• Колумне
• Поглед

Демократе ултиматума

1 min read

7 година ‎ Сибин

За ово писаније којим поткупљујем ово за малена царство, битно је само једно: анализирајте, брате, већ како мислите.

Бечић и Абазовић

За ово писаније којим поткупљујем ово за малена царство, битно је само једно: анализирајте, брате, већ како мислите. Слободно, је ли то океј? (Ајде, терај даље, доље.)

Демократе, дакле, нису за дијалог, и актом нанизали солитер ултиматума. Напросто, или како URA&Демократе поставе ствари, или никако. Друкчије није могуће. Не и с њима…

У томе, говори елементарна логика, нема ама ни оволицко демократске ширине, залагања за јединство разлике, потребе за уједињењем опозиције.

Није то инаћење, већ ће прије бити – намицање воде на воденицу владајуће гарнитуре. И то Демократе раде, док то креирају најмање странчице, на челу са легалистом Криптокапићем и салонистом Лекијем. (Милачић, Дантеданиловић – они су сјен у холу, размаз у пролазу, пјена, шапат…)

Него, чаршијом се пронијела прича да су Демократе римејк Позитивне, само што су црвене, а не бијаху наранџасте.

Ок, није то богзнакакво колористичко одступање, чисто се појачао атак на визуелно поље бирачког тијела, порадило се на упадљивости: униформисаност је трик на који се социо-дух треба наватати. Знате оно – једнакост једнако крај класа, итд…

Таква им је и реторика. Много буке, али нигдје садржаја. Зијевање општих мјеста. Говор о будућности као времену раскида са прошлошћу а све зарад прагматичности која нам опет у свему мањка.

Фабрика, Црква, Џамија – исти су то објекти, поручују Демократе. Мит је мртав, живио соц.реализам, демократско `српочекићно` братство у јединству. Ништа вјера, језик, национ, сада имамо рад на омасовљавању друштва. Нисмо политичка бића, него плавокомбинезон радници. (Јесте, политиканство је нова идеологија.)

Међутим, оно што је битно разумјети јесте да Демократе теже солирању. Релативизују ствари на један тако низак, исувише нисак начин. Кад мало боље погледамо, шта се битно промијенило од њиховог доласка на политичку сцену ЦГ, осим чињенице да су глас против унутаропозиционог дијалога?

Увијек имају примједбу, и „принцип“ преко којег не могу. Притом, као не контајући коме то највише одговара.

Сад је јасно: постоји опозиција, и остатак тзв. „опозиције“ која се самопроглашава грађанском. Грађанска „опозиција“ је, дакле, чија, будући да никако није демократска?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: