• Поглед

(Не)морал у данашњој Црној Гори

1 min read

9 година ‎ ИН4С

Пише: Драгана Б. Мијушковић

Колико је на цијени морал у данашњој Црној Гори? Колико је на цијени некада непроцјењиво чојство? Колико смо ми уопште на цијени и који је то новац за који се можемо жмурећи продати?

Прошло је осам дана од десетих парламентарних избора (четврти од стицања независности), сви смо се сложили да никада луциднији били нијесу. Слике господе из ДПС-а у бизарним позама преплавиле су интернет, као и текстови страних новинара који опширно пишу о „црногорском куму“ и његовим мутним радњама.

Кад кажем луцидно, највише мислим на такозвани „терористички напад“ који у машти појединих државних челника је раван ономе од прије 15 година на Свјетски трговински центар. Само овог пута „терористи“ су били збуњени и пропаде им пуч, а ту можемо захвалити брзој интервенцији црногорске обавјештајне службе. Хвала вам!

Даље, шта би се могло још сумирати у овој шаради избора а да не буде deja vu? Велика подршка и афирмација тзв. „хрватског срца“ ХГИ на сјеверу Црне Горе и у мјестима гдје је претежно православни живаљ. Ако, посматрамо ово утопистички, можда је на помолу ново братство и јединство и управо креће из Пљеваља, града гдје, по задњој статистици, годишње оболи 150 особа од канцера. Да, ту се види да баш има простора да људи масовно подржавају партију која у самом мјесту гдје живи предсједница исте овог пута је забиљежила 4 гласа. Да се разумијемо, немам ја ништа против да људи гласају како им савјет налаже, али да се не лажемо „има нешто труло у држави Данској“, а зове се мутни инжењеринг ДПС-а и дружине.

Да се вратим на морал и етику. Читам да један од водећих етичара Питер Сингер охрабрује поруком како се свијет данас налази у много бољој позицији у односу на претходна стољећа. У књизи „Етика у стварном свијету“ (Ethics In The Real World), Сингер поручује да можемо бити срећни у каквом времену живимо, упркос Сирији, упркос терористичким нападима широм свијета, те да се живот у данашњици може оцијенити веома оптимистично са бољим сјутра.

Овај етичар сигурно је у свом истраживању прескочио „банана републике“, међу њима и нашу државу, јер да је био у прилици да свједочи оноликој количини проданих гласова написао би да вјере у човјечанство више нема. А, шта би тек неко од Петровића написао? Како би Посланице Св. Петра Цетињског гласиле? Остајемо ускраћени за одговор, заправо остајемо нијеми пред толиком количином неморала и ваљања у блату.

Треба да останемо досљедни себи и својој брдовитој домовини да је заштитимо од домаћих издајника који за себе тврде да су родољуби, а уствари су еурољуби и поданици мафије која нас оглода до костију и кидише на наше душе. Не дајмо се, браћо и сестре, прошао је турски зулум, прошли су Аустроугари и нацисти, проће и ово домаће зло.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: