljeva; sada se ušlo u fazu planetaranog građanskog rata. Treba zapaliti požar na što više mesta u svetu, da bi ljudi zakukali za mirom i zatražili njih i njihovog „mesiju“, antihrista, kao rešenje za sve probleme; ludaci bacaju ugarke svuda, i trljaju ruke, verujući da će sve procese „spržene zemlje“ nadzirati. Rat NATO Imperije protiv Rusije na Ukrajini početak je Trećeg svetskog rata.

Ako je Treći svetski rat neminovnost ( a kapitalizam je, ušavši u terminalnu krizu, sebe osudio na takav ishod), onda moramo analizirati ne samo njegove uzroke i moguće pravce razvoja, nego i idejnu osnovu za apokaliptično ludilo. A ta osnova postoji, i zove se „Izveštaj sa Gvozdene planine“. Za taj dokument retko ko da ga je čuo. Rađen je 1963. godine za potrebe američke vlade, a u javnost je „procureo“ 1967. godine. Naime, u doba žestokih kriza hladnog rata, vlast SAD su, od svojih stučnjaka za društvene nauke, naručili jednu studiju oi mogućnostima za nastanak i očuvanje trajnog svetskog mira. Štampa je tvrdila da je ekipa naučnika koji su izveštaj radili isti pisala u jednom nuklearnom skloništu za poslovnu američku elitu, koje se nalazilo u blizini grada Hadsona u državi Njujork. Ime skloništa je bilo „Gvozdena planina“.

Istraživanje je trajalo i trajalo; izvestioci su zaključili ne samo da je trajan mir nemoguć, nego i nepotreban. Zašto? Zato što, po petnaestorici naučnika koji su izveštaj radili, „rat ispunjava određene funkcije neophodne za stabilnost našeg društva i, dok se ne razviju drugi načini ispunjavanja tih funkcija, sistem rata se mora održati , a njegova efikasnost unaprediti“. Izveštaj sa Gvozdene planine počinje analizom tradicionalnih razloga za rat i ratovanje:“1. da se država odbrani od napada druge države ili da se takav napad spreči; 2. da se odbrani i unapredi nacionalni interes; 3. da se održi i uveća vojni potencijal“. Ali, to su takozvane vidljive funkcije rata. Postoje i one druge, nevidljive, koje su mnogo bitnije ( kako je rekao jedan od globalističkih ideologa – ratovi se ne vode da bi se pobedilo, nego da bi se stvorili preduslovi; pre svega, ekonomski ). U Izveštaju je pisalo:“Rat je, kako u drevnim, tako i u savremnim društvima, omogućavao sistem stabilizacije i kontrole državnih ekonomija. Još nije isproban nijedan alternativni metod kontrole koji bi u savremenoj, složenoj ekonomiji dao približne rezultate u domenu efikasnosti.“

Da bi se narodi držali pod kontrolom, pretnja ratom je takođe veoma efikasna:“Mogućnost izbijanja rata donosi osećaj bez koga nijedna vlast ne bi dugo zadržala svoj položaj./…/Rat omogućava antidruštvenim elementima da nađu prihvatljivu ulogu u strukturi društva. /…/ Regrutacija se uvek može odbraniti kao jedno od najboljih sredstava kontrole. Nivo broja regrutnih poziva teži da prati glavne stope nezaposlenosti. Ljudi uništavaju suvišne članove svoje vrste putem organizovanih ratova. Rat je glavna motivaciona snaga za razvoj nauke“. Dakle, iako je sve počelo kao studija o miru, završilo se zaključkom da je rat neophodan modernim društvima.

Izučavaoci Izveštaja tvrdili su da ga je uradio jedan od najvažnijih američkih „trustova mozgova“, tzv. Hadsonov institut, koji je samo 1968. Godine primio 1,36 miliona dolara ( od Službe civiline odbrane SAD, Službe Sekretarijata odbrane, Vojne službe SAD, kao i inostranih vlada. ) Naravno, odmah su usledile tvrdnje da je dokument izmišljen, da ne postoji, da je to bila samo satira koju je napisao izvesni Leonard Levin.

Orvelova tvrdnja, pripisana totalitarnom sistemu u romanu „1984“, da je RAT ISTO ŠTO I MIR, nije bila nimalo slučajna. Orvel je znao o čemu govori, mnogo pre Izveštaja sa Gvozdene planine. I onda nam postaje jasno da mira u svetu neće, niti može biti – sve dok globalistička elita ne uspostavi potpuni nadzor nad svetom pretvorenim u mravinjak, ili se ne slomi. Zato su sve njihove priče o miru bile i ostale laž. Rat je jedino što poznaju i priznaju.I zato se ne treba zavaravati.

ERVIN LASLO O „KRITIČNOJ NESTABILNOSTI“

Početkom devedesetih godina prošlog stoleća, episkop budimski Danilo mi je dao, na engleskom, „Nacrt za izgradnju Novog svetskog poretka“. Tamo sam prvi put čitao o stavovima moćnog ideologa globalizma, Ervina Lasla, koji je svoje ideje izlagao sedamdesetih godina tog istog stoleća. Što bi rekao pokojni Dragoš Kalajić, čitam i prepisujem:“Predsednik komisije UN za obuku i istraživanje), Ervin Laslo i vodeći zastupnici ove ideje, tvrde da „društveni sistemi evoluiraju isto tako kao i ljudska bića“.Po ovoj teoriji do evolucije ljudskog društva dolazi kad jedan društveni sistem (kao npr. Današnji nezavisni sistem nacija – država) zastari ili postane suvišan, usled novih otkrića i nove realnosti, koja ne mogu da se ukomponuju u postojeći sistem i zato rade na destabilizaciji, ne bi li dati sistem postao osnova za neki novi. Kao primer se navodi evolucija od poljoprivrednog do industrijskog društva, sa pronalaskom mašina.

Ervin Laslo to ovako objašnjava: „Sistemi evoluiraju kad dostignu određeni nivo složenosti čime je poremećeno njihovo normalno funkcionisanje. Faktor poremećaja koji se još naziva i „nepostojanost“ odnosno „narušavanje“, koje mora da bude određene vrste i na određenom nivou, dovodi do evolucije. Ako je ispod kritičnog nivoa, prirodna odbrana sistema reaguje, pa do evolucije ne dolazi… ali kada se ostvari određeni nivo poremećenosti, sistem ulazi u fazu kritične nestabilnosti: dolazi do iskakanja iz rutine, što sistem dovodi do transformacije“.

Dakle, mora da postoji kriza, pronalazak ili revolucija, da bi se postojeći sistem gurnuo u fazu kritične nestabilnosti, koja prethodi evoluciji u novi sistem.

Ervin Laslo tvrdi da „postoje dokazi koji svedoče da postojeći sistem ne može da se održava večito, da je suštinski, već jednom nogom u grobu… svaka pravolinijska projekcija sadašnjih trendova otkriva da svetski društveno-ekonomski sistem juri u nesalomivi zid prenaseljenosti, nerazvijenosti, polarizacija, sa sve većom razlikom između bogatih i siromašnih, Istoka i Zapada, grada i sela. Više ovako ne možemo nastaviti, promenićemo se jer je to neophodno. Živimo u presudnom dobu, na svršetku jedne svetske civilizacije i rađanju druge… Kako u prirodi, tkao ni u društvu nema prave evolucije bez krize… duboke i trajne promene stvaraju se samo onda kada je sam sistem destabilizovan novim uslovima… Ljudsko društvo se danas približava tačci kritične nestabilnosti. Nalazimo se na raskrsnici koja može da označi prelazak ljudskog društva u novu veru ili u zaborav“.

Vilis Harman, savetnik Komiteta za istraživanje nacionalnih ciljeva, primećuje: „Nalazimo se u ranoj fazi promene koja je mnogo dublja od industrijske revolucije. Ta metamorfoza će izmeniti svaku instituciju, svaku profesiju, svaki aspekt modernog društva“.

Trenutak kritične nestabilnosti, po svoj teoriji, će izazvati neka velika kriza, ili niz manjih, koje će zadržati same temelje postojećeg sistema u kome je nacija jednaka državi. Analitičari veruju da će u tom trenutku uspeti da iskoriste priliku i utiču na evoluciju ka novom društvu onako kako im odgovara. Ervin Laslo kaže: „… U dobu koje nam se približava imaćemo priliku da budemo krojači svoje sudbine“.

Prema Vilisu Harmanu, ovo je moguće zato što smo „možda prvo društvo u istoriji koje može da identifikuje fundametalan preobražaj dok se još obavlja“. Dalje, Laslo tvrdi da „svesna ljudska bića opremljena osnovnim znanjem o društvenoj evoluciji, mogu da iskoriste bilo koji stepen slobode koju takva evolucija nudi i da tako utiču na pravac evolucije onako kako im odgovara“. Za tu priliku koja će se pojaviti u trenutku kritične nestabilnosti, pripremaju se sve globalističke grupe koje zastupaju Novo doba i Svetsku upravu.“

OD HRISTOVE RUSIJE SVE ZAVISI

Koliko god ne treba biti zaslpljen Rusijom ( nismo mi srpski naivci koji veruju da se Staljinova ćerka Svetlana udaje za kralja Petra, i da će ove, 1942, pasti Berklin ), od pobede Rusije zavisi sudbina čitavog čovečanstva. Samo Rusija može zaustaviti krvave zločince, poput Rokfelera, Rotšilda, Švaba i Soroša u njihovom pohodu na čovečanstvo.

Ruski istoriosof Mihail Nazarov u „Smislu ruske ideje“ kaže jasno:“Rusija se nije krstila zbog zemaljske sreće nego radi spasenja za budući život u Carstvu Nebeskom. U njemu je, a ne u prevrtljivom zemaljskom životu, ruski čovek video nagradu za svoj surovi i opasni život. Upravo je Carstvo nebesko, prisustvujući u dobrim delima, obdarilo blagodatnim smislom podvig života u zemaljskom svetu. Time se merila dužnosti i seljaka i cara, čija je vlast, za razliku od zapadnog apsolutizma, bila ograničena uslovom služenja Bogu (prep. Josif Volocki poziva na poslušnost jedino takvom caru).

Time je određen i ruski opštenacionalni ideal svetosti – Sveta Rusija, kakav se ne susreće kod drugih naroda (kao što je primetio V. S. Solovjov, Engleska rado veliča sebe kao „staru”, Nemačka kao „učenu”, Francuska kao „prekrasnu”, a Španija kao „plemenitu”). U tom idealu nije se ispoljila ruska gordost (kao u „nepogrešivosti” rimskog pape) nego spremnost da se služi Božijoj zamisli o čoveku. Time se objašnjava i ime koje je veći deo ruskog naroda dao samome sebi – krestjani, tj seljaci (hrišćani). Na taj način su pojmovi ruskog i pravoslavnog postali nesliveno–nerazdeljivi./…/ Kao rezultat svega toga, a nakon pada Vizantije, u 15. veku se pojavljuje pojam „Moskva – Treći Rim”. Kao što je tada u vezi s tim rekao starac Filotej, „dva Rima su pala, treći, Moskva, stoji a četvrtoga neće ni biti”. Drugačije rečeno, mi nećemo imati kome da predamo štafetu pravoslavnog carstva: kad ne bude Rusije, neće biti ni ostatka sveta i nastupiće kraj istorije. U tim rečima, Rusija izražava svest o sebi kao o onoj koja „zadržava zlo”, i ta uloga je sa Konstantinopolja prešla na Moskvu./…/ Apostasijske sile čak ni u 20. veku nisu uspele da u ruskom narodu iskorene težnju ka Istini i pravednosti, a što je čini nepogodnom za kapitalističke reforme. Protivljenje tim silama, kakvo je neviđeno u drugim postkomunističkim zemljama, nastaviće se sve dotle, dok bude postojao sam ruski narod.

Zbog toga mnogi pravoslavni osećaju da se ipak mogu ispuniti predskazanja naših svetitelja: molitvama novomučenika i našom vernošću ruskoj ideji Rusija bi mogla da se, makar i kratkotrajno, obnovi u svojoj državnoj i sili „zadržavanja zla”, kako bi svetu dala mogućnost poslednjeg izbora između dobra i zla pre njihove konačne podele. U očuvanju te mogućnosti nalazi se smisao dugotrajnih ruskih stradanja. Na taj način je ruska ideja u kulturi i politici neraskidivo povezana s Pravoslavljem, ne samo zato što je ono proželo celokupnu rusku kulturu i što bi trebalo očuvati vernost našim precima, nego i zato što nas na to obavezuje apsolutni moralni imperativ „služenja dužnosti” i ispunjavanja misije „zadržavanja zla”, bez čega neće moći da postoji ni sav ostali svet.“

Tako kaže Mihail Nazarov.

Nisu Rusi idealni; i među njima, kao i među nama, ima ološa nedostojnog hrišćanskog prizvanja. Ipak, kako reče Solovjov, nijedan narod nije ono što sam o sebi misli o vremenu, nego ono što Bog o njemu misli u večnosti. I Rusi i mi smo hteli da pobegnemo od Božije zamisli o nama, ali nismo mogli – krajem prošlog veka, NATO Imperija je udarila na Srbe, a sada udara na Svetu Rusiju. Mi ne znamo ko će u toj borbi pobediti, ali znamo, kao i antički Grci, da „pozvan ili nepozvan – Bog je prisutan“. To moramo imati na umu, a sve ostalo će nam se dodati. Dok smo pod stegom Gospodnjim, ničega ne treba da se plašimo, a pogotovu ne njuške Gustava Švaba i njegovog mrtvačkog „velikog reseta“.

Zato i samo zato: svi pod steg!

Izvor: ISKRA