Депортација, пуч и необавијештени премијер
1 min read
Прије седам – осам година док је још била актуелна прича о највећем ратном злочину у новијој историји Црне Горе – депортацији БиХ избјеглица, у емисији најбољег новинара код нас и у Београд „Жива истина“, Ђукановић је изјавио, парафразирам: о томе нијесам знао ништа, тек много касније сам дознао за депортацију.
О том ратном злочину више нико не прича њити га помиње, осим мене.
У заташкавању случаја, поред новинара – поготову оних који су се прославили на ту тему, огроман допринос је дао СДП Ранка Кривокапића, а кључан тзв. Бошњачка странка.
Послије наведене изјаве Ђукановића „да није знао“, а непосредно прије његовог наредног гостовања код истог новинара у истој емисији (Жива истина), долазим у посјед документа који опвргава тврдњу тадашњег премијера. Ради се о документу број 905/3 од 18.08.1992. године издатог од стране МУП-а РЦГ, а на захтјев Данијеле Ступар – Титорић. У документу између осталог пише:
„Предсједник Владе Републике Црне Горе друг Мило Дјукановић је прослиједио Вашу молбу МУП-а РЦГ, уз захтјев да Вас обавјестимо гдје Вам се налази супруг и зашто је ухапшен. Ваш супруг, Титорић Алемко из Новог Сарајева је ухапшен 26. 05. 1992. године у Херцег Новом, као и још 34 лица, а на захтјев Српске Републике БИХ и предат овлашћеним радницима СУП-а Сребреница…”
У потпису са печатом, Министар унутрашњих послова Никола Пејаковић.
Тада сам се још јављао у отвореној емисији поменутог новинара, који је уз то што је најбољи новинар уједно и највећи патриота, родољуб и Црногорац са краја XX и почетка XXИ вијека. Водили смо увијек оштре полемике на ивици инцидента. „Наоружан“ овом инфорамацијом рекао сам му да посједујем документ који доказује да је Ђукановић у његовој прошлој емисији изрекао лаж, понудио му га на увид, и затражио да у наредној емисији са Ђукановићем поново покрене питање депортације и његове одговорности поводом тог ратног злочина.
Sve je to ziva istina samo je problem sto kod nas zivi poltronski i uliznicki narod cas malom broju izuzetaka,
sve poznato i tačno,ali naš narod,većinom,pamti kao pastrmka. Nema tu solidarnosti ni etike,malo im uspu u korito,malo začine sa “slobodnim medijima” i gotova stvar. Saznaćemo mnogo kasnije koliko smo propustili i na kakve smo gluposti nasijedali.