Die WELT: Zašto nam treba novi modus razumevanja sa Rusijom

Piše: Michael Kretschmer (CDU), predsednik vlade nemačke savezne države Saksonija, predsednik CDU Saksonija

Svuda oko Donbasa se ovih dana situacija zabrinjavajuće pooštrava. Sve strane transportuju i raspoređuju vojnu opremu na liniju konfrontacije. Rusija koncentriše svoje trupe na granici ka Ukrajini.

Ozbiljna eskalacija se više ne isključuje. Ukrajinski konflikt preti da postane bure baruta. Samo još fali ona čuvena jedna varnica da bi eksplodiralo. Sve uključene strane moraju hitno da se vrate na dogovoreno u Minsku.

Mi, kao Nemci, smo trenutno sa corona-politikom, obezbeđivanjem vakcina i predstojećim saveznim izborima za Bundestag veoma zauzeti sami sobom. Pri tome ne bismo smeli da izgubimo iz vida naše susede na Istoku Evrope. Ne sme da bude novog rata.

Mihail Gorbačov je doživeo 90-ti rođendan. I vrlo retko se pojavljuje u javnosti. Pre nekoliko meseci je na jednom savetovanju u Fondaciji Konrad Adenauer u Moskvi rekao:

“Puno toga što smo izgradili pre 30 godina je danas prokockano. Treba nam puno snage, političke volje i razuma da ovo poverenje ponovo izgradimo da bi smo se vratili kooperaciji. To je teško, ali ubeđen sam da je moguće. Onda je bilo još teže ali tada smo svi zajedno našli snage da kurs svetske politike temeljno promenimo. Neka to bude primer današnjim vodećim političarima.”

Ova snaga je potrebna svim uključenim stranama trenutno pri deeskalaciji situacije oko Ukrajine. Ali Nemačka i EU moraju takođe da porazmisle o tome kako ćemo ubuduće pragmatično -i vođeni našim interesima- definisati naše odnose sa Rusijom, našim najvećim susedom na Istoku. I da ponovo nađemo put ka pojačanoj kooperaciji, a da pritom ne dovodimo u pitanje našu podršku za zemlje Istočnog partnerstva.

Ekonomske sankcije Zapada su jasno stavile ruskom vođstvu naše pozicije u odnosu na povrede međunarodnog prava. Ali kao političko sredstvo su one ipak problematične. Saksonija profitira, kao i cela Nemačka, od slobodne trgovine. Danas Rusija više nije među prvih deset trgovačkih partnera Saksonije. Čime su sankcije trajno i održivo oštetile privredu Saksonije.

Promene ruske politike prema zapadnim zamislima nema na vidiku.

Isto ovo važi i za Nemačku u celosti. Sa jedne strane moramo da koristimo jasni jezik a sa druge da opet normaliziramo naše političke i ekonomske veze sa Rusijom, jer je to u našem zajedničkom interesu.

Ruska Federacija -uprkos sankcijama koje su protiv nje uvedene- danas ima minimalnu državnu zaduženost, prepune devizne i zlatne rezerve a zahvaljujući sve jačom privrednom prepletenošću sa Kinom stoji čvrsto na stabilnim nogama. Stoga treba da se oprostimo sa iluzijom da će u Rusiji doći do političke promene po zapadnim predstavama i željama.

Treba nam modus razumevanja sa najvećim evropskim susedom Evropske unije. Potreban nam je u kriznim vremenima, ali i preko toga. Sadašnja panorama internacionalnih konflikta otvara prostor koji neophodnost zajedničkog delovanja, utemeljen na transnacionalnoj bezbednosno-političkoj racionalnosti, čini neizbežnim: Rusija i EU moraju ponovo da zajedno deluju, posebno u pojedinim segmentima globalnih kriza.

Kooperacija sa Rusijom pri tome nije samo pragmatična zdravorazumska odluka rođena iz moranja ili diktirana problematičnošću konfliktne situacije. Ona je doprinos miru u Evropi.

Zajednička Evropska kuća od Atlantika do Vladivostoka

Pre 30 godina su Mihail Gorbačov i Helmut Kohl bili ti, koji su delili ideju jedne zajedničke evropske kuće od Atlantika do Vladivostoka. Zbog sadašnjeg zveckanja sabljama svuda oko Donbasa teško je predstavivo da se takva vizija može opet oživeti. Ali u njenom fundamentu leži ubeđenje da je Rusije deo Evrope i da je stoga nerazdvojivo povezana sa evropskom kulturom i civilizacijom.

Odreći se ove vizije znači Rusiju još dublje gurnuti u ruke Kine. Ukoliko dođe do takvog bliskog povezivanja obe ove velesile, to će značiti da je Rusija -po površini najveća država na svetu- u savezu sa Kinom, državom sa najviše stanovnika na svetu i jednom od najjačih ekonomija sveta. Time bi nastao blok moći, koji bi sezao od Južnokineskog mora do Baltika.

Ideja zajedničke evropske strukture ne sme biti napuštena. Rusija mora da nađe put povratka u spoljnu politiku koja ne razmišlja i deluje u idejama sfera uticaja. USA mora da odustane od od politike otežavanja približavanja država EU Rusiji, kako to upravo sada radi u slučaju gasovoda Nord Strim 2.

Završetak radova na ovom gasovodu i njegov puštanje u pogon je u neodrecivom nemačkom interesu. Države Istočne Evrope i Rusija moraju da započnu sa procesom međusobnoga pomirenja i da raščiste crne periode njihove zajedničke istorije. Bio bi enormni mirotvorački uspeh ako nam uspe da dugotrajno izgradimo zajedničku Evropsku kuću.

Saksonija sebe vidi kao most između Nemačke i Istoka. Ova vekovna tradicija seže do u vremena Petra Prvog Velikog Ruskog i Avgusta Snažnog od Saksonije. Petar je bio rado viđen gost u Saksoniji. Mihail Lomonosov, slavni ruski univerzalni genije, je skoro godinu dana proveo kod nas u Saksoniji, u Frajburgu. Proslavljeni pisac Dostojevski je u saksonskom Drezdenu proveo najviše vremena van svoje ruske otadžbine. A i danas su naše veze bliske i raznovrsne.

Novi most može da bude i dalji rad na Fondaciji Nemačko-ruske Omladinske razmene u Hamburgu. Koju treba da pretvorimo Omladinsku Organizaciju, onako kako su to uradili svojevremeno Šarl de Gol i Konrad Adenauer 1963 a i Helmut Kol i Tadeuš Mazovjecki 1991 sa Francuskom i Poljskom. Ovde su obe strane ravnopravno uključene i izvršavaju iste obaveze.

Nemačko-ruska omladinska organizacija bi, posebno zbog naše zajedničke istorije, bila važan signal mladim ljudima i građanskom društvu u Rusiji i Nemačkoj.

Živimo u vremenu, koje za 21. vek može da bude ista prekretnica kao što je 1945. bila za 20. vek. To se odnosi na saveze i alijanse, to se odnosi na pitanje globalizacije kao i ekonomske i finansijske politike, internacionalne solidarnosti ali također se odnosi i na razmišljanja o tome šta se u međudržavnim odnosima pokazalo kao trajno a šta nije.

Izbeći ćutanje

U okvirima Evropske unije su danas konflikti poput ovog koji doživljavamo oko Donbasa nezamislivi. Niko ne može da si predstavi nastupe celih armija a tek ne rat između država EU. Trenutna kriza između EU i Rusije ne sme da vodi tome da padnemo u šutnju. Treba nam kompas a tamo gde je neophodno i jasne reči. Ali politici su potrebne vizije. Ni u kom slučaju nam ne trebaju nova Gvozdena Zavesa i rat.

Stoga ja danas letim za Moskvu: ne samo iz razloga umetnosti, kulture, ekonomije i vakcina.

Upravo u sadašnjoj kriznoj situaciji je posebno bitno da ostanemo u razgovoru, da tražimo dijalog i da pričamo jedni sa drugima. Samo tako se mogu razjasniti sopstvene pozicije, zauzeti stva i uneti se u situaciju sagovornika i bolje proceniti njegovi argumenti.

Mihail Gorbačov je puno uradio za nas Nemce. Sa 90 godina nas on poziva da opet nađemo zajedničku snagu i da izgradimo međusobno poverenje. Gorbačovu smo mi Nemci to dužni. I Helmutu Kolu. Ja takođe.

Prevod: Mirko Vuletić