Председник хрватске странке Домовински покрет (ДП) Иван Пенава неће бити на челу “уреда за идеологију”, како су спекулисали медији у суседству, већ ће руководити Владиним повереништвом за истраживање комунистичких злочина након Другог светског рата.
Да ли је то “еуропски” начин да се каже “уред за идеологију”, није без основа запитати се. Сам Пенава каже да ће лечити “највећу трауму и историјску трагедију хрватског народа” којом се, до сада, како даље образлаже, нико у Хрватској није бавио на задовољавајући начин.
Та трагедија је Блајбург 1945.
Обнародујући оснивање новог повереништва, хрватски премијер Андреј Пленковић изјавио је да је Пенава нарочито заинтересован за идентификацију жртава код Блајбурга и на тзв. Крижном путу и давању дигнитета убијенима.
Дигнитет, да подсетимо на оне најочигледније историјске чињенице, треба да се врати хиљадама побијених усташа које су стрељале партизанске јединице и то док су бежали ка данашњој Аустрији на самом концу Другог светског рата.
Ово је једна од “свјетоназорских тема за добробит хрватског народа”, како је назива Пенава и у том смислу понавља реченицу коју је више пута изговорио министар бранитеља Томо Медвед над гробницама побијених у Хрватској након Другог светског рата од стране комуниста: “Скончали су само зато што су били Хрвати”.
Звучало би сулудо, али и као чисто кривично дело да неко над гробницом убијених немачких ес-ес-оваца изговори: “Убијени су само зато што су били Немци”, као што је Медвед изговорио крајем јуна ове године над масовном гробницом на подручју Свете недеље из које је ексхумирано 49 тела.
Према саопштењу Министарства бранитеља, радило се претежно о мушкарцима узраста од 20 до 40 година, а нађене су и војне ознаке, како су пренели хрватски медији. По њима је, ваљда, хрватски министар бранитеља, непогрешиво знао да су у питању Хрвати – ни четници, ни партизани, већ усташе, по свему судећи.
Повереника за злочине над усташама, Пенаву је, иначе, Игор Петернел из партије Дом и национално окупљање, још једне странке забринуте за “хрватску трагедију” након нестанка усташке НДХ, прозивао да никад није био на Блајбургу.
“Када бих хтео да приватизујем тему, био бих безобразан и рекао бих да је моја породица и с једне и с друге стране била на Блајбургу у нека јако несрећна времена. Не знам где је његова била. Ако је и била, вероватно је била с друге стране”, рекао је Пенава.
Пенавини су од усташа/домобрана, по свему судећи, а ко је друга (непријатељска) страна? Назовимо их, како то раде хрватски званичници, комунисти, да их не би назвали партизани, да их не би назвали они који су окончали крвави пројекат Независне државе Хрватске.
Почасни вод Блајбурга
Ко су блајбуршке жртве о томе најбоље сведочи споменик на Блајбуршком пољу испод којег је у много наврата и званична хрватска државна делегација полагала венце. “У част и славу погинулој хрватској војсци”, пише на споменику који краси и шаховница из доба НДХ. Нема цивила, па чак ни Хрвата на том кратком натпису.
Што се тиче самог Блајбурга, тамо је било заробљено око 60.000 или више припадника хрватских оружаних снага, у које су у октобру 1944. обједињени усташе и домобрани, а са њима су биле и породице и цивили који су пратили тај егзодус с територије НДХ, подсећа за РТ Балкан историчар Бојан Димитријевић.
“На том месту заробљено је и око 6.500 црногорских и херцеговачких четника и они су се предали Британцима. Сви су враћени 16. маја 1945. преко границе назад у Југославију. Црногорски четници су побијени у Словенији између 20. и 22. маја, њих око 5.500, а хрватски заробљеници су углавном ликвидирани успут, на локацијама у Словенији и око Загреба”, каже Димитријевић.
“Поражене снаге” народа и народности са простора данашње Аустрије вратила је у руке југословенских партизана команда британског корпуса. Била је то компензација за то да се Југословени повуку са те територије, а на рачун тога добију своје заробљенике, објашњава наш саговорник.
“Британци се ваде да нису очекивали да ће бити ликвидација, а када су формално сазнали за њих, десетак дана касније, обуставили су слање назад у Југославију и углавном их послали у логоре на простору Аустрије и Немачке. По свим показатељима у Србији је најдуже трајао терор пошто су делови Србије ослобођени већ од средине септембра 1944. Такође, словеначка ОЗНА је била особито окрутна, код ње није било преживелих, око 14.000 заробљеника је побијено. Код Хрвата је највећи део заробљеника био ликвидиран, а део је одведен у заробљеничке логоре, што баш није био случај поготово у Словенији, али ни у Србији”, каже Димитријевић.
Павелић и Тито на истом задатку
Иако Пенава неће примати новчану накнаду нити ће његов комесаријат имати било какав буџет, како је најављено, поједини хрватски медији ипак постављају питање чему ово “повереништво за Блајбург”, како су га прозвали.
Наводе да већ постоји Министарство хрватских бранитеља, које као посебну организациону јединицу има Сектор за жртве Другог светског рата и послератног раздобља, а у њему и Службу за прикупљање, обраду и истраживање сазнања о жртвама Другог светског рата и послератног раздобља, као и Службу за обележавање места масовних гробница.
Уз то, Пленковићева влада основала је 2017. године Веће за суочавање с последицама владавине недемократских режима које је дало, како истичу медији у комшилуку, историјску оцену тог периода.
Ово Веће објавило је извештај на 30 страна и у својој “повјесној оцени” изједначило фашизам и комунизам као “тоталитарне и тиме недемократске режиме”, наводећи да су ти покрети “повезани с често екстремним политичким условима који су владали у монархистичкој југословенској држави“.Такође, “главни носитељи недемократских режима” су, како се наводи у извештају, поглавник НДХ Анте Павелић и председник СФРЈ Јосип Броз.
Ово тело хрватске Владе такође је у фашистичке покрете уврстило четнички покрет, уз онај усташки, као симболе које би требало забранити навела усташко “У” и четничку кокарду, а за усташки поздрав “За дом спремни” навело да је прихватљив.
Иако је усташки, како и сами наводе у извештају, ако се изговара или пише као симбол хрватских војних јединица из Домовинског рата деведесетих, треба дозволити његову употребу јер су се “они борили… за демократску Републику Хрватску”.
У тој демократској борби успешно су протерали 250.000 Срба, највећи део оних које њихови “за дом спремни” преци нису побили у Другом светском рату, али за разлику од њих модерни домобрани нису завршили као “поражене снаге” већ као чланица Европске уније.
Занимљиво је да се у овом извештају владиног тела из 2017. наводе као посебан проблем натписи на надгробним споменицима на којима се “пропагирају идеје на којима се темељила оружана агресија на Републику Хрватску од 1991. до 1995, велича сама та агресија или великосрпство”. У том смислу, веће наводи да не би била неприхватљива “одлука демократске државе” да пропише посебна правила која се тичу “спорних натписа”.
Управо ових дана, Пенава и ДП, на основу измена Закона о гробљима, поднели су захтев да се уклони десет надгробних споменика у Вуковару, а најављују и наставак своје акције диљем хрватских гробаља.
Владино веће је у извештају из 2017. као пример “великосрпског” надгробног споменика навело овај натпис са споменика у Боровом селу:
“И сада гледам Борово рођено моје село, браћу и сестре и српске борце. Моје битке бију жестоко, поносно дижу чело и српске заставе високо и тврдо на српској земљи стоје.”
Извор: РТ Балкан
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
