Die ZEIT o izbeglicama iz Avganistana: Da li svi sada dolaze kod nas!?

Pišu: Ulrich Ladurner, Michael Thumann, Franziska Wunderlich

Hoće li se u Evropu sliti novi talas izbeglica? U Nemačkoj, koja će za Bundestag glasati u septembru, i u Francuskoj, gde će sledećeg proleća biti izabran novi predsednik, ovo je posebno opterećujuće pitanje: tema migracija mogla bi uticati na ishod izbora.

Ali, da li je uopšte prikladno često poređenje sa 2015, kada su na stotine hiljada ljudi došli u Evropu u roku od nekoliko nedelja? Ekspert za migracije Gerald Knaus iz European Stability Initiative odgovorio je na ovo pitanje odlučnim – ne.

“2015. je granica između Sirije i Turske bila otvorena, kao i granice između Turske i Evrope. To je sada u Avaganistanu potpuno drugačije.“ Otvoreno rečeno: granice Avganistana su kompletno zatvorene. Jedini izlaz za one koji žele da pobegnu je aerodrom u Kabulu – a preko njega neće moće da odlete desetine hiljada ljudi.

Susedne zemlje su takođe najavile zatvaranje granica ili barem pooštrile graničnu kontrolu nakon dolaska Talibana na vlast. Pakistan i Iran tradicionalno su dve najvažnije ciljne zemlje za izbegle Avganistance. Prema Komesarijatu Ujedinjenih Nacija za Izbeglice (UNHCR), 1,4 miliona avganistanskih izbeglica već živi u Pakistanu, a 780.000 Avganistanaca je registrovano kao izbeglice u Iranu – broj neprijavljenih slučajeva je verovatno mnogo veći. Prema UNHCR 2,5 miliona Avganistanaca živi u Iranu bez papira.

Iako je pakistanski premijer Imran Kan javno pozdravio dolazak talibana na vlast izjavom da se radi o „oslobađanje od lanaca ropstva“, važni granični prelaz Torkham je naredio da zatvore na neodređeno vreme. Pakistan je 2019. počeo da diže žičanu ogradu duž kompletne granice sa Avganistanom, duge 2.600 kilometara. Više od 500 kilometara već bi trebalo da je završeno. Jeste da je ograda na granici izgrađena radi zaštite od terorista, ali otežava prelazak svima, uključujući i avganistanske izbeglice.

Na ovu temu je portparol iranske vlade rekao: „Očekivali smo novi talas izbeglica iz Avganistana pre dva meseca“ – tada je već bilo planirano uspostavljanje provizornih tampon zona na tri granična prelaza. On je dodao da bi izbeglice “odatle” mogle da se vrate u svoju domovinu kada se „situacija ponovo smiri“. Očigledno Teheran ne želi dozvoliti avganistanskim izbeglicama da uđu u unutrašnjost Irana nego želi da im da zaštitu isključivo na ograničeno vreme i isključivo u graničnom pojasu.

Glavna ruta avganistanskih izbeglica ka Evropi vodi preko Turske. Tamo živi više od sto hiljada registrovanih avganistanskih izbeglica i azilanata a prema nekim procenama realno ih ima više od pola miliona. U proteklih nekoliko godina većina njih je došla preko Irana. Turski predsednik sada želi da blokira ovu rutu.

U proleće je Redžep Tajip Erdogan najavio izgradnju zida duž granice sa Iranom. Od 500 kilometara duge granice, 144 kilometra treba da budu blokirane barijerom visokom 3 metra. Taj zid od betona i bodljikave žice gradi TOKI, državana stambena kompanija Turske. Autoritarni predsednik, koji vlada u koaliciji sa ultranacionalistima, se nada da će time sprečiti imigraciju drugih Avganistanaca i centralno-azijata te ublažiti antiizbegličko raspoloženje u Turskoj.

Od nekadašnje “kulture dobrodošlice” za izbeglic -e u Turskoj nije ostalo ništa. Ozbiljna ekonomska kriza i visoka inflacija su veliki teret za Turke. Izbeglice nailaze na odbijanje, a opozicija izrazito koristi ovo raspoloženje. Kemalistička, levo-nacionalna CHP upozorava zbog daljeg „priliva“ Avganistanaca. Njihov lider Kemal Kilsdaroglu kaže da se Turska pretvara u „otvoreni zatvor za izbeglice“. U Ankari, gde CHP ima gradonačelnika, nedavno je došlo do pogroma sirijskih izbeglica.

Međunarodna Organizacija za Migracije (IOM) je ove sedmice saopštila: „Ne možemo reći koliko će Avganistanaca krenuti iz svoje zemlje ka Evropi. Ali očekujemo da većina njih to neće uraditi a ionako nemaju sredstva da napuste svoju zemlju….“ – što ne zvuči kao nova 2015. za koju bi Evropa trebalo da se pripremi.

Prava izbeglička tragedija događa se u samom Avganistanu. Prema IOM -u, 400.000 Avganistanaca napustilo je svoje domove od početka godine. Pored već pet miliona interno raseljenih ljudi. Čak i ako ne dođu u Evropu, o njima se mora voditi računa.

Prevod: Mirko Vuletić

Pročitajte još:

Erdogan Evropi: Preuzmite odgovornost za migrante iz Avganistana