Девић: Неће да може, уколико претендујемо на опстанак као народ и држава
Немања Девић
Пипе: Немања Девић
Жртве геноцида над српским народом у НДХ у Другом светском рату, јединим истинским геноцидом на Балкану у 20. веку, ми нисмо пописали.
Не зато што су нам браниле Швабе, већ зато што ми то нисмо желели.
Имали смо преча посла.
И данас најгрлатији ср(е)б(р)ољуби ламентирају над кукавним српством угашеним, а да никад нису сели са старцима из свог села па да бар претресу шта им се у родном месту десило.
И 44 године после Тита наше владе и ми сами нисмо отворили досијеа и гробнице и ископали жртве комунизма које често оплакујемо крокодилским сузама.
У Братунцу ми нисмо изградили меморијални центар својим жртвама, а начелника општине који је започео да зида цркву сећања на жртве скинули су неки „наши“, уз муслиманске гласове.
И ми смо, само ми, одговорни што наша места страдања нису постала наша светилишта, и што најстрадалније српско село Пребиловци не посећују школске екскурзије пре него што се вину у бели свет.
Што се најзначајнија истраживања из историје штампају у тиражу од 500 примерака, јер нема ко да их чита.
Што у Доњој Градини, највећем стратишту Јасеновца, које се налази на територији Републике Српске, није настао српски Јад Вашем.
Што су нам једном у години, о годишњицама, пуна уста приче о невино проливеној српској крви, а што смо дозволили да једном од можда четири или пет младих српских стручњака који су проучили Јасеновац у музејској установи у којој је радио не продуже уговор, јер није пристао да буде партијски потрчко.
Кад саберете све то и видите такво одсуство самопоштовања, одсуство стратегије, па чак и одсуство основног морала, не треба да чуди да се дешава то да нас наши непријатељи тако лако осуде и жигошу.
Ми смо помислили да је довољно да правда буде на нашој страни, и све своје националне академије претворили у пуку естраду.
Неће да може, уколико претендујемо на опстанак као народ и држава.
Али у свему овоме има и нешто добро: што на крају ипак нешто и зависи од нас. Све се радом да исправити и променити, но мора да се засучу рукави и ради крвнички, без фолирања.
И што стварно може да нам буде боље ако једног дана случајно одлучимо да будемо одговорнији и бољи.
Извор: Немања Девић – Фејсбук страница
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Draga Nemanja, Vasa pojava na Nasen
Naucnom Nebu, je za mene velika
RADOST I NADA.
Sa. Vama je VEC pocelo to Nase
BOLJE SUTRA.
Hvala i pozdravi uz. duboko postovanje.
Moral je „nadnaravna“ kategorija, ne postoji „privremeni“ moral kao vodvilj za bolje „sutra“.
Visoko moralana individua prosto ne pristaje na površnost već pravdu reguliše mimo „mejlova“ i „demokratskih“ prepiski..
Teletabisa, debilane i urbanih turbana će uvek biti, ako ništa ono zbog puke reprodukcije😂
Hoće li biti Rezolucije o Jasenovcu u Srpskom parlamentu ?
Imao sam sreću da upoznam ovog divnog momka. Od tada ga zovem brate. Jedan od rijetkih istinskih Srpskih patriota sa akademskim znanjem! Predvodnik novog talasa mladih Srpskih istoricara koji će nadam se svojom energijom preokrenuti stvari na bolje.
Sve najbolje imenjače i veliki pozdrav iz Chikaga.
Upravo tako. Ali tako je kad Srbijom vladaju lažne patriote.
Тито нам није ни дао да знамо шта су четници радили по Србији и Далмацији (углавном Србима). За та зверства нисам учио у школи, него слушао од потомака. Ви Девићу не можете ни рецепт за палачинке да напишете без кукњаве о њима. Докле више побогу? Имамо данас преча посла од ревизије историје.
PRECIH POSLOVA NEMA !
A i svi drugi, ma koliko bili „preci“,
Ce se bolje odraditi kad postavimo
Zdrave temelje:
KO SMO I KAKVI SMO.
To bez istine i istorije ne ide.