„Dara iz Jasenovca” i anatomija jedne kritike

U iščekivanju distribucije srpskog filma „Dara iz Jasenovca” Predraga Antonijevića u SAD, čiji početak je najavljen za 5. februar, američki sajtovi uveliko daju svoje kritike o filmu i tematici kojom se film bavi, ali jedna, negativna, objavljena u uticajnom „Varajetiju”, čiji je autor Džej Vajsberg, uzburkala je ovdašnju javnost i izazvala brojna reagovanja, dok su neki mediji izvestili da su zbog srpskog kandidata za nagradu „Oskar”, Srbi i Hrvati zaratili na društvenim mrežama.

Pošto Srbima i Hrvatima uopšte nije teško da zarate na društvenim mrežama i pošto to rade gotovo svakodnevno kad je reč o mnogim temama, pitanje je koliko sve to treba ozbiljno shvatiti, tim pre što film ovde još niko takoreći nije ni video (izuzimajući one koji su prisustvovali za sada jedinoj projekciji u Gračanici), jer je premijera u Beogradu zakazana za 22. april nakon čega bi film trebalo da se prikazuje i u bioskopima širom Srbije.

Uprkos tome, Vajsbergova kritika, u kojoj se kaže da upotreba Jasenovca od strane srpskih nacionalista pretvara film u propagandu, odmah je ovde podigla sve na noge. Oglasio se ministar unutrašnjih poslova Srbije, oglasila se i ministaska kulture i informisanja. Prvi je, kako su preneli mediji, usput izvređao filmskog kritičara Vajsberga, nazivajući ga „lošim čovekom, vrednim prezira”, druga je zdušno tvrdila da film nije propaganda, ocenjujući da napadi na film i „pokušaj njegove diskreditacije, kroz potpuno neprimerene, neutemeljene i neistinite političke ocene i optužbe, ne predstavljaju kritiku filma već pokušaj osporavanja prava da se govori o Jasenovcu kao mestu stradanja srpskog naroda”. A u informacijama za medije koju je poslao producent „Megakom film”, daje se na znanje da Džej Vajsberg zapravo „šuruje” sa Hrvatima, jer je, kako je napisano, poznat po javnim masterklas radionicama za mlade hrvatske filmske kritičare.

U medijima se oglasio i reditelj filma koji je Vajsbergov tekst nazvao pamfletom, dok je kompanija „101 studio”, američki distributer „Dare iz Jasenovca”, najavila odgovor na kritike „Varajetija” u vidu polučasovnog filma koji predstavlja pomen stradalima u logoru Jasenovac, a koji će biti dostupan na platformi „Epl trejlers”, koju dnevno poseti više miliona gledalaca iz čitavog sveta. A na društvenima mrežama polemika je, kao što se i može pretpostaviti, žestoka i pristrasna, podsećajući na onu koja se vodi izmeću antivaksera i onih koji su za vakcinaciju.

U svom podužem tekstu Vajsberg navodi da se filmom o Holokaustu sa sumnjivim namerama cinično koristi Holokaust kako bi se progurao zabrinjavajući nacistički plan. On konstatuje da je krajnje vreme da se povede diskusija o tome otkud toliko filmova o Holokaustu i dodaje:

‒ Nesumnjivo je da neki od njih odgovaraju na izazov da ne treba zaboraviti, ali previše ih je tu samo zato što je tržište pokazalo da ova tema ima publiku. Filmovi koji spadaju u ovu kategoriju banalizuju dok senzacionalizuju.

Uprkos tome što je smanjio broj žrtava i počinjene zločine od strane Nezavisne Države Hrvatske tokom Drugog svetskog rata, Vajsberg svakako priznaje da nije sporno da je Jasenovac bio logor smrti.

‒ Kompleks Jasenovca bio je na glasu među logorima smrti po okrutnosti svojih zapovednika i njihovih podređenih. Otprilike 80.000 zatvorenika, uglavnom Srba, tamo je ubijeno između 1941. i 1945. godine, i iako Jasenovac zauzima značajno mesto u srpskoj psihi, očigledno nikada nije bio u fokusu igranog filma ‒ kaže ovaj filmski kritičar, koga su na društvenim mrežama mnogi Srbi već počastili epitetom „nacista”.

Istine radi treba reći da je na brojnim drugim filmskim sajtovima, ne tako uticajnim doduše, tematika filma pozdravljena. Na sajtu LRMonline.com može se pročitati: „Neverovatno je da 80 godina kasnije i dalje slušamo priče iz Holokausta. I svaku od njih je šokantno čuti. Nadam se da priča o Jasenovcu doprinosi zatvaranju tog mračnog poglavlja u istoriji”. Za Movieroar.net ova priča je, kako se navodi, jedan od najviše zanemarenih delova istorije u kom Nemci ne vode Jasenovac već fašističke ustaše upravljaju kompleksom, pa dodaje: „Zverski su ubijani Jevreji, Srbi, Romi, među kojima je bilo i mnogo žena i dece”. Na sajtu „Kit end d muviz” konstatuje se da je glavni fokus filma na Jasenovcu, lancu najzloglašenijih hrvatskih koncentracionih logora, koje su neki istoričari nazvali „balkanskim Aušvicom”. Dodaje se da je šokantno da je „njihova neizrecivo brutalna reputacija bila takva da su čak i nacisti bili zastrašeni njihovim divljanjem”. „Drop d spotlajt” od mogućih 10 daje filmu najvišu ocenu.

Istog dana kada je objavljena Vajsbergova kritika film je dobio nekoliko loših komentara na IMDb-u uz najnižu ocenu tih korisnika (jedninicu). Kada su informacije o tome počele da se dele na društvenim mrežama, neki Srbi su zaključili da Hrvati namerno ruše ocenu filma, pa su počeli da pozivaju svoje sunarodnike da filmu daju što veću ocenu, posle čega su usledile desetke. Tako se ubrzo stiglo do ocene iznad devet za nepogledani film.

Ali tu nije kraj. Posle Vajsbergove kritike, američki „Varajeti” je objavio listu svojih favorita za „Oskara” u kategoriji za najbolji strani film, na kojoj srpskog filma nema ni u prvih 20, dok je na visokom drugom mestu, iza danskog filma, pobednika na 33. dodeli Evropskoh filmskih nagrada, ostvarenje „Kvo vadis Aida” o zločinima u Srebrenici. „Dara iz Jasenovca” je na 21. mestu.

Tim povodom u medijima se oglasio reditelj Predrag Antonijević i rekao da je hajka na njegov film  počela u Beogradu kada su Srdan Golubović i njegova supruga tvrdili da „Dara iz Jasenovca” ne ispunjava uslove i time pokušali da film diskvalifikuju za srpskog kandidata za „Oskara” i da je ta hajka sada poprimila međunarodne razmere. Golubović mu je odgovorio u istom mediju da je ta tvrdnja laž, da je „Varajeti” najznačajniji i najuticajniji filmski časopis na svetu i da je potpuna besmislica da neko može da utiče na njihovo mišljenje.

Domaći filmski kritičari za sada o filmu ‒ ćute. Odgovor svih je isti – film nisu gledali!

Politika