Црвени ми се телефон од суботљих пропуштених позива. На месинџеру листам непрегледни низ порука. Питам се онако мамуран да не постадох каква власт.
Мишо Вујовић, фото: Архива ИН4С
Пише: Мишо Вујовић
Црвени ми се телефон од суботљих пропуштених позива. На месинџеру листам непрегледни низ порука. Питам се онако мамуран да не постадох каква власт. Вибер румен ко чисто сељаче пред таблом и надобудним учитељем коме је граната однела мали и домали прст, те поздравља стиснутом песницом. Ако подигне отворену шаку махнуће са три прста, а то би неко од строгих надлежних другова могао доживети као националистички гест.
А био је врео осми и девети, трећи дан сви пихтијасто од утрнулих мисли до посусталог тела. И то све спонтано. Без умишљаја.
Тома и Мика ме чекају код Бата у Романтичарима.
“Не одступамо до даљњег док се не појавиш”, каже Мика Чевљанин, џентламен отмен и одважан као већина племеника али са фином патином бокељске госпоштине.
Тома, земљак Петра Кочића, одрастао у Банату, је као мања позоришна трупа. Пева, свира, рецитује, оживљава Миткета из Коштане попут Гидре или Столета Дечермића.
Глумица Љиљана Јакшић, заштитно лице Скадарлије годинама хумором, веселим стиховима али и мудростима чувених заљубљеника у ову боемску четврт, увесељава посетиоце.
“Тома је највећи и нагосподственији живи боем Скадарлије и Србије”, каже ова енергична жена, развлачећи усне у широки осмех. Пожелевши нам добродошлицу скадарлијском здравицом и стиховима Ђуре Јакшића чија ће звезда засијати тек након одласка са овог света у ком се велики песник и сликар није сналазио а још мање га разумео. Ипак и та неправда – ни прва ни последња – отклоњена је након Ђурине смрти.
Ми смо народ са огромним бројем уважених или рехбилитованих покојника. Земља мртвих легенди у којој би и небеска академија исправила многе неправде. САНУ је већ сведена на буџетског зависника који није подигао своје густе веђе ни када су нам раскубали духовни простор и територију брањену вековима без државе, академије и елите. И то са три К. Крвљу, крстом и ку….цем!
Осећао сам да се увертира у мој рођендан неће брзо завршити.
Наравно “Шешир мој” нисмо мимоишли. Тома је саградио три зида и темеље, а музичари му се радују као деда мразу. Отпевали су нам моју омиљену јадранску песму. Остали смо без мора али не и без историје и сећања на малу барку и српско море са којим је краљ Никола венчавао Црну Гору по ослобођењу Бара. Скадарлијски загорели аламани свирају све, али нису знали две строфе култне песме
“Јечам жела Косовка девојка”:
<
“ Нити моји нити брата мога
Него коњи славне српске војске (рефрен)
Кад’ се она на Косово врати
Кад се врати на стару границу и напоји коње
на Ситницу…”.
Ове стихове је допевао последњи чувар Косовског завета, егзарх Пећког трона, митрополит Амфилохије.
“Е мој Амфилохије само Ти можеш моје грехе да понесеш”, говорио је од вискија обамрли Тијанић једне “сабљине” ноћи у “Кнезу”, очекујући жандарме “Лакиране буба швабе” да га ‘апсе.
Нема више ни благочестивог Морачког громовника, а греси нам се множе као смрдибубе по Фрушкој гори.
Ваистину, рек’о би Антоније Ђурић, један од највећих антикомуниста и бораца за разоткривање црвеног мрака и терора.
Деветог настависмо у редакцији, Тома оде за Омољицу, Мика да се друже са Јованом најмлађим наследником.
Пристижу Ранка и Наташа, ја наставих са дивним људима Банетом, Мирком, Сашом, Миленком, Драганом, Душком…, људима који ме прате деценијама у покушајима да мало умијемо и дотерамо лепо лице најлепше земље која широко даје али вековима јој узимају, оробљавају је и пљачкају, трпи похаре од сопствених и туђих зулумћара.
“Има један кућерак у Срему…”, пева мој друг Влада, који се, после четири и кусур деценије проведене у хладној Норвешкој, греје на топлом огњишту завичаја.
Хвала свима на рођенданским честиткама!!!
Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С
Срећан рођендан дивни наш пријатељу! Хвала ти што постојиш и у ово суморно време уносиш наду и ведрину. Твоје продуховљено перо и честита душа свакодневно нам дарују снагу и вољу да идемо даље. Желимо ти да још дуго, дуго трајеш и уживаш у својој сјајној породици и пријатељима који те воле и поштују.СРЕЋНО????
Мало ко је бирао тежи пут као ти а остао то што су Вам преци и увеличао и поносно бранио свој Српски род кад многи нијесу смјели ни на попис написат шта су а сад се ,,гурају ,, у те редове у прва мјеста . Није било пара ни опција да се тај понос и принципијелног сломи . Свега је било ђе се за понос и одважност глава губи али предаја или повлачење ти није била опција никад. Да је Бог свемогућ и правичан доказујеш својим животом и породицом. Ко те год и срео а не проводио дане и деценије са тобом зна да треба бит писачка ведета да би описао и дочарао твоје (ваше) врлине па ћу то оставит таквим да то опишу јер треба бит много уман и баратат таквим сталским умијећем. Још дуго деценија красио , увесељавао и помагао живот људима које знаш и не знаш . Истина је светиња то је био и остао твој мото . Три у један; фајтер , шмекер и господин како је тренутак захтијевао тако си се понашао . Жив и здрав !!!!
SRECNO!!!!!!
Срећан рођендан дивни наш пријатељу! Хвала ти што постојиш и у ово суморно време уносиш наду и ведрину. Твоје продуховљено перо и честита душа свакодневно нам дарују снагу и вољу да идемо даље. Желимо ти да још дуго, дуго трајеш и уживаш у својој сјајној породици и пријатељима који те воле и поштују.СРЕЋНО????
Мало ко је бирао тежи пут као ти а остао то што су Вам преци и увеличао и поносно бранио свој Српски род кад многи нијесу смјели ни на попис написат шта су а сад се ,,гурају ,, у те редове у прва мјеста . Није било пара ни опција да се тај понос и принципијелног сломи . Свега је било ђе се за понос и одважност глава губи али предаја или повлачење ти није била опција никад. Да је Бог свемогућ и правичан доказујеш својим животом и породицом. Ко те год и срео а не проводио дане и деценије са тобом зна да треба бит писачка ведета да би описао и дочарао твоје (ваше) врлине па ћу то оставит таквим да то опишу јер треба бит много уман и баратат таквим сталским умијећем. Још дуго деценија красио , увесељавао и помагао живот људима које знаш и не знаш . Истина је светиња то је био и остао твој мото . Три у један; фајтер , шмекер и господин како је тренутак захтијевао тако си се понашао . Жив и здрав !!!!