Deblokadna kuharica: tri recepta za početak nastave

Piše: Prof. dr Mihajlo Rabrenović

Ogromna većina građana Srbije očekuje da država obezbedi da svako radi svoj posao, da fakulteti započnu da obavljaju svoju delatnost, a da se dnevna politika izmesti sa njih u druge institucije, kao u drugim demokratskim društvima. Putokaz nam daje nekadašnja rektorka – prablokaderka – Ivanka Popović, koja je aprila 2020. godine u vreme korone pohvalila ovaj vid nastave, rekavši da „svi akreditovani programi funkcionišu kao programi na daljinu kako bi se realizovao semestar“.

Kako deblokirati fakultete? Predlažem plan A, plan B ili plan V.

Plan A – Nastavnici žele da rade i prostor nije blokiran:

Za celo društvo, optimalan put je da nastavno-naučna veća bez odlaganja donesu odluke kojima se utvrđuje plan nastave, u kojima je i plan nadoknada jednog dela jesenjeg semestra, a koji obuhvata i termine ispita, koji bi se odvijali u sedištu obrazovnih ustanova, kako je to i predviđeno Zakonom o visokom obrazovanju.

Plan B – Nastavnici fakulteta žele da rade i prostor je blokiran – onlajn nastava (na daljinu)

Nastava na daljinu može se sa uspehom organizovati u dva slučaja: a) kada nastavnici žele da rade i prostor je blokiran, i b) kada nastavnici nisu još uvek sigurni kada žele da nastave sa radom, nezavisno od toga da li je prostor blokiran. Realizatori nastave u ova dva slučaja su različiti.

U slučaju da nastavno-naučno veće donese odluku da se nastavi sa nastavom, a u tom trenutku je zgrada i dalje zaposednuta od dela studenata koji ometaju rad, postoje dva rešenja: a) da se odgovorna lica u pravnim licima obrate blokaderima sa ljubaznom molbom da oslobode državni prostor za njegovu namenu, a u slučaju da blokaderi to ipak ne žele, da se obrate organima javnog reda i mira za pomoć i da u prilogu dostave odluku NNV; ili b) da ne zovu organe reda i mira već da nastavu započnu onlajn – putem video poziva i, još bolje, putem snimljenih video predavanja koja se postavljaju na Youtube ili na portal obrazovne ustanove. Student bi takva predavanja mogao da pogleda i više puta. To bi podrazumevalo da država za period do uspostavljanja nastave u sedištu obrazovne ustanove dodeli akreditaciju za nastavu na daljinu, za slučaj da je obrazovna ustanova već ne poseduje. Iz perioda korone je ostalo mnogo video i štampanog materijala, koji se za ovu priliku može upotpuniti.

Plan V – nastavnici još uvek nisu sigurni da li žele da rade – neovisno od toga da li je prostor blokiran – srpski Erazmus

Pretpostavka je da će u nekim od obrazovnih ustanova postojati neko vreme unutrašnji dijalog u pogledu datuma ponovnog početka nastave. Da njihovi studenti ne bi i dalje bili diskriminisani, valjalo bi da država istim pravnim aktom uredi i ovu faktičku situaciju. Predlog je da država predvidi mogućnost da student upisan na jednom fakultetu ima pravo da predmete onlajn sluša i ispunjava predispitne obaveze (izrada kolokvijuma, seminarskih radova…), kao i konsultacije na drugom, akreditovanom fakultetu sa srodnim programom.

Na primer, student upisan na prvu godinu Pravnog fakulteta u Kragujevcu sluša Rimsko pravo i Uvod u pravo na Pravnom fakultetu u Nišu.

Možda bi bilo dobro da ovaj model ostane i po uspostavljanju nastave na svim univerzitetima. Time bi se uvelo bar malo konkurencije u inače pomalo učmalu delatnost fakulteta, a nastavnici u raznim zvanjima bi osetili malo adrenalina, usled mogućnosti da neko može, na primer Osnove sociologije da sluša na matičnom fakultetu, a može i na drugom, po izboru, uz uslov da je program predmeta srodan, u čemu mogu da pomognu recenzenti Nacionalnog akreditacionog tela.

Podsećam da praksa priznavanja ispita koji su položeni na drugoj visokoškolskoj ustanovi u Srbiji postoji decenijama. Mi imamo i praksu da student provede ceo semestar (tri meseca) u inostranstvu na programu Erazmus i zatim donese potvrdu da je položio nekoliko srodnih ispita, koji mu budu priznati od strane matičnog fakulteta u Srbiji. Uspostavljanjem ovakvog modela dobili bismo svojevrstan srpski Erazmus – za period dok se ne normalizuje nastava ili ne položi ispit. Srpski Erazmus bi činili svi državni univerziteti u našoj zemlji. Fakultetu koji omogućava nastavu za takve studente pripali bi i dodatni prihodi koji bi se, po principu pravičnosti, umanjili fakultetima koji nastavu ne drže.

Državni fakulteti u pojedinim gradovima (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Novi Pazar i Priština – sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici) imaju dominantan, da ne kažem monopolistički položaj, jer ka njima gravitira omladina tih regiona, izuzev Beograda koji ima priliv iz cele Srbije. Primenom neznatno inoviranog pravno-organizacionog aranžmana pomenuti fakulteti bi počeli da se međusobno takmiče ko će pre da uspostavi nastavu i ponudi bolji program. Blokade zgrada bi izgubile svaki smisao. Time bi i nastavnici koji nisu za blokade što pre ostvarili svoje pravo na rad, kao i druga prava koja im po osnovu rada pripadaju, uključiv zaradu. Dobro bi bilo da država u kratkom roku za ovu namenu uradi softversko rešenje – portal, kojem bi lako pristupali i nastavnici i studenti.

Istim propisom bi, isto tako, trebalo omogućiti da profesori koji žele da rade, a njihovi fakulteti se premišljaju po tom pitanju, kao i stručnjaci sa državnih instituta, mogu da se priključe fakultetima koji su započeli sa nastavom – bez prethodne saglasnosti matične ustanove, da pomognu realizaciju, zbog eventualno povećanog broja studenata. Blokaderi bi shvatili da je život otišao dalje.

Ukoliko u pojedinim sredinama do odblokiranja prostora kojim slučajem vremenom ipak ne dođe, u članu 105 navedenog Zakona o visokom obrazovanju postoji rešenje. Njime je predviđeno da “za studenta stranog državljanina visokoškolska ustanova može da omogući i polaganje ispita preko elektronskih komunikacija, pod uslovom da primenom odgovarajućih tehničkih rešenja obezbedi kontrolu identifikacije i rada studenta”. Ovu pogodnost bi, u periodu uspostave nastave, trebalo omogućiti i domaćim studentima.

Realizacija zadatka

Za realizaciju ovog zadataka, predlažem da Vlada Republike Srbije što pre oformi stručnu komisiju sa kratkim rokom za postupanje. Verujem da bi ceo pravno-organizacioni model mogao da se sačini za 36 do 48 sati i zatim se usvoji na prvoj narednoj sednici Vlade. Pomenuta komisija bi razmotrila da li bi se propis zvao Uredba o organizaciji uspostave nastave ili Izmena Zakona o visokom obrazovanju.

Rad ostalih državnih organa kao podrška

Paralelno, nadležni organi, među kojima i inspekcije Ministarstva prosvete i Ministarstva rada, trebalo bi da utvrde pitanja iz njihove nadležnosti. Podsećam i na okolnost da kod privatnika, na primer, a isto tako u državnoj upravi, posle tri uzastopna radna dana nepojavljivanja na poslu bez opravdanja, stiže opomena i otkaz. Korisno je, za one najupornije, pogledati i odredbe Zakona o diskriminaciji, a po potrebi i Krivičnog zakonika, ukoliko zaista želimo da budemo na putu izgradnje pravne države. Niko ne bi trebalo da je izuzet od primene zakona, ako smo stvarno svi za pravnu državu.

Dalji koraci

Problem u društvu koji je rezultirao blokadama nije uskoobrazovni, ali je činjenica da se neki od brojnih državnih funkcionera i službenika, ne samo ministara, već i državnih sekretara, pomoćnika ministara i posebnih savetnika nisu najbolje snašli. Ostaje nejasno i šta su neki od njih učinili da se kriza spreči ili ublaži. Proces formiranja nove Vlade trebalo bi iskoristiti za značajan iskorak u pogledu unapređenja kapaciteta kadrova u resorima. Obrazovanje, ukupne kompetencije i dosadašnji rezultati, posebno rukovodećih kadrova, trebalo bi u većoj meri da budu kriterijum za imenovanja lica. Kandidati za funkcije bi trebalo da dostave listu problema koji postoje u resoru za koji se imenuju sa načinima da se problemi ublaže. Lojalnost Srbiji se podrazumeva kao neophodan kriterijum.

*Stručnjak za menadžment državne uprave

Izvor: Politika.rs