Дејли телеграф: Русија и Запад поново ушли у хладни рат

Русија и Запад улазе у нови хладни рат који би могао довести до све већих конфронтација у свијету, пише данас Дејли телеграф.

Медиј анализира ситуацију истичући да се руски предсједник Владимир Путин супротставља америчкој хегемонији на међународном плану а Кремљ је већ одлучио да прекине дипломатску комуникацију са САД, бар до америчких избора 8. новембра, у нади да ће имати „искренији” однос са наследником Барака Обаме. Дејли телеграф такође подсјећа да је до тога дошло након што је амерички државни секретар Џон Кери отказао било какву координацију у вези са ситуацијом у Сирији, рекавши да је Русија уништила вишемјесечне дипломатске напоре. Руско Министарство одбране је оптужило Обамину администрацију да покушава да „коначно уништи односе са Русијом”, а замјеник министра спољних послова Сергеј Рибјаков изјавио је да би Москва могла да одговори уколико САД уведе нове санкције Русији због бомбардовања сиријског Алепа.

Званичници у Москви тврде да су Американци ти који се често нису држали договорених обавеза, док војни и политички експерти у Москви упозоравају да Русија и Запад иду ка конфронтацији која би могла бити „опасна колико и кубанска ракетна криза”, наводи лондонски дневник цитирајући мишљење стручњака са московског института ПИР.

„Ако говоримо о последњем Хладном рату, тренутно смо негдје између подизања Берлинског зида и кубанске ракетне кризе. Другим ријечима, на ивици смо рата, али без механизама да управљамо конфронтацијом”, каже генерал Евгениј Бужински, шеф ПИР и бивши шеф Дирекције за међународне споразуме при руском Министарству одбране.

Путин је, како се наводи, јасно указао на размјере те конфронтације прошле недеље у одговору на питање руског новинара да ли су односи са Вашингтоном пропали због Сирије.

„То нема везе са Сиријом, већ са покушајем једне земље да наметне своје одлуке читавом свијету“, рекао је он.

Путин се највише приближио формалном проглашењу „хладног рата” 3. октобра када је суспендовао споразум о преради плутонијума из 2000. са САД због политике Вашингтона која „није пријатељска”.

„То показује колико смо љути”, рекао је Фјодор Лукјанов предсједник Руског савјета за спољну и безбједносну политику, преноси Дејли телеграф.

Лист међутим оцјењује да Путинов састанак са њемачком канцеларком Ангелом Меркел и француским предсједником Франсоа Оландом у Берлину прошле недеље можда указује да Кремљ ипак жели да држи дипломатске канале са западним владама отвореним, наводи лондонски лист.

Према војним, дипломатским и политичким изворима у Москви циљ Русије је да промијени оно што види као неправедно постхладноратовско решење.

Потенцијална жаришта кризе су пре свега Балтик, гдје се НАТО и Русија узајамно оптужују за нагомилавање трупа, као и Сирија, наводи лист и подсјећа да је сиријски предсједник Башар Ал Асад прошле недеље рекао да се сукоб у тој земљи већ претвара у директну америчко-руску конфронтацију.

У међувремену, Москва јача утицај на Блиском истоку и већ је предузела кораке да побољша односе са владом Абдела Фатаха ел Сисија у Египту, а спекулише се и о поновном отварању војних база на Куби и у Вијетнаму, наводи се у тексту.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: