Dimitrije Panfilov, lik i delo

Nedavno je Veštačka inteligencija (AI) bila upitana – koji grad je u Srbiji najbolji za život? Odgovor je bio: Sremski Karlovci. Ne samo zato što je tu najstarija Gimnazija na Balkanu, posle one kijevske druga najstarija Duhovna akademija u pravoslavnom svetu, tu je 1734. Emanuel Kozačinski  izveo prvu pozorišnu predstavu u Srba, tu je od XVII stoleća do pred  Drugi svetski rat bilo sedište Srpske Patrijaršije, a u ovom gradiću postoje Gornja, Saborna i Donja crkva (gde je hirotonisan Sveti Petar Cetinjski). Tu sa pet zvonika zveči, kao da ste u Firenci.

U Karlovcima postoji 10-ak vinarija i tu, još od pre Prvog srpskog ustanka, funkcioniše najstarija krčma na Balkanu „Četiri lava“ pred istoimenom česmom-fontanom. Stražilovo je srpski Monparnas, sa grobom Branka Radičevića – srpskog Puškina, Rilkea ili Bajrona. Ovamo hodočaste srpski pesnici svih uzrasta. I ne samo srpski.

Tu je i muzej pčelarstva, jer je u tom gradiću postojala druga najstarija katedra pčelarstva  na svetu. Karlovci uzgajaju pčele i pesnike, umivaju se Dunavom, a najstariji „žitelj“ ovog bajkovitog gradića je crni dud  „morus nigra“, star preko 225 godina. Zbog svega ovog su Sremski Karlovci usporedljivi sa Hajdelbergom, Sorbonom, Kembridžom, Oksfordom, Bostonom.

U Karlovcima živi Dimitrije panfilov, neobična ličnost, lekar sa četiri specijalizacije, Mikelanđelo skalpela, Vinski vitez, kozački ataman, bonvivan, publicista i librofil sa suprugom Sanjom, profesorkom književnosti, s kojom godinama organizuje mini-festival pod nazivom AVA, što podrazumeva slavlje aforizma, vica i anegdote. Festival AVA su njih dvoje otpočeli 21. 12. 2012. sa Svečanim dočekom smaka sveta po Majanskom kalendaru. U pozivnici je pisalo: „Ništa se ne bojte: u ovoj zemlji sve propada, pa će propasti i Propast sveta!“ Obično krajem maja, u prepunom karlovačkom Magistratu – za mikrofonom su se do sada pojavljivale mnoge perjanice duha i duhovitosti – Matija Bećković, Duško Kovačević, Raša Popov, Sanja Domazet, Ljubivoje Ršumović, Aca Baljak, Saša Čotrić, Karlo Minić…

Panfilov je za nemački Plejboj godinama u rubrici „Party-jokes“ pisao viceve. Za svoju humoristčku delatnost mu je Udruženje književnika Srbije, čiji je član, dodelilo diplomu „Radoje Domanović“.

Za Sanju Panfilov, Dimitrije tvrdi da je ona njegova „muza i mamuza“. I sama librofil, od Vide Ognjenović, tada predsednice PEN-a, dobila je na jednog knjizi posvetu: „Sanji – najvećem poznavaocu književnosti od svih nas“. Sanja Panfilov oranizovala je pet Akademija Srpsko – ruskog bratimljenja uz učešće preko 100 umetnika, koji su svi nastupali besplatno. Svakog puta napunila je Ruski dom u Beogradu do poslednjeg mesta.

Sanja je sa Dimitrijem godinama vodila u Bonu, tada glavnom gradu Nemačke, privatnu kliniku za estetsku hirurgiju NEFERTITI.  U Nemačkoj postoji Udruženje potrošača. Oni šalju svoje anonimne inspektore kao „špijune“, pa ispituju sve što tržište nudi: lap-topove, foto-aparate, banke, turističke agencije, a rezultate svojih istraživanja objavljuju u svom časopisu „TEST“. Publika mnogo veruje tim istraživanjima, jer su inspektori anonimni – znači nepotkupljivi! U oktobru 2002. su ispitali 30 najpoznatijih klinika za estetsku hirurgiju širom Nemačke.  Klinika Panfilovih „Nefertiti“ iz Bona je imala od 12 mogućih, devet pozitivnih poena, a nijedan negativan. Sledeća je bila jedna privatna klinika iz Minhena sa 7 plus-poena, a sve ostale državne i univerzitetske klinike su imale 50% i manje. Balkanci su, dakle, pobedili na tom testu!

ANTRFILE

Neobični pokloni

Sanjina maštovitost se pita i kada bira svom mužu rođendanske poklone: to nisu šal, košulja ili kravata. Ne! Ona u Švajcarskoj pronađe firmu „Star registry“, gde se mogu zakupiti neke, do tada još neimenovane zvezde. Za jedan rođendan je mužu poklonila zvezdu sa imenom Dimitrije Panfilov uz kosmičku mapu i koordinate te zvezde. Dakle, „skinula mu je zvezdu s neba!“ Ili: može se zakupiti kvadratna stopa (33 puta 33 centimetra) u škotskom Visikogorju, uz čije posedovanje se stiče i titula Laird  (Škotski Lord), dakle titula „Lord“ umesto džempera! Za tako šta se dobije i diploma, pa Sanja postaje Lejdi! Tu biva i poklona, kao – andaluzijska koza od čijeg se mleka spravljeni kozji sir godinu dana poštom šalje Dimitriju.

KRAJ ANTRFILEA

Godine 2008. je Dimitrije bio sa delegacijom Sremskih Karlovaca u poseti Novočerkasku, prestonici Donskih kozaka. Na aerodromu u Rostovu dočekao ih je lično gradonačelnik kozačke prestolnice, Ataman svih Kozaka i general Ruske armije Anatolij Panfilovič Volkov. Na svečanom ručku povodom dočeka karlovačke delegacije, Panfilov je rekao u svojoj zdravici, kako je čudo da je ovaj restoran samo 100 metara udaljen od Kadetskog korpusa – te kozačke gimnazije. Tu je 101 godinu pre toga njegov deda živeo, učio i disao pa je digao „votkicu-majčicu“  da se ispije  za kiseonik iz pluća njegovog dede, koji još nije „potrošen“ da bude inspiracija današnjim kozacima za nove uspehe i pobede. Na kraju dvonedeljne posete, ataman Volkov je Panfilovu uručio od njega signiranu čeličnu kozačku sablju 18. 8. 2008.

Udruženje Vinskih Vitezova Evrope je osnovano 1.333, reanimirano 1468. i 1984-te. Imaju hijerarhiju članstva: pripravnik, konzilijarijus, sudija i Vitez – Ekves, koji postaje član Habzburškog plemstva. U 26 zemalja ima 4800 članova. Zemlje sa najbrojnijim članstvom su Austrija, Mađarska i Srbija. Ceremonijalmajstor je vitez (ekves) ima i titulu Maršal. Naš Dimitrije je Maršal, koji je „pod stare dane postao i nenasledni plemić!

Kao odličan student treće godine Medicinskog fakulteta, prijavio se za letnju praksu u Hajdelbergu, ali su mu dali Glazgov, a on je u vukovarskoj Gimnaziji učio nemački. Uslov je bio položeni ispit engleskog. Ostalo mu je vremena od 01. 10. do idućeg 13. 01.kada su se polagali strani jezici On uči po 6 sati i 400 reči dnevno. Za 104 dana je naučio engleski. Na ispitu sredinom januara od 15 kandidata položilo ih je šestoro on je bio drugi sa ocenom osam.

S tim i takvim znanjem engleskog jezika on je 6 godina jurišao na „bastion“  ŠPRINGER – jedan od pet najvećih izdavača medicinske literature na svetu. Kada mu je urednica tog svetskog izdavača Gabriela Šroeder 22. Februara 2004.pokazala zeleno svetlo, on je 2,5 godine u „alfa-fazi“ (kad još nismo sasvim zaspali ili nismo još sasvim budni) molio Boga, koga on od milja zove Bogica, da mu da snage i talenta da napiše knjigu nad knjigama.  San se ispunio: ta knjiga „ESTETSKA HIRURGIJA MOZAIKA LICA“ proglašena je od svetskih stručnjaka za najbolji udžbenik te vrste na svetu, novom Biblijom za Fejslifting! A lifting lica je kraljevska disciplina u estetskoj hirurgiji.

Pet godina je pisao 105 molbi i, na kraju, domogao se željene, a najkreativnije, željene plastične hirurgije. Završio je ne jednu, nego četiri specijalizacije: opštu hirurgiju, plastičnu i estetsku hirurgiju, hirurgiju šake sa mikrohirurgijom i sportsku medicinu. Neko skuplja poštanske marke ili leptirove, a neko diplome. Kao hirurg licenciran je u Nemačkoj, Austriji, Srbiji i Kataru. Održao je 205 pozivnih predavanja na svim kontinentima, uz demonstracije operacija u St. Peterburgu, Mumbaju, Dohi. Najbrojniju publiku je imao na Svetskom kongresu 2003. u sidnejskoj Operi, kad je njegovo izlaganje, kao predstavnika Evrope na „okruglom stolu“ pod nazivom „Moderni trendovi podmlađivanja lica“ pratilo 2.800 plastičnih hirurga iz celog sveta!

Izvršio je u toku života 16.000 velikih operacija u opštoj anesteziji i oko 30.000 operaija u lokalnoj anesteziji, koje neki pogrešno nazivaju „malim“. „Malih operacija nema“, tvrdi Panfilov. Za pacijenta je njegova tzv. „mala operacija“ – tog dana najvažniji događaj na svetu.

Panfilov je peti nosilac  Susrutine medalje na svetu, koju mu je 26. 11. 2004. u Džajpuru oko vrata stavila tadašnja predsednica Indije G-đa Pratiba Patil. Susruta je prvi plastični hirurg u istoriji čovečanstva, koji je te operacije vršio u drevnoj Indiji u praskozorje civilizacije, 600 godina pre Hrista. To je najznačajnije, najprestižnije odličje koje plastični hirurg može da dobije. Dva puta je na poziv SANU imao prezentacije u našoj najvišoj akademskoj ustanovi, koja ga je odredila i da za „ENCIKLOPEDIJU SRBIJE“ napiše odrednicu „ESTETSKA HIRURGIJA“. ISAPS je Internacionalno Društvo Estetsko-Plastičnih Hirurga, a Panfilov je jedini u jugoistočnoj Evropi (cela bivša Jugoslavija, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Grčka) proglašen za Doživotnog člana (Life Member).

Član je četiri naučne akademije. IAAPS (Inernational Academy for Aesthetic-Plastic Surgery), izdaje časopis „AESTHETIC NEWS“, čiji je on bio glavni urednik i kolumnista, licencirao je i patentirao GESAPS – Global Expert Service Aesthetic.Plastic Surgery u čijem bordu sedi 40 najznačajnijih autoriteta današnjice. To je „info-pul“ informacija o savremenim dostignućima u plastičnoj hirurgiji direktno od eksperata, a ne da novinari (koje je Sergije Lukač nazvao „univerzalnim neznalicama“) nagađaju i rešerširaju.

Svoje žurnalističke afinitete je realizovao kao globtroter: dva puta je obišao svet sa Zapada na Istok, posetio je 82 zemlje sve evropse (izuzev Malte), sve okeane, mnoga mora. 54 puta je preleteo Atlantik, 18 puta ekvator, dva puta datumsku granicu, četiri puta je prešao Severni polarni krug.  O svojim obletanjima globusa emitovao je u Obrazovnom programu JRT-mreže emisije: Od Singapura do Tahitija i Od Havaja do Rio de Žaneira. Te emisije je gledala u svom osiječkom potkrovlju Sanja i već tada je “veštica“ znala da će se udati za tog volšebnog iluzionistu, a upoznala ga je tek šest godina kasnije! Sve putopise je snimao kamerom sam. Kameru je polagao u Akademskom Kino-Klubu Beograd kod čuvenog Tomislava Pintera.

Za print-medije je dao preko 400 intervjua Pojavio se i na naslovnoj strani londonskog Tajmsa, odgovarajući Rodžeru Bojsu na pitanja, tada aktuelna, o Miloševiću, s kojim Dimitrije nije bio istomišljenik, ali ga nije blatio! Sa Tajmsovim dopisnikom iz Bona – Rodžerom Bojsom i njegovom suprugom Faridom Kulikovskom, dopisnicom varšavske „Politike“ su on i Sanja bili kućni prijatelji. Zamislite kad londonski „Tajms“ oženi varšavsku „Politiku“!?!

Horst Loze je bio najčešći RTL-kamerman s kojim se Panfilov sprijateljio, pa ga je privatno angažovao da mu snimi „auto-sono-liposukciju“! Panfilov je, naime, sam sebi pred ogledalom uz pomoć ultrazvuka usisao 120 mililitara masti iz podvoljka, ispod brade. Pitali su ga – „jesi li ti lud?“  Umesto odgovora citirao je Salvadora Dalija: „Jedina razlika između ludaka i mene je u tome, da ja – nisam lud!“ Vlastitu liposukciju na sebi je posle izvršila i jedna koleginica iz Pariza i Bob Erzek iz Hjustona u Teksasu, ali je Panfilov bio prvi. Njegov filmski  materijal je posle objavljen kao TV-prilog i u Riplijevom serijalu „Verovali ili ne“, čak je Panfilov je čaktaj materijal prodao i japanskim snimateljima „Nipon TV“ koji su ga u Bonu intervjuisali!“

Bivalo je Dimitrija i u našim medijima: NIN, Večernje Novosti, Politika, Helou, Glorija, Eliksir… Miljenko Smoje ga je u „Slobodnoj Dalmaciji“ proglasio „Dekanom panonske Akademije za boeme i doajene“, Hrvatski Plejboj je prilog o njemu objavio pod naslovom „Mikelanđelo skalpela“, sarajevski „As“ ga je pozvao da učestvuje kao član žirija za  Mis-izbor! Mila Milosavljević je lepa, simpatična, a i pored toga pametna i visprena novinarka. Ona je u „Pečatu“ pre par godina objavila opširan intervju sa Panfilovom. Naslov je preuzela iz konteksta: „IMAM VELIKE PLANOVE ZA SVOJU PROŠLOST“. Na RTS-u je gostovao u emisiji „Tako stoje stvari“  i „Galaksija“, a sa Milomirom Marićem je na Heppiju“ preko 2 sata razgovarao u emisiji „Goli život“.

Do sada je objavio 24 knjige, od čega 10 iz svoje profesije, a 14 „vanbračnih“. I njemu i Sanji je Čehov najomiljeniji pisac, te on parafrazira tog čudesnog ruskog  literatu, kad kaže da mu je „Hirurgija zakonita žena, a literatura – ljubavnica“. U 16. godini mu je otac rekao da je prerano da čita „Braću Karamazove“ od  Dostojevskog na 800 strana. Nije ga poslušao, jer mu je to izgledalo kao romani  X-100 puta osam! Onda je svakih 16 godina čitao taj roman. Sa 32 godine to je već bila – ozbiljna psihologija, sa 48 – čista metafizika (Otac Zosima, Veliki Inkvizitor), sa 64 – muzika (govor Aljoše posle sahrane Iljušičke kao Rilkeova „Oda radosti“ ili Betovenova deveta simfonija) – ista knjiga, a uvek drugačiji čitalac – Heraklitov: „Panta rei“ – sve teče, sve se menja! Dimitrije je upravo navršio osamdesetu godinu života, pa mu sleduje peto čitanje „Braće“…

Panfilov tvrdi da on više voli poeziju, nego poezija njega! Izdao je zbirku od 49 pesama pod nazivom „ISPOVEST CVRČKA“.

Za 30 godina sakupio je Dimitrije 3.500 mudrih misli i aforizama (među kojima i stotinjak vlastitih) i uz 101 tuđih stihova, koji su mu se „zalepili za dušu“, objavio kod „Prometeja“ pod naslovom „KRISTALI UMA I DUŠE“. Kod istog izdavača priprema seriju od osam knjiga „Retrovizor“. Prve tri „ARHIPELAG VUKOVAR“, „HIPOKRATOVO CARSTVO“ i „MOJA GALAKSIJA – Ljudi…od kojih se sastojim“ već su objavljene. Upravo radi na četvrtoj, koja je tripl-trilogija: Boemi-Doajeni-Vitezovi/Karnevali-Kabarei-Kalamburi/Hodoljublja-Hodočašća Hadžiluci. Verovatno će se zvati „ŽIVOTNI TOBOGAN“ ili „KARUSEL“. Zašto osam knjiga pitamo se? Objašnjava Panfilov: Dejan Medaković je svoj „Efemeris“ objavio u pet knjiga, Borislav Pekić svoje „Zlatno runo“ u sedam, pa da ih bar po broju nadmašim. Osim toga, to će potrajati još oko dve godine, pa je zadatak „onom gore“ da bar toliko još poživim! Ostaju mu još peta knjiga („Cik-Cak po globusu“), šesta je filozofski pregled („Misao i Smisao“) a sedma i osma su „Knjige otisaka 1 i 2“.

Sa jednog putovanja u francusku Provansu, Panfilov je direktorima Iločkog podruma doneo, tada ovde nepoznatu, lozu šardone. Rekao im je da se njemu to vino jako svidelo. Nakon četiri godine zovu oni njega i kažu da im je to vino sjajno uspelo. Doktor, kao „vinski kum“ ima pravo da iz bačve broj 8 godišnje otoči 150 litara tog vina.

Svi njegovi gosti imaju priliku da se na kraju posete upišu u te „Knjige otisaka“. Velika je razlika između  „Knjige utisaka“  i „Knjige otisaka“. Gosti treba da ostave neki otisak svoje duše – neku misao, stih, vic, verbalnu piruetu…Tri dame su ostavile otisak ruža svojih usana poljubivši stranicu te knjige! Znači, konstatacija da je hrana bila ukusna, a vino dobro temperirano – to se podrazumeva. Takav komentar nije bio potreban! Domaćini su bili i kuvari i pekari i konobari. Kako bi se revanširali, gosti bi odrecitovali neku svoju ili tuđu pesmu, izvadili iz gepeka instrument pa zasvirali, zapevali. To su bili festiviteti za telo i dušu!

Dimitrije ima svoje mišljenje i o aktuelnim studentskim demonstracijama: Studenti su naivna bića koja više nisu deca, a još nisu postali ljudi. Bio je i on student, pa možda još žešći od ovih danas. Tada se cela Evropa digla na noge: Pariz, Berlin, pa i mi beogradski studenti „digli noge da nas potkuju“. Centralna mesta su bili Filozofski i Medicinski fakultet. Panfilov je tada bio na putu da napravi najgoru moguću karijeru – naime političku! 700 studenata je njega izabralo za predsednika, za čijim će zvonom ispod grla celo krdo da nahrupi!

Tandem Panfilovih osmislio je nedavno projekat „STAZA PESNIKA“ ili „PESNIČKO ŠETALIŠTE“ Ta zamisao je analogna sa „ŠETALIŠTEM SLAVE“ pred Kineskim teatrom u Los Anđelesu. Tamo su u trotoaru ugravirana u mesinganim „zvezdama“ imena Klerk Gebla, Elizabet Tejlor, Frenk Sinatre, Čarli Čaplina, Sofije Loren, Vudija Alena i ostalih vedeta Holivuda. U okviru njihove „dijareje ideja“ zamislili su Sanja i Dimitrije da se na putu od kraja Karlovaca prema Stražilovu gde je grob Branka Radičevića, koji je dug oko 4,5 km, na svakih 250-300 metara postavi betonska klupa.

Kamenoresci bi mogli na naslon takvih klupa da ugrade mramornu ploču sa kroki-likom nekog pesnika i karakterističnim stihom istog. To bi mogli biti pesnici Mika Antić, Zmaj, Desanka Maksimović, Njegoš, Đura Jakšić, Laza Kostić, Branko Miljković, Dučić…Tih 15–20 imena i njihovih stihova bi trebala da odredi Matica Srpska, kao vrhunski autoritet u ovoj zemlji! Ako bi se na poleđini takve klupe postavila pločica sa imenom donatora te klupe, i samofinansiranje bi bilo moguće. Mnogi bi mogli želeti da se sa „svojim“ pesnikom na takav način „ovekoveče“. Sremski Karlovci su proglašeni gradom posebnog statusa u Srbiji, pa zato potpadaju pod ingerencije države. To znači da se odluke o finansiranju infrastrukture povlače od republike do pokrajine i nazad. Otimaju se za Karlovce k’o za usran štap! Pokušavali su Panfilovi pokucati na mnoga vrata, ali im se nije otvorilo!

Ako je Novi Sad „srpska Atina“ – onda su Karlovci njezina Agora!

Gligo Bjelica