Пише: Остоја Војиновић
Дербент (руски: Дербе́нт, перзијски: دربند, Дарбанд, легзински: Кьвевар, лакски: Чурул) је град у Русији, и други је по важности град у Дагестану. Дербент је најстарији град у Русији, као и један од најстаријих на планети. Прво насеље на овом месту, према археолошким налазима, настало је још крајем 4. миленијума пре нове ере, а савремени град је основан у 5. веку наше ере.
У свету се не зна толико о најстаријем руском граду Дербенту, иако његова историја сеже најмање пет хиљада година уназад. Дербент је старији од Делхија, Истанбула, Техерана … Смештен на рубу копна између Каспијског мора и Кавкаских планина у Републици Дагестан, град се сматра најјужнијим у Русији.
Дербент је био један од највећих градова средњовековне источне Европе и одликовао се јединственом структуром. Град је саграђен на уском обалном појасу чија ширина не прелази три километра, а ограђен је са два одбрамбена зида дужине 40 километара. Историчари први пут спомињу град у списима Хекатеја Милетског у 6. веку пре нове ере. Древни грчки историчар назива град „Каспијским вратима“. Дербент је столећма био погранични град, јер се налази између Евроазије и Блиског истока на Каспијској рути. Велики пут свиле такође је пролазио кроз Дербент, а градска ризница дуго се надопуњавала порезима трговаца. Само име града етимолошки сеже до фразе „Затворена врата“. Град је столећима био привлачан плен разних царстава, па су ратови увек беснили око овог древног града.
Дербент је најјужнији град Русије и један од најдревнијих, и први је муслимански град на територији савремене Русије. Арапи су заузели Дербент у 8. веку и одмах су направили од њега центар ислама на Северном Кавказу. То се догодило далеко пре него што су дошли Руси, који су у то време живели далеко на северу и примили су православље 988. године
Још од старог века, ово подручје је било врло важно због свог положаја као врата према Кавказу.Дербент је јединственог стратешког положаја на Кавказу – град се налази на танкој превлаци земље (3 км) између Каспијског језера и Кавказа, контролишући сувоземни саобраћај између југоисточне Европе и Блиског Истока.Као резултат ове географског положаја, град се развио око двају зидина, проширивши се од планина према мору. Вековима су бројни народи давали граду разнолика имена, али свако је било у повезано с „вратима“ или „капијом“.
Град је изграђен крај западних обала Каспијског језера, јужно од реке Рубаса, на падинама Табасаранског горја где се планине Великог Кавказа пружају према води, формирајући Велики кавкаски пролаз.
Дербент је саобраћајно добро покривен и има властиту луку, железница пролази кроз град према главном граду Азербејџана Бакуу, а пут Баку – Ростов пролази такође кроз овај град.
Древна племена на овом подручју била су седелачка и бавила су се пољопривредом.Прво стално насеље у подручју Дербента датира од 8. века пре Христа. До 4. века нове ере, ово је подручје било делом Кавкаске Албаније, и обично га поистовећују са главним градом Албаном.
Данашње име, од перзијске речи (دربند,читај: Дарбанд) у значењу „затворена врата“, је ушло у употребу крајем 5. или почетком 6. века, кад је поново основан град на овом подручју од стране Кавада I. из Сасанидске династије Персијског Царства.
Хришћанство је у Дербент стигло 313. године, када га је Урнајр, цар Кавкаске Албаније, увео као званичну религију. Дербент, који је био део ове древне државе у то доба, потпао је под њен религијски утицај.То се догодило давно пре него што је хришћанство стигло у друге крајеве Русије.
Утврђења која ћете пронаћи када посетите Дербент подигнута су ради заштите од сталних напада номадских народа, Хуна и Хазара, у 5. и 6 веку.
Тврђава Нарин-кала је део дербентског утврђења које се налази на списку светске културне баштине УНЕСКА, а по величини се може упоредити са Великим кинеским зидом.
За зидине и тврђаву се верује да припадају времену Кавадова сина, Хозроја I Ануширвана. Дербент постаје снажно војно утврђење и лука Сасанидског царства, а током 5. и 6. века, и важно средиште ширења хришћанства на Кавказу.
Током 630-их година заузели су га Хазари, а 654. године прелази под власт Арапа који га преображују у важно управно средиште, те уводе ислам на то подручје.Калиф Харун ал-Рашид је проводио време живећи у Дербенту и довео га је на добар глас као седиште уметности и трговине. У 10. веку, с падом Арапског калифата, Дербент постаје емиратом све до монголске инвазије 1239. године.
Дербент је прави процват доживео у периоду од 8. до 13. века, када је древни град постао један од најважнијих средњовековних центара.
- године војска Џингис-кана појавила се на градским зидинама. У почетку је град успешно одолевао Монголима, али 1239. године Дербент је коначно пао.
У 14. веку заузимају га хорде монголског вође Тимура. Године 1437. је дошао под контролу шахова Ширвана. Током 16. века, Дербент је био поприште ратова између Османлија и Персијских Царстава под иранским династијама Сафавида, Афшарида, Занда и Хотакија.
До почетка 17. века, сафавидски шах Абас I Велики нанео је тешки пораз Османском Царству и повратио је Дербент.
Како је руска држава постепено била све моћнија, њено интересовање за град је бивало све веће. Као што се сматра да је Санкт Петербург за Русију био прозор према Европи, тако је Дербент требало да постане њена капија према Истоку.
Петар I Велики, се током руско-иранског рата 1722. године искрцао на северну обалу Дагестана и кренуо према Дербенту. Када је примио кључеве градске капије руски цар је остао да ноћи у граду. Легенда каже да је Петар лично направио рупу у зиду своје собе како би отворио прозор који гледа преко мора.
Године 1735. мировним споразумом у Гањаји, Дербент је припао Ирану, а 1747. је постао престоницом истоименог каганата. Године 1796. град су поновно заузели Руси, што је потврђено миром у Голестану из 1813. године, од када постаје делом Руског Царства али још дуго времена није био безбедан за руске трупе.
У 19. веку регион је прошао кроз Кавкаски рат у којем се Руска Империја борила да припоји планинске крајеве Северног Кавказа.
Октобарска револуција и грађански рат који је уследио нису заобишли ни ове крајеве земље, као ни Други светски рат.
Данас, у време мира, свако може да посети Дербент и његову несаломиву тврђаву и диви се древној историји која прожима зидине града.
Дербент је заправо велики музеј са величанственим горјем и оближњом обалом, великог потенцијала за развитак туризма, појачаног УНЕСКО-вим уписом Цитаделе, старог дела града и Тврђаве као светске баштине 2003. године. Ипак, несигурност у регији за сада не допушта даљи напредак.
Велики део зидина и неколико осматрачница су сачувани у изворном облику. Зидине, које се пружају до мора, датирају у 6. век, у време Сасанида. Његова цитадела (Нарин-кала), која има површину од 45.000 м², утврђена је снажним зидинама. Историјске знаменитости су и купатила, цистерне, стара гробља, караванска одморишта, Канов маузолеј из 18. века, Јерменска црква и неколико џамија.
Према северу града налази се споменик Кирк-лара, илити четрдесеторици јунака, који су пали бранећи Дагестан од Арапа 728. године. Према југу се протеже крак Кавкаског зида 50 метара дуг, знан и као Александров зид, затварајући уски пролаз Железних врата/Каспијских врата. Док је овај зид био читав, имао је висину од 9 метара и дебљину од 3 метра, а са својим железним вратима и осматрачницама је чинио снажну одбрану персијске границе.
Дербент је врло необичан руски град са најстаријом тврђавом и џамијом у земљи, и град у којем етнички гледано практично и нема Руса.
Донедавно је био најстарији град у Русији, а после сједињења са Кримом 2014. године, ту перјаницу је преузео Керч, који је основан у седмом веку пре Христа. Становници Дербента, додуше, сматрају да је њихов град стар 5.000 година.
У древна времена Дербент је био познат као „Каспијска врата“. Захваљујући идеалном стратешком положају на каспијској обали, у теснацу између планине и мора, служио је као кључно место за заштиту „цивилизованог Персијског Царства“ од „дивљих варварских хорди са севера“.
Током своје вишевековне историје Дербент је видео многе инвазије, много пута је прелазио из једних руку у друге.Њиме су владали Персијанци, Арапи, Турци и Монголи, да би као што је већ раније поменуто од 1813. године припао Русији.
Дербент је најстарија тврђава у Русији.Тврђаву Нарин Кала („Сунчана тврђава“ на туранским језицима) основали су Персијанци у шестом веку, када је ова територија била под влашћу Сасанидског Царства. Једно од најупечатљивијих места су такозвана „Врата Судњег дана“.То су остаци сакралног исламског објекта за ритуале. Подигнута је у 10.-11. веку. Сматрало се да су то врата у други свет. Средњовјековни мистичари су били уверени да се ту може чути Алахов глас.
Поједини истраживачи сматрају да се и најстарији хришћански храм такође налази у Дербенту, на територију тврђаве Нарин Кала, и да потиче из 4. века. Та теорија, међутим, није потврђена и захтева додатна археолошка истраживања.
Џамија Џума у Дербенту је најстарија у Русији, а такође и на територију бившег Совјетског Савеза.Подигнута је 734. године након што је Омејидски калифат заузео град, и постала је један од главних центара ширења ислама у савременој Русији. У питању је шиитска џамија, али и сунити се у њу долазе молити.
Данас је међу житељима Дербента заступљено преко 60 националности. Звучи необично, али у укупном броју становника (124 000) Руси чине само 3,5 посто. Најбројнији етнос су Лезгини (33%), Азербајџанци (32%) и Табасаранци (15%) По броју становника Дербент је на 138.месту од 1.113 градова Руске Федерације.
Најстарија тврђава у Русији, позната под називом Нарин-Кала, уједно и највеће утврђење на северном Кавказу подигнута захваљујући Персијанцима у 6. веку, када је градом владало Сасанидско царство. Постоји неколико верзија о значењу имена тврђаве.Најпопуларнија је она према којој Нарин-Кала на туркијским језицима значи „сунчана тврђава”.
Нарин-Кала је била део огромног фортификационог комплекса познатог као Даг-Бари („планинске зидине”), који је обухватао зидине дуге преко 40 километара од морске обале до планина. Даг-Бари је западну Азију и јужни Кавказ требало да заштити од северних номадских племена.
Кажу да је за изградњу Даг-Барија утрошено седам пута више материјала него за подизање Великих пирамида у Гизи. Према легенди, 10 000 ратника, 6 000 радника и 300 архитекти уложили су много напора како би створили овај импресивни комплекс. Персијски шаханшах (краљ над краљевима) Хозроје I стигао је у Дербент како би лично надгледао изградњу.
Међутим, освајачи су касније стигли из супротног правца. У 8. веку када је Дербент потпао под власт Омејанског калифата, Арапи су такође ценили стратешки положај Нарин-Кала и користили су тврђаву као један од главних центара за ширење ислама по северном Кавказу.
Моћна тврђава са зидинама широким три и високим 20 метара опстала је кроз многе бурне векове и преживала бројне промене власти у региону и разорне инвазије Селџука и Тамерлана. Остали делови Даг-Барија, а пре свега дугачке зидине, нису имали толико среће и трајно су уништени.
Неке грађевине у тврђави су јединствене. Древну хришћанску цркву из 4. века Арапи су користили као резервоар. Резервоар је био повезан са извором и омогућавао је утврђењу да преживи дуготрајну опсаду.
Остаци луксузних палата, племићких кућа и хамама указују на стандард живота и комфор у којем су уживали становници Нарин-Кала.
Једно од најзанимљивијих места у тврђави је такозвана „Капија Судњег дана”, коју чине остаци исламског култног места. „Капија” је подигнута у 10-11. веку, а веровало се да је то пролаз у небески свет. Средњовековни мистици су били уверени да се на овом месту може чути Алахов глас.
Древни град Дербент може бити поносан из много разлога.
Каспијски Дербент, један је од најатрактивнијихи древних градова Северног Кавказа. Мали град, утопљен у обиљу сунчаних дана, уз морски ветар, топло море и вековне тајне, чува свој јединствени изглед.
Гребени Кавказа иду у море, обмотавајући најјужнији руски град са својом сликовитом лепотом. Овај мали град на Кавказу са сјајном историјом стоји између планина и мора, поздравља туристе са истока и прати их на запад. Блага клима, топло море, баршунати песак привлаче туристе из свих крајева земље како би се уронили у удобност умереног појаса.
Најстарији насељен локалитет државе хиљадама година служио је као одбрамбена тврђава народа Трансаквазије, заштитио их од напада номада. Стратешки значај утврђења је сјајан јер је то била пут ка Блиском истоку.
Архитектонска структура се уздиже на обронцима планине снажно камено утврђење, као да показује своју важност и стратешку сврху. Зидови висине 10 метара обложени су огромним каменим блоковима дебљине два метра. Улаз у град трговцима чији је пут кренуо на запад, отворио је 14 капија. Сви су имали своје име и намену, карактеристичне архитектонске знакове и време открића, те Дербент значи „закључана врата“.
Недалеко од тврђаве Нарин-Кала налази се и најстарија џамија у Русији и главни храм и светилиште муслимана Дагестана – Џума Џамија.Више од 1.000 година, религиозни архитектонски споменик уједињује све представнике ислама. На њеној територији постоји муслиманска семениште и стамбени простори. Четири свете равни украшавају светилиште у угловима, покривајући џамију од врелог летњег сунца. Светилиште је обновљено и проширено након јаког земљотреса који се догодио пре 700 година, захваљујући напорима верника, а данас је џамија Џума врло позната и посећена.
Изграђена почетком 8. века и прилично је мала и за разлику од класичних исламских зграда, Џуми џамија (петак) – тако се зове, јер се овде цела муслиманска заједница моли у петак у подне. Зграда је, иначе, савршено очувана.
Писац децембриста Александар Бестужев-Марлински, прогнан овде крајем 1820-их овако је описао џамију Џума: „… Изнад главних врата гори стих из Курана. Уђите, и одједном вас обавија неки сумрак, осваја нехотична тишина поштовања … Молитва верних тихо бруји; седећи на коленима или наслоњени на тепих, уроњени су у страхопоштовање … Ластавице се вину под куполу и одлете у небо, попут речи молитве; све дише одсуством садашњости … и изазива хладна и пријатна осећања за уморно срце “.
У Дербенту, где је најтоплија плажа у земљи,поносни су на лепоту врхова Кавказа.Пошто сте били у граду, обавезно идите у планине.Лепота Кавкаских падина и свежи хладни ваздух ће вас расхладити од врућине обале. Најбоље време за планински пут је јул-август, када време само шапуће и позива на путовање.
Када су у питању посете културним институцијама међу њима се истичу музеји заштите природе, историјско-архитектонски, уметнички и врло млад – музеј историје светске културе и религије.Овде се сакупља не само читава историја, већ и живот, традиције, веровања.
Ово име града записано је у аналима. Био је спојна карика кавкаских племена, Персијанаца, Арапа, номадских Азијата и Европљана. Овде су се борили и трговали. Трагови прошлости сачували су се до данас, и не без разлога УНЕСКО је признао стари део Дербента као културно наслеђе човечанства.
Главна атракција је некадашња персијска тврђава. Моћни одбрамбени зидови Каспијских врата заштићени од бескрајних налета номада. Преживели део се састоји од цитаделе (Нарин-кала) која се налази на брду и два камена зида која се протежу од ње до мора. Унутар тврђаве налазе се средњовековна купатила, најстарији водовод тврђаве од керамичких цеви, рушевине Шахове палате – улазни портал и делови зидова.
Пролазак поред Музеја тепиха и уметничких заната је када се нађете у Дербенту неопростив пропуст. Отворен је 1982. године у згради старе јерменске цркве. Изграђен је према пројекту „оца“ реалистичке књижевности у Јерменији Габријела Сундукјана , који је овде прогнан 1850 -их .
У свакодневном животу атракција се једноставно назива Музеј тепиха, али то није сасвим тачно, јер су други занати увек цветали у Дагестану. Збирка садржи украсне и примењене предмете од метала и керамике:посуде балкхар са изузетном сликом, глинене играчке Лакса…
Тешко је говорити о локалним теписима – морате их видети својим очима. По природи узорка и техници извођења подељени су у групе. Први су теписи из Јужног Дагестана (гомила густо ткана, вунени сумаци различитих геометријских облика и једнострани теписи). Други је из централног и северног Дагестана. То су глатки двострани теписи, филц и простирке.
На месту где је Петар Велики преноћио 1722. године током персијског похода сада је ту архитектонски комплекс павиљона-колонаде, остаци земунице, споменик и музеј. Након те кампање град Дербент заувек је постао део Руског царства.Дербентски бегови донели су кључеве града Петру Великом на сребрном послужавнику са речима: „Дербент је добио закладу од Александра Великог и зато нема ничег пристојнијег и поштенијег од града који је основао велики монарх да га пренесе другом монарху, ништа мање великом “.
Код Дербента налази се село Џалган у којем се према предању налази гроб Георгија Победоносца , који се прославио у овим крајевима. Легенда каже како да је ту живела увек незаборавна змија којој су девојке жртвоване. Георгије је победио – и то не копљем, како је приказано на грбу Москве, већ снагом вере. Верује се да се његова гробница налази у близини џамије испод смокве. Недалеко од места сахране налази се свети гај, где су се некад окупљали представници различитих религија на молитву. Овде постоји и извор који тече до данас. Да ли је то легенда или чињеница, не зна се поуздано.Светог Георгија поштују и хришћани и муслимани, а Дербент као град стоји на раскрсници различитих религија.
А некада врло, врло давно чак и кад града није било овде,овај је појас земље био каравански пут из Европе у Азију и звао се Каспијски пролаз. Само је Кроз Дербент у античко доба било могуће доћи на Блиски Исток, који су до неког времена активно користили разни номадски степски народи (Скити, Сармати, Алани, Хуни, итд.), Разарајући све што им се нашло на путу.
Коначно, власници земљишта који су живели у тим местима, неспособни да смире становнике степа, мислили су блокирати каспијски пролаз. Дакле, у 6. веку наше ере овде се појавио читав обрамбених комплекса који је потпуно блокирао читав пролаз. Та су утврђења започела каштелом смештеним на врху брда (где и данас стоји), а продужена са два паралелна зида која су се спуштала и затварала далеко у море (сада су преживели само фрагменти тих зидова). Од тада је Дербент био потпуно заштићен од било каквих надирања.
Након главног града Дагестана Махачкале и града Хасвјурта, Дербент је трећи по броју становника. У граду живи око 124 хиљада људи (а према неслужбеним подацима – и до 140 хиљада). Сваких 10 година у Дербент се повећа број становника за око 20.000 људи.Например, 1989. године у граду је живело 78,4 хиљаде становника, 2002. године – већ 101 хиљаду, а од почетка 2014. године у Дербенту је избројано 120 хиљада људи. Сваке године у граду се роди скоро 2 пута више људи него што умре. Деца и адолесценти овде чине већину популације, иако има доста старијих људи.Будући да се Дербент сматра неслужбеним главним градом Јужног Дагестана, нема толико Авара, Кумика и Лакова (националности Дагестана, који углавном живе у његовом северном делу).Највише у граду има Лезгинса, затим Азербејџанца и на трећем месту су Табасарани (људи који су се недавно почели насељавати у Дербенту). Занимљиво је да је под совјетском влашћу распоред био потпуно другачији. Што се тиче етничког састава, градом су тада доминирали Руси и Јевреји. А на првом месту били су Азербејџанци.
Дербент има образовне институције различитих нивоа: основног, средњег и вишег.Иако у граду постоји више него довољно високошколских установа с обзиром на то да сам град није толико велик, већина младих људи који дипломирају на локалним универзитетима не могу се похвалити знањем. И поента није у томе да је подучавање овде на ниском нивоу. Поента је у самим младим људима, међу којима је сада модерно похвалити се аутомобилима и одећом, а не црвеном дипломом. Овде ће бити потребно поменути и нову „моду“ међу дербентском (и дагестанском) омладином, а то је „повратак на прави пут – Ислам „. Током година совјетске власти становници Дербента изгубили су навику безусловно следити верске догме. Сад им је све чудније када виде како све више младих почиње да клања намаз. У Дербенту су људи навикли на то да старији људи клањају намаз. Због тога се савремени родитељи тешко мире са животним стилом своје деце. Уз то, све је више младих становника Дербента који се моле а који су сада присталице радикалног покрета у исламу – вехабизма.Стога су, наравно, родитељи против: уосталом јаку структуру републике уништавају вехабије што може да представља проблем. Али то не значи да су сви омладинци Дербента потенцијални терористи и убице. У основи, то су исти тинејџери и млади као и у другим градовима. Можда показују мало више поштовања према старијима али ова традиционална карактерна карактеристика Дагестанца постепено нестаје.
Дербент се сматра другим градом по производњи у Дагестану. Главна индустријска предузећа у граду су винарска, прерађивачка и прехрамбена индустрија. Једна од главних „атракција“ Дербента су коњаци које производи “Фабрика ракије Дербент“. Коњак произведен у Дербенту познат је по свом квалитету не само у Дагестану и Русији, већ и широм света. Предузеће које га прави је било познато као фабрика и пре 1917. године, а затим је (1960.) постало комбинат. Упркос тако значајној старости, ово предузеће је у изврсном стању и издржало је све олује и транзиционо реструктурирање у земљи.Још једно од главних индустријских предузеће у граду је фабрика пенушавих вина.
У Дербенту је развијена машиноградња, прехрамбена индустрија (чак и пивара и винарије), текстилна индустрија, производња грађевинских материјала, дрвна индустрија, рибарство и рибопрерада.Овај каспијски град је први у земљи започео производњу папира, сапуна и свилених тканина.
Главна атракција и визит карта града, захваљујући којој је део Дербента 2003. године уврштен на УНЕСКО-в попис светске баштине – тврђава Нарyн-Кала из које се пружа предиван поглед на град. А унутар тврђаве постоје древне грађевине које су преживеле до данас, а које су данас културне вредности: Ханова палата, стражарница, оронула ханска купатила, древни хришћански храм и многе друге лепе грађевине са више од хиљаду година историје.
У Дербенту, најјужнијем граду Русије јесен топла, зима кратка и блага, а само Каспијско језеро спашава овдашње житеље од неподношљивих летњих врућина. Град се налази на граници умерене и суптропске климе.
Град је мален, нема великих индустријских предузећа и огромног броја аутомобила који би могли загађивати.
Територија града Дербента, где се налази њен приморски део, налази се испод нивоа мора са ознаком од – 18 метара.
Растојање од Москве до Дербента износи 1941 км, и прелази се за око 21 сат вожње аутомобилом.У овај град у Дагестану можете доћи авионом из Москве до Махачкале, а затим директним аутобусом за 2,5 сата.
Неки воле да понављају да је ово „најстарији град Русије“, други наглашавају да је ово град „музеј на отвореном“, Арапи-оснивачи најстаријих градских четврти назвали су га „Баб ал-Абваб“ („Капија врата“, „главна капија“), а неки град презриво називају ‘’ руским Бомбајем“ алудирајући на прљаве бучне чаршије и огроман број скутера на њима.
Извори за писање текста:
https://hr.fehrplays.com/puteshestviya/95402-goroda-dagestana-ot-yuzhno-suhokumska-do-derbenta.html
https://tehnodinamika.ru/bs/floor/derbent-samyi-drevnii-gorod-rossii-gde-nahoditsya-derbent-drevnyaya/
https://rs.rbth.com/istorija-rusije/92104-najstariji-grad-derbent
https://hr.rbth.com/travel/85128-osam-cinjenica-o-derbentu
https://rs.rbth.com/travel/80855-najstarija-tvrdjava-u-rusiji
https://areal-tur.ru/bs/franciya/etapy-stanovleniya-kreposti-naryn-kala-istoriya-derbentskaya-krepost.html
https://sr.vision1cyclings.com/obrazovanie/87236-derbent-samyy-drevniy-gorod-rossii.html
Прочитајте ЈОШ:
Руска доминација: Нова руска ракета враћа Москви предност над Западом
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
