Deveti između osmog i desetog
Mišo Vujović, foto: Arhiva IN4S
Piše: Mišo Vujović
Crveni mi se telefon od subotljih propuštenih poziva. Na mesindžeru listam nepregledni niz poruka. Pitam se onako mamuran da ne postadoh kakva vlast. Viber rumen ko čisto seljače pred tablom i nadobudnim učiteljem kome je granata odnela mali i domali prst, te pozdravlja stisnutom pesnicom. Ako podigne otvorenu šaku mahnuće sa tri prsta, a to bi neko od strogih nadležnih drugova mogao doživeti kao nacionalistički gest.
A bio je vreo osmi i deveti, treći dan svi pihtijasto od utrnulih misli do posustalog tela. I to sve spontano. Bez umišljaja.
Toma i Mika me čekaju kod Bata u Romantičarima.
“Ne odstupamo do daljnjeg dok se ne pojaviš”, kaže Mika Čevljanin, džentlamen otmen i odvažan kao većina plemenika ali sa finom patinom bokeljske gospoštine.
Toma, zemljak Petra Kočića, odrastao u Banatu, je kao manja pozorišna trupa. Peva, svira, recituje, oživljava Mitketa iz Koštane poput Gidre ili Stoleta Dečermića.
Glumica Ljiljana Jakšić, zaštitno lice Skadarlije godinama humorom, veselim stihovima ali i mudrostima čuvenih zaljubljenika u ovu boemsku četvrt, uveseljava posetioce.
“Toma je najveći i nagospodstveniji živi boem Skadarlije i Srbije”, kaže ova energična žena, razvlačeći usne u široki osmeh. Poželevši nam dobrodošlicu skadarlijskom zdravicom i stihovima Đure Jakšića čija će zvezda zasijati tek nakon odlaska sa ovog sveta u kom se veliki pesnik i slikar nije snalazio a još manje ga razumeo. Ipak i ta nepravda – ni prva ni poslednja – otklonjena je nakon Đurine smrti.
Mi smo narod sa ogromnim brojem uvaženih ili rehbilitovanih pokojnika. Zemlja mrtvih legendi u kojoj bi i nebeska akademija ispravila mnoge nepravde. SANU je već svedena na budžetskog zavisnika koji nije podigao svoje guste veđe ni kada su nam raskubali duhovni prostor i teritoriju branjenu vekovima bez države, akademije i elite. I to sa tri K. Krvlju, krstom i ku….cem!
Osećao sam da se uvertira u moj rođendan neće brzo završiti.
Naravno “Šešir moj” nismo mimoišli. Toma je sagradio tri zida i temelje, a muzičari mu se raduju kao deda mrazu. Otpevali su nam moju omiljenu jadransku pesmu. Ostali smo bez mora ali ne i bez istorije i sećanja na malu barku i srpsko more sa kojim je kralj Nikola venčavao Crnu Goru po oslobođenju Bara. Skadarlijski zagoreli alamani sviraju sve, ali nisu znali dve strofe kultne pesme
“Ječam žela Kosovka devojka”:
“ Niti moji niti brata moga
Nego konji slavne srpske vojske (refren)
Kad’ se ona na Kosovo vrati
Kad se vrati na staru granicu i napoji konje
na Sitnicu…”.
Ove stihove je dopevao poslednji čuvar Kosovskog zaveta, egzarh Pećkog trona, mitropolit Amfilohije.
“E moj Amfilohije samo Ti možeš moje grehe da poneseš”, govorio je od viskija obamrli Tijanić jedne “sabljine” noći u “Knezu”, očekujući žandarme “Lakirane buba švabe” da ga ‘apse.
Nema više ni blagočestivog Moračkog gromovnika, a gresi nam se množe kao smrdibube po Fruškoj gori.
Vaistinu, rek’o bi Antonije Đurić, jedan od najvećih antikomunista i boraca za razotkrivanje crvenog mraka i terora.
Devetog nastavismo u redakciji, Toma ode za Omoljicu, Mika da se druže sa Jovanom najmlađim naslednikom.
Pristižu Ranka i Nataša, ja nastavih sa divnim ljudima Banetom, Mirkom, Sašom, Milenkom, Draganom, Duškom…, ljudima koji me prate decenijama u pokušajima da malo umijemo i doteramo lepo lice najlepše zemlje koja široko daje ali vekovima joj uzimaju, orobljavaju je i pljačkaju, trpi pohare od sopstvenih i tuđih zulumćara.
“Ima jedan kućerak u Sremu…”, peva moj drug Vlada, koji se, posle četiri i kusur decenije provedene u hladnoj Norveškoj, greje na toplom ognjištu zavičaja.
Hvala svima na rođendanskim čestitkama!!!
Pročitajte JOŠ:
SRECNO!!!!!!
Srećan rođendan divni naš prijatelju! Hvala ti što postojiš i u ovo sumorno vreme unosiš nadu i vedrinu. Tvoje produhovljeno pero i čestita duša svakodnevno nam daruju snagu i volju da idemo dalje. Želimo ti da još dugo, dugo traješ i uživaš u svojoj sjajnoj porodici i prijateljima koji te vole i poštuju.SREĆNO????
Malo ko je birao teži put kao ti a ostao to što su Vam preci i uveličao i ponosno branio svoj Srpski rod kad mnogi nijesu smjeli ni na popis napisat šta su a sad se ,,guraju ,, u te redove u prva mjesta . Nije bilo para ni opcija da se taj ponos i principijelnog slomi . Svega je bilo đe se za ponos i odvažnost glava gubi ali predaja ili povlačenje ti nije bila opcija nikad. Da je Bog svemoguć i pravičan dokazuješ svojim životom i porodicom. Ko te god i sreo a ne provodio dane i decenije sa tobom zna da treba bit pisačka vedeta da bi opisao i dočarao tvoje (vaše) vrline pa ću to ostavit takvim da to opišu jer treba bit mnogo uman i baratat takvim stalskim umijećem. Još dugo decenija krasio , uveseljavao i pomagao život ljudima koje znaš i ne znaš . Istina je svetinja to je bio i ostao tvoj moto . Tri u jedan; fajter , šmeker i gospodin kako je trenutak zahtijevao tako si se ponašao . Živ i zdrav !!!!